ЖИВОТ У ФУДБАЛСКОМ ДРЕСУ

Као многи који су на свој начин дали допринос да Шабац постане оно што је је био и што јесте, Димитрије Диша Стефановић, је у спортском животу ове средине оставио неизбрисив траг.Рођен је 1930. године у Шапцу, у Камењаку, као најмлађе од четворо деце од оца Милана полицијског службеника и окружног начелника, и мајке Косаре домаћице. Родитељи су имали и сина Саву, знаменитог шабачког фудбалера, и ћерке Веру и Надежду-Наду. Била је то честита грађанска породица, типична за оно време. У том окружењу је Димитрије растао, стасавао и остао му веран целог живота. Себе сматра ортодоксним грађанином Шапца, правим домороцем. Као и остали Стефановићи, поноси се предањем да су им преци из Црне Горе, те да су учествовали у великој сеоби Срба и настанили се, после боравка у Сент Андреји, у околини Тршића и Лознице и да је Вук Караџић потекао из тог древног племена.
Кажете да сте ортодоксни Шапчанин?
Мало је оних који то могу да кажу, обзиром да сам дете из Камењака, улице Вука Караџића и да сам већину свог живота провео у овом граду, ја сам поносан што припадаам тим ортодоксним, тим домороцима да их тако назовем, онима који су овде рођени, почели да живе, одлазили али се увек враћали. Детињство сам провео у Камењаку, до наше куће, била је Основна школа „Вук Караџић“, коју сам завршио непосредно пред окупацију. Са другарима, највише времена проводио сам „гањајући“ крпењачу, јер су боље лопте, у оно време, биле ретке. Даље школовање, у окупационим условима, уз све потешкоће, наставио сам у Шабачкој гимназији. Велику матуру са успехом сам положио 1950. године. Паралелно са основним школским обавезама, почео сам да стичем и почетно фудбалско образовање у шабачком ФК „Трговачки“, где се окупила група талентованих младића, решених да се баве новом игром - фудбалом.