ĐORĐE RAŠIĆ SELEKTOR GRUZIJE ZA GLAS PODRINjA
Na već poznatom terenu
Zadužen za sve selekcije. Igrači želeli njega.
Odlazi samo za okupljanja
reprezentacije. Neophodno mnogo rada za neki rezultat. Debi u oktobru na posebno
neugodnom terenu iz
(ne)sportskih razloga
Odlazi samo za okupljanja
reprezentacije. Neophodno mnogo rada za neki rezultat. Debi u oktobru na posebno
neugodnom terenu iz
(ne)sportskih razloga
Pre nekoliko godina Đorđe Rašić je mnoge iznenadio odlaskom u Gruziju, a potom i relativno brzim povratkom posle dobrih rezultata i nekih neočekivanih pobeda. Vratio se jer nije postigao saglasnost sa čelnicima tamošnjeg saveza o vremenu koje treba da provede u Tbilisiju. Nosio je utisak neobavljenog posla, no sada ima priliku da ga nastavi. Šabački trener ponovo vodi bivšu sovjetsku republiku, a u domenu odgovornosti su sve selekcije Gruzina.
-U prethodnom navratu nisam želeo da ostanem godinu i po dana, neprekidno u Gruziji, zato smo prekinuli saradnju. Ovaj put smo se dogovorili da dolazim na okupljanja reprezentativaca i na takmičenja, ostatak vremena sam u Šapcu - pojašnjava Rašić situaciju sa “prvog kormilarenja gruzijskim rukometnim brodom”.
Svi drugi segmenti dogovora postignuti su za nekoliko minuta, a jedan poziv, jedna želja jednostavno nije dozvoljavala da kažete NE.
-Igrači sa kojima sam već radio, koji me poznaju, tražili su da se vratim, voleli su moj sistem rada. Naravno, čelnici Rukometnog saveza Gruzije već poznaju plan koji sam napravio pre prve saradnje i sve se poklopilo da nastavimo gde smo stali. Ne radim samo sa seniorima, već sa svim selekcijama.
Ponovo ćete biti odvojeni od porodice, a to je nešto što ste uvek isticali kao najteže prilikom ranijih poslova u inostranstvu.
-Da nisam postigao dogovor o povremenom boravku u Tbilisiju, ne bih prihvatio ponudu Gruzije. S godinama sve je teže odvajati se, pre svega od unuka, ali i od supruge, dece, prijatelja čak i mog ljubimca Vidija. Ranije sam prelomio da više neću nigde ići na duži period. Ovde su moji ljudi, ovde pripadam i tu ostajem. Nikada nisam gubio ljubav, ni prijatelje, već sam samo video ko su pravi i iskreni.
Kao nekadašnja republika SSSR, a opet ne baš poznata rukometno široj javnosti, pretpostavka je da se u Gruziji neguje tzv “Sovjetska škola rukometa”?
-Nažalost ne, odavno to nije prisutno jer su ulaganja u rukomet mala. Dvorana je puna kada igra reprezentacija, ali je interesovanje za rukomet malo, nacionalna liga slaba i to sve ostavlja posledice i zahteva predan, posvećen rad i strpljenje da bi se ostvarili rezultati.
Igrače mahom poznajete, a neki su poznati i šabačkoj publici.
-U Šapcu su igrali: Datukašvili, Irakli Čikovani, Šota, Rati, a osim njih od “internacionalaca” imamo Vovu sa iskustvom igranja u Rusiji i Rumuniji, Čanturiju rukometaša iz makedonske lige, mlade Gruzine imamo u Ukrajini, Mađarskoj, Francuskoj. Nikada nema mnogo vremena u reprezentaciji da se uigraju igrači sa različitih strana, ali da ne verujem u uspeh ne bih dolazio.
DEBI MOŽDA 22. OKTOBRA
Đorđe Rašić je zadužen za sve selekcije Gruzaije, a prvo takmičenje je prvi krug kvalifikacija gde će reprezentacija koju predvodi igrati grupu na teritoriji Kosova od 22. oktobra. Specifična situacija kako za Gruziju, tako i za njega.
