BORBA ZA ČUVANjE MIRA

Posle prethodne reprezentativne pauze svi u MAČVI su puni oprimizma čekali ZEMUN, čekali niz duela sa rivalima “po meri”. ZEMUN je u Šapcu pobedio 2:0 (Kada sam prvi put pao u školi, otac je rekao pa dobro, desi se to...) Usledio je derbi sredine tabele na Banjici, RAD je pobedio “crveno-crne” 1:0 (Kada sam drugi put pao u školi, otac je rekao sada je već ozbiljna stvar...), a na koncu, iste boje imala je i poražena strana u utakmici sa poslednjeplasiranim vranjanskim DINAMOM, 1:0 (Kada sam treći put pao u školi, otac je ćutao, nije rekao ni reč, ali ja sam sve znao već...). Pre gostovanja Zemunaca maštali su navijači, svi koji vole MAČVU čak i o plej ofu (Tako to biva kada se previše sniva...), no u septembru nas je zapljusnuo talas realnosti i vratio u svet borbe za opstanak. Možda je devet bodova iz ovih utakmica bio san, ali bar jednako nerealno je izgledala i nula. Bilo kako bilo, poput oca u pesmi Đorđa Balaševića, nema potrebe reći koliko je važno pobediti BAČKU u subotu, ti bodovi nisu samo za tabelu, već za smirivanje bure na koju je naišao “šabački brod” i za mir na narednoj pauzi u Super ligi.
BAČKA je jača, kvalitetnija nego prethodne sezone. Igrački snažnija za Kojića, Pantića, Đokića, Makarića, Nebojšu Gavrića, Spremu, golmana Žogovića, ojačani boljom formom Mićića i Bjeloša koji su nadoknadili odlaske Šuljagića i Lukovića. Pobedili su SPARTAK, RAD, RADNIK, uzeli bod NAPRETKU, ČUKARIČKOM, ZEMUNU.
Protiv Bačvana neće biti Gavrića. Pobeda = mir, sve je u redu; remi = podnošljivo, mora bolje; poraz = ..... ni Balašević nije četvrti put pao, ćutanje je već kod trećeg.
PS – Dragan Recko Antić, šef (u svakom pogledu) DINAMA sijao je posle pobede nad Mačvom, slavio je povratak u borbu za opstanak, te zaključujemo da je odložio napuštanje lige za neki naredni poraz, verovatno već na Banovom Brdu.