PREDSTAVLjENA KNjIGA BRANISLAVA STANKOVIĆA
PATNjA ŠAPČANA U REČIMA STRANIH DOPISNIKA
U sredu u Narodnom muzeju u Šapcu je predstavljena knjiga “Suffering of Sabac and Macva in the Great war” autora Branislava Stankovića.
O knjizi je govorio profesor dr Miloš Ković koji je i recenzent:
-Knjiga je pisana da bi našla svoj put do stranaca. Mi ćemo se potruditi da stigne do njih. To je knjiga koja se poklanja kolegama. Problem je u tome što stručnjaci da ne govorimo o laicima u zapadnoj i istočnoj Evropi vezano za istoriju Prvog svetskog rata ne znaju ništa o stradanjima srpskog naroda u ovom ratu. Kolege ne znaju da je rat Austrougarske protiv Srba bio istrebljivački rat protiv celog jednog naroda sa genocidnim karakteristikama. To je poruka koju moramo da pošaljemo. Mi to znamo, ali ono što ne postoji na engleskom jeziku ne postoji u međunarodnoj akademskoj zajednici. Ovo što je uradio Branko Stanković je upravo ključni doprinos nečemu što možemo nazvati obaveštavanjem međunarodne naučne javnosti o onome što se događalo u Prvom svetskom ratu, ali i obaveštavanje međunarodne javnosti, ne samo naučne o onome što se dogodilo u Prvom svetskom ratu ovde kod nas u Šapcu i u Mačvi, a onaj ko bude bio radoznaliji među strancima saznaće da se to vrlo slično dogodilo u Drugom svetskom ratu i da se nažalost dogodilo i devedesetih godina, samo u prekodrinskim srpskim krajevima, rekao je Miloš Ković - rekao je o knjizi recezent, istoričar, profesor dr Miloš Ković.
O stradanju Šapca i Mačve u Prvom svetskom ratu do sada je dosta pisano. Dosta autora se bavilo ovom temom. Kao jedna od najboljih knjiga, po rečima autora predstavljenog dela je knjiga Stanoja Filipovića “Zločini okupatora u Podrinju”. Takođe, od velikog su značaja, kada govorimo o patnjama Šapcana u Prvom svetskom ratu i delovi knjige „ÆÆÆÆÆÆŠabac u prošlosti“. Ono što je specifično za Stankovićevo viđenje ove teme je što su sva istraživanja predočena javnosti na engleskom jeziku.
- Ono što je specifično i interesantno za ovu knjigu jeste da sam na inicijativu pokojnog profesora Dušana Batakovića, odlučio da ova knjiga bude na engleskom jeziku. Dok je knjiga nastajala ja sam se često sa njim konsultovao. Specifičnost ove knjige je u tome što je ona uglavnom građena na tekstovima ratnih izveštača Arčibalda Rajsa, Aria Barbia, Džona Rida, Luja Tomsona i mnogih drugih koji su u tom trenutku boravili u Šapcu. Pokušao sam svetu da se obratim rečima njihovih ljudi, kako bi napravio otklon od subjektivnog viđenja iz perspektive jednog Srbina. Pored tog teksta u knjizi se nalazi šezdeset strana imena ljudi koji su stradali u našem kraju. To je ukupno oko deset hiljada imena. Nažalost, to je samo deo onih koji su stradali i uglavnom su devedeset posto to vojnici koje smo uspeli da prikupimo, jer je prikupljanje, verovali ili ne, ozbiljno i sistematski krenulo tek u ovom periodu. Bilo je teško doći do popisa civilnih žrtava, rekao je Branislav Stanković.
O knjizi je govorio profesor dr Miloš Ković koji je i recenzent:
-Knjiga je pisana da bi našla svoj put do stranaca. Mi ćemo se potruditi da stigne do njih. To je knjiga koja se poklanja kolegama. Problem je u tome što stručnjaci da ne govorimo o laicima u zapadnoj i istočnoj Evropi vezano za istoriju Prvog svetskog rata ne znaju ništa o stradanjima srpskog naroda u ovom ratu. Kolege ne znaju da je rat Austrougarske protiv Srba bio istrebljivački rat protiv celog jednog naroda sa genocidnim karakteristikama. To je poruka koju moramo da pošaljemo. Mi to znamo, ali ono što ne postoji na engleskom jeziku ne postoji u međunarodnoj akademskoj zajednici. Ovo što je uradio Branko Stanković je upravo ključni doprinos nečemu što možemo nazvati obaveštavanjem međunarodne naučne javnosti o onome što se događalo u Prvom svetskom ratu, ali i obaveštavanje međunarodne javnosti, ne samo naučne o onome što se dogodilo u Prvom svetskom ratu ovde kod nas u Šapcu i u Mačvi, a onaj ko bude bio radoznaliji među strancima saznaće da se to vrlo slično dogodilo u Drugom svetskom ratu i da se nažalost dogodilo i devedesetih godina, samo u prekodrinskim srpskim krajevima, rekao je Miloš Ković - rekao je o knjizi recezent, istoričar, profesor dr Miloš Ković.
O stradanju Šapca i Mačve u Prvom svetskom ratu do sada je dosta pisano. Dosta autora se bavilo ovom temom. Kao jedna od najboljih knjiga, po rečima autora predstavljenog dela je knjiga Stanoja Filipovića “Zločini okupatora u Podrinju”. Takođe, od velikog su značaja, kada govorimo o patnjama Šapcana u Prvom svetskom ratu i delovi knjige „ÆÆÆÆÆÆŠabac u prošlosti“. Ono što je specifično za Stankovićevo viđenje ove teme je što su sva istraživanja predočena javnosti na engleskom jeziku.
- Ono što je specifično i interesantno za ovu knjigu jeste da sam na inicijativu pokojnog profesora Dušana Batakovića, odlučio da ova knjiga bude na engleskom jeziku. Dok je knjiga nastajala ja sam se često sa njim konsultovao. Specifičnost ove knjige je u tome što je ona uglavnom građena na tekstovima ratnih izveštača Arčibalda Rajsa, Aria Barbia, Džona Rida, Luja Tomsona i mnogih drugih koji su u tom trenutku boravili u Šapcu. Pokušao sam svetu da se obratim rečima njihovih ljudi, kako bi napravio otklon od subjektivnog viđenja iz perspektive jednog Srbina. Pored tog teksta u knjizi se nalazi šezdeset strana imena ljudi koji su stradali u našem kraju. To je ukupno oko deset hiljada imena. Nažalost, to je samo deo onih koji su stradali i uglavnom su devedeset posto to vojnici koje smo uspeli da prikupimo, jer je prikupljanje, verovali ili ne, ozbiljno i sistematski krenulo tek u ovom periodu. Bilo je teško doći do popisa civilnih žrtava, rekao je Branislav Stanković.
B.R.
Najnoviji broj
18. april 2024.