-Teška situacija za Gruziju i pre mog imenovanja. Oni nisu priznali Kosovo kao nezavisnu državu, međutim EHF jeste, a da bi napredovali moraju da putuju na velikim takmičenjima, odnosno kvalifikacijama, te su odlučili da učestvuju. Samo su sebi otežali situaciju angažovanjem Srbina za selektora jer bi ih i inače čekala neprijatna atmosfera zbog nepriznavanja. To i pokazuje prijateljstvo naših država, pokazuje koliko nas cene i poštuju i zato mi je još jači motiv da budem na klupi. Pitali su me i ja sam rekao da nemam problem sa odlaskom na tu teritoriju, odluka je sada na drugim instancama. Ukoliko ne budem ja putovao, moj saradnik Sergo Datukašvili će voditi ekipu, pripremamo se i tamo je cilj prvo mesto, tu nema kalkulacija.
-U prethodnom navratu nisam želeo da ostanem godinu i po dana, neprekidno u Gruziji, zato smo prekinuli saradnju. Ovaj put smo se dogovorili da dolazim na okupljanja reprezentativaca i na takmičenja, ostatak vremena sam u Šapcu - pojašnjava Rašić situaciju sa “prvog kormilarenja gruzijskim rukometnim brodom”.
Svi drugi segmenti dogovora postignuti su za nekoliko minuta, a jedan poziv, jedna želja jednostavno nije dozvoljavala da kažete NE.
-Igrači sa kojima sam već radio, koji me poznaju, tražili su da se vratim, voleli su moj sistem rada. Naravno, čelnici Rukometnog saveza Gruzije već poznaju plan koji sam napravio pre prve saradnje i sve se poklopilo da nastavimo gde smo stali. Ne radim samo sa seniorima, već sa svim selekcijama.
Ponovo ćete biti odvojeni od porodice, a to je nešto što ste uvek isticali kao najteže prilikom ranijih poslova u inostranstvu.
-Da nisam postigao dogovor o povremenom boravku u Tbilisiju, ne bih prihvatio ponudu Gruzije. S godinama sve je teže odvajati se, pre svega od unuka, ali i od supruge, dece, prijatelja čak i mog ljubimca Vidija. Ranije sam prelomio da više neću nigde ići na duži period. Ovde su moji ljudi, ovde pripadam i tu ostajem. Nikada nisam gubio ljubav, ni prijatelje, već sam samo video ko su pravi i iskreni.
Kao nekadašnja republika SSSR, a opet ne baš poznata rukometno široj javnosti, pretpostavka je da se u Gruziji neguje tzv “Sovjetska škola rukometa”?
-Nažalost ne, odavno to nije prisutno jer su ulaganja u rukomet mala. Dvorana je puna kada igra reprezentacija, ali je interesovanje za rukomet malo, nacionalna liga slaba i to sve ostavlja posledice i zahteva predan, posvećen rad i strpljenje da bi se ostvarili rezultati.
Igrače mahom poznajete, a neki su poznati i šabačkoj publici.
-U Šapcu su igrali: Datukašvili, Irakli Čikovani, Šota, Rati, a osim njih od “internacionalaca” imamo Vovu sa iskustvom igranja u Rusiji i Rumuniji, Čanturiju rukometaša iz makedonske lige, mlade Gruzine imamo u Ukrajini, Mađarskoj, Francuskoj. Nikada nema mnogo vremena u reprezentaciji da se uigraju igrači sa različitih strana, ali da ne verujem u uspeh ne bih dolazio.
Đorđe Rašić je zadužen za sve selekcije Gruzaije, a prvo takmičenje je prvi krug kvalifikacija gde će reprezentacija koju predvodi igrati grupu na teritoriji Kosova od 22. oktobra. Specifična situacija kako za Gruziju, tako i za njega.
-Teška situacija za Gruziju i pre mog imenovanja. Oni nisu priznali Kosovo kao nezavisnu državu, međutim EHF jeste, a da bi napredovali moraju da putuju na velikim takmičenjima, odnosno kvalifikacijama, te su odlučili da učestvuju. Samo su sebi otežali situaciju angažovanjem Srbina za selektora jer bi ih i inače čekala neprijatna atmosfera zbog nepriznavanja. To i pokazuje prijateljstvo naših država, pokazuje koliko nas cene i poštuju i zato mi je još jači motiv da budem na klupi. Pitali su me i ja sam rekao da nemam problem sa odlaskom na tu teritoriju, odluka je sada na drugim instancama. Ukoliko ne budem ja putovao, moj saradnik Sergo Datukašvili će voditi ekipu, pripremamo se i tamo je cilj prvo mesto, tu nema kalkulacija.
D. B.
Najnoviji broj
18. april 2024.
