Ishrana je jedan od temelja zdravlja

O ključnim faktorima koji utiču na kvalitet života u ovom dobu – ishrani, fizičkoj aktivnosti, upravljanju stresom i redovnim pregledima – razgovarali smo sa dr Verica Đapanović, specijalizantkinjom interne medicine

Iako postoje izvesne razlike među polovima koje utiču na otkrivanje i ishod bolesti, osnovni principi zdravog života su univerzalni – pravilna ishrana, fizička aktivnost, preventivni pregledi.

Značaj pravilne ishrane
- Ishrana je temelj zdravlja u svim životnim dobima, ali nakon 50. godine, kada se često javljaju hronične nezarazne bolesti, njen značaj postaje ključan. Retko imamo pacijente u ovim godinama bez nekog komorbiditeta. Pravilna ishrana je presudna za održavanje kvaliteta života, nivoa energije i prevenciju bolesti poput dijabetesa, hipertenzije, ishemijskih bolesti srca, pa čak i karcinoma debelog creva. Bitno je unositi raznovrsnu i balansiranu hranu sa odgovarajućim unosom mikro i makro nutrijenata, izbegavati mesne prerađevine, smanjiti unos šećera, ograničiti slanu i tešku hranu, održavati zdravu telesnu težinu jer se sa starenjem metabolizam usporava, pa je važno paziti na veličinu porcija. Unositi dovoljno voća, povrća, mesa i žitarica. Čak i ako ne može u potpunosti sprečiti pojavu bolesti, adekvatna ishrana može značajno olakšati život osobama koje već imaju hronična oboljenja – navodi dr Đapanović.

Čak i ako ne može u potpunosti sprečiti pojavu bolesti, adekvatna ishrana može značajno olakšati život osobama koje već imaju hronična oboljenja

Fizička aktivnost kao imperativ
- Prevencija u bilo kojoj oblasti medicine neraskidivo je vezana za fizičku aktivnost. Ona je važna u svim životnim dobima, ali za populaciju iznad 50. godine ima specifične benefite. Ne misli se nužno na dizanje tegova ili teške vežbe u teretani. Dovoljna je i šetnja odnosno brzi hod, za koji su istraživanja pokazala da može biti korisniji čak i od trčanja. Fizička aktivnost jača mišiće i kosti što je ključno u borbi protiv osteoporoze. Poboljšava posturu, koordinaciju i ravnotežu, odlaže pojavu bolesti lokomotornog sistema, usporava proces starenja, smanjuje rizik od hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti, i generalno poboljšava cirkulaciju i imunitet. Preporučuje se redovna fizička aktivnost prilagođena sposobnostima bez potrebe za intenzivnim vežbama.

Mogu li suplementi zameniti vežbanje?
- Odgovor je jasan – ne. Preporuka je uvek zdrava ishrana i adekvatna fizička aktivnost. Suplementi su dobrodošli kao dopuna, na primer vitamin D tokom zime kada nema dovoljno sunca. Međutim, uzimanje suplemenata bez promene životnih navika neće doneti željene rezultate. Ako ne unosimo vitamin A kroz šargarepu, ne možemo očekivati da će suplementi sami rešiti problem sa vidom. Pravi balans čine ishrana i aktivnost, uz suplementaciju po potrebi.

Preporučuje se redovna fizička aktivnost prilagođena sposobnostima bez potrebe za intenzivnim vežbama

Upravljanje stresom i kvalitetan san
- Stres i loš san stvaraju začarani krug. Stres dovodi do lošeg sna, a neispavanost sutradan povećava nivo stresa i kortizola. Hronični stres i loš san imaju iste negativne posledice: visok krvni pritisak, povećan rizik od srčanih bolesti, slabljenje imuniteta, insulinsku rezistenciju i gojaznost, probleme sa varenjem. Ako utičemo na samo jedan od faktora, automatski popravljamo i drugi, a benefiti se osećaju u celom organizmu.

Faktori rizika i moć prevencije
- Prema Američkoj asocijaciji za srce, postoji osam ključnih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti: pušenje, hipertenzija, povišene masnoće u krvi (dislipidemija), dijabetes, fizička neaktivnost, gojaznost, nezdrava ishrana i pozitivna porodična anamneza. Uvođenjem zdravih navika o kojima smo pričali – pravilna ishrana, fizička aktivnost i kvalitetan san – pokrivamo više od polovine ovih faktora rizika. Prema podacima Instituta “Batut” za 2023. godinu, u Srbiji se smanjilo umiranje od kardiovaskularnih bolesti u odnosu na 2021., ali se povećalo od zloćudnih tumora i dijabetesa. Iako preventivne kampanje daju rezultate, kardiovaskularne bolesti su i dalje vodeći uzrok smrti, od kojeg umire skoro dve trećine ljudi.

Jednom godišnje potrebno je obaviti preventivni pregled sistema organa koji su podložniji oboljenjima u tim godinama

Redovni lekarski pregledi
- Pacijenti se često naviknu na povišen krvni pritisak i ne osećaju simptome. Hipertenzija je “tiha bolest” koja postepeno oštećuje krvne sudove što može dovesti do ozbiljnih problema pa i fatalnih posledica. Obavezno je redovno ići kod svog ordinirajućeg lekara i naravno, redovno meriti, ja to čak i pišem u izveštajima pacijentima kad se pregledaju, kod kuće pritisak i nivo šećera u krvi.
Osim toga, važno je i redovno proveravati lipidni status. Sistematski pregledi su takođe neophodni. Jednom godišnje potrebno je obaviti preventivni pregled sistema organa koji su podložniji oboljenjima u tim godinama. Važno je iskoristiti svaku priliku i za vanredne, organizovane preventivne preglede. Oni su više nego dobrodošli. Organizovani su u nekoliko navrata u okviru kampanja Ministarstva zdravlja, i to je prema izveštajima urodilo plodom. Ipak, i dalje je značajno da se priča o ovim temama, jer kardiovaskularne bolesti i dalje jesu glavni prvi uzrok umiranja, pa tek onda maligni tumori i na trećem mestu je diabetes – ističe dr Verica Đapanović, specijalizantkinja interne medicine u Opštoj bolnici Šabac.

S.G.

* „Zdravlje u fokusu: vodič za generaciju 50+“: Projekat ostvaren uz podršku Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.

Najnoviji broj

25. septembar 2025.

Vremenska prognoza

Info

Berza

Ishrana je jedan od temelja zdravlja

Пројекти

Najnoviji broj