Otvoreno pismo opoziciji

Bilo bi lepo kada bi opozicioni poslanici u Skupštini Srbije shvatili da u najvišem domu naše zemlje ne predstavljaju dekor, već izvesnu snagu kojoj je pripalo toliko glasova koliko ima poslanika.
Zbog činjenice da je mala, podeljena, nejedinstvena, neorganizovana, izmučena, brutalno ućutkana, ne treba da kuka nad svojom sudbinom, već da se konačno otrezni, podigne glavu visoko i da zada udarac ovoj nakaradnoj vlasti. Da hoće, ima snage za tako nešto.
Radi se o bojkotu skupštinskih zasedanja. Evo i zašto. Sve što ova vlast naumi, većina usvoji bez obzira da li poslanici opozicije nešto zamerali, logički kritikovali, argumentovano pobijali. Ako želi, vlast Aleksandra Vučića može da izglasa promenu godišnjih doba, nazive dana u nedelji, način računanja vremena.
Mogu, kao što su pokazali, da „uguše“ opoziciju besmislenim amandmanima i da je ućutkaju prilikom usvajanja budžeta. Mogu šta hoće, kako hoće, a od opozicije zavisi da li će moći i koliko hoće. Kako je opozicija dozvoljava, izgleda da će i to moći. Poslanici manjine moraju da pobede kompleks niže vrednosti i da bojkotuju rad parlamenta, jer će ga samo tako dodatno obesmisliti. Uostalom, i Nada Macura je lepo objasnila da ve(li)ćina nije bitna, već tehnika.
Svako dalje učešće u radu sednica na kojima se naprednjaci sprdaju sa demokratijom i sa svima nama, daje im legitimitet za ono što rade i kako rade. Ne da se čujete i vidite, nego eto i iz frižidera iskačete koliko vas ima. Uozbiljite se i shvatite da bojkotom dobijate mnogo. Prvo, šaljete poruku da se oko jedne stvari možete dogovoriti i udružiti. Ko neće, jednostavno je njihov. Drugo, dok traje sednica budite u skupštinskom zdanju, zakazujte konferencije za štampu, govorite glasno, pričajte sa građanima ispred zgrade. Bojkotujte i restoran, pokažite im da ste gospoda koja nije u parlamentu da bi jeftino ždrala i nalivala se. Sigurno bi i međunarodna zajednica imala šta da kaže kada bi opozicija u državi pregovaraču za ulazak u EU, bojkotovala najveću demokratsku instituciju.
Ako ovo nije rešenje, kažite nam kako ćete da sprečite većinu da vas besmislenim brojem i sadržajem amandmana ućutka i na narednim sednicama. Recite nam i šta još treba da vlast uradi da bi vas ubedila da ste poslanici drugog reda, da je njima dozvoljeno sve ono što vama nije?
Verovatno je i vama sve jasno, ali...