БОРБА ЗА ЧУВАЊЕ МИРА

После претходне репрезентативне паузе сви у МАЧВИ су пуни опримизма чекали ЗЕМУН, чекали низ дуела са ривалима “по мери”. ЗЕМУН је у Шапцу победио 2:0 (Када сам први пут пао у школи, отац је рекао па добро, деси се то...) Уследио је дерби средине табеле на Бањици, РАД је победио “црвено-црне” 1:0 (Када сам други пут пао у школи, отац је рекао сада је већ озбиљна ствар...), а на концу, исте боје имала је и поражена страна у утакмици са последњепласираним врањанским ДИНАМОМ, 1:0 (Када сам трећи пут пао у школи, отац је ћутао, није рекао ни реч, али ја сам све знао већ...). Пре гостовања Земунаца маштали су навијачи, сви који воле МАЧВУ чак и о плеј офу (Тако то бива када се превише снива...), но у септембру нас је запљуснуо талас реалности и вратио у свет борбе за опстанак. Можда је девет бодова из ових утакмица био сан, али бар једнако нереално је изгледала и нула. Било како било, попут оца у песми Ђорђа Балашевића, нема потребе рећи колико је важно победити БАЧКУ у суботу, ти бодови нису само за табелу, већ за смиривање буре на коју је наишао “шабачки брод” и за мир на наредној паузи у Супер лиги.
БАЧКА је јача, квалитетнија него претходне сезоне. Играчки снажнија за Којића, Пантића, Ђокића, Макарића, Небојшу Гаврића, Спрему, голмана Жоговића, ојачани бољом формом Мићића и Бјелоша који су надокнадили одласке Шуљагића и Луковића. Победили су СПАРТАК, РАД, РАДНИК, узели бод НАПРЕТКУ, ЧУКАРИЧКОМ, ЗЕМУНУ.
Против Бачвана неће бити Гаврића. Победа = мир, све је у реду; реми = подношљиво, мора боље; пораз = ..... ни Балашевић није четврти пут пао, ћутање је већ код трећег.
ПС – Драган Рецко Антић, шеф (у сваком погледу) ДИНАМА сијао је после победе над Мачвом, славио је повратак у борбу за опстанак, те закључујемо да је одложио напуштање лиге за неки наредни пораз, вероватно већ на Бановом Брду.