Šapčanke, heroine prošlosti, sadašnjosti i budućnosti
Persida Milenković: Heroina iz Šapca koja je zadužila Beograd
Persida Milenković bila je srpska zadužbinarka i humanitarka koja je svoj život posvetila pomaganju siromašnima, obrazovanju i crkvi. Nakon ličnih tragedija, svoju imovinu usmerila je na izgradnju škola, manastira i doma za siromašne, ostavljajući trajno nasleđe Beogradu. Njeno najpoznatije delo je manastir Vavedenje na Senjaku, gde je i sahranjena
Persida Milenković, rođena Ćirić, bila je jedna od najistaknutijih srpskih dobrotvorki i zadužbinarki s kraja 19. i prve polovine 20. veka. Njeno ime ostalo je upisano u istoriju Beograda i srpske prosvete, zahvaljujući bogatom humanitarnom i ktitorskom delu koje je ostavila budućim generacijama.
Detinjstvo i odrastanje Persida je rođena 3. marta 1857. godine u Šapcu, u porodici Nikodija i Jelke Ćirić. Njen otac bio je činovnik koji je ubrzo premešten u Beograd, gde je porodica nastavila da živi. U Beogradu je odrasla i stekla obrazovanje u duhu građanske, ali i tradicionalne srpske sredine.
U mladosti je doživela dve velike lične tragedije. Veoma mlada je ostala je udovica, a sin iz prvog braka, Vojislav, preminuo je kao dete. Godine 1883. udala se po drugi put, za uspešnog trgovca i poznatog beogradskog zadužbinara Ristu Milenkovića. Brak je bio harmoničan, ali bez potomstva.
Foto: Arhivska fotografija
Zadužbinarka i ktitor Nakon smrti supruga, Persida se potpuno posvetila dobrotvornom radu, nastavljajući, ali i višestruko uvećavajući zadužbinarstvo koje je Rista Milenković započeo.
Persida i Rista su podigli zgradu osnovne škole u današnjoj Ulici Kraljice Natalije, koja danas pripada Matematičkoj gimnaziji.
Godine 1928. Persida je izgradila zgradu u Zmaj Jovinoj ulici br. 5 i zaveštala je Beogradskom univerzitetu. Iz prihoda od te zadužbine stipendirani su studenti koji su studije nastavili u inostranstvu. Podigla je Žensku učiteljsku školu kao i osnovnu školu i vežbaonicu.
Manastir Vavedenje Presvete Bogorodice na Senjaku podigla je 1935. godine, na zemljištu koje je kupila upravo za tu svrhu. Prema njenim rečima, odluku o izgradnji crkve donela je nakon duhovnog sna koji ju je nagnuo da izgradi svetilište.
Takođe je bila ktitor crkve Svete Trojice u Kumodražu, koju je izgradila 1924. godine na inicijativu vojvode Stepe Stepanovića, u znak sećanja na vojnike iz Prvog svetskog rata.
Ulica na Senjaku danas nosi njeno ime. Iako široj javnosti danas nije mnogo poznata, Persida Milenković ostaje primer iskrenog i nenametljivog dobrotvornog rada – žene koja je, bez mnogo reči, celokupan svoj život i imetak posvetila drugima
Humanitarni rad U Tabanovačkoj ulici (Autokomanda) u Beogradu izgradila je niz higijenskih stanova za siromašne porodice (1939–1940), omogućivši ljudima dostojanstven smeštaj.
Poklanjala je zemljište i kuće za izgradnju sirotišta, narodnih kuhinja i ustanova za brigu o deci bez roditelja. Osnovala je Zadužbinu Perse R. Milenković, iz koje su generacije studenata dobijale pomoć za obrazovanje.
Presidino nasleđe Persida Milenković preminula je 8. februara 1943. godine u Beogradu u svom domu na Topčideru u koji se uselila nakon što je kuća u Knez Mihailovoj ulici srušena tokom bombardovanja 1941. Sahranjena je u manastiru Vavedenje, koji je podigla sopstvenim sredstvima. Na njenoj sahrani govorili su ugledni predstavnici crkvenog i državnog života.
Ulica na Senjaku danas nosi njeno ime. Iako široj javnosti danas nije mnogo poznata, Persida Milenković ostaje primer iskrenog i nenametljivog dobrotvornog rada – žene koja je, bez mnogo reči, celokupan svoj život i imetak posvetila drugima. Ona je bila Šapčanka koja je svojim delom ostavila trag u istoriji, kulturi i arhitekturi prestonice.
M.Ž.B.
„Blago prošlosti u očima savremenika“: Projekat ostvaren uz podršku Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.
