KAKO JE ZNAMENITI MAČVANIN,FOTOREPORTER RISTA MARJANOVIĆ ZADUŽIO OTEČESTVO ZA SVA VREMENA
Fotografijama vaskrsao Srbiju
Kao pre jednog veka u Prizu, Marjanovićeve potresne fotografije iz Prvog svetskog rata, izložene u Beogradskoj galeriji RTS upečatljivo svedoče o gordosti i golgoti srpske vojske, mukotrpnom i slavnom putu kroz albanske gudure, ka ostrvu spasa u Grčkoj
Bilo je proleće 1916. godine, izložba ratne fotografije u Parizu. Autor je Rista Marjanović, urednik fotografije, najčitanijeg lista tog doba na svetu “Njujork Heralda”, čije je sedište za Evropu bilo u Parizu.Fotografije su izazvale ogromno interesovanje i simpatije svetske javnosti za Srbe i njihovu državu. Zapanjen od čuda, bio je nadobudni nemački general Avgust Foh Makenzen, koji je, nekoliko meseci ranije objavio celom svetu da je izvršio naredbu svog cara Viljema o pokoravanju i uništenju Srba. Odakle sad vojska?
Slikar je Srbin
Rista Marjanović je bio srbin. Rodio se 1885. godine u porodici Dragojla Marjanovića, žitnog trgovca nastanjenog u Šapcu ( Dragojlo se u grad doselio sa porodicom iz mačvanskog sela Radenkovića). Najmlađi sin, Rista, imao je još dva brata Najstariji Kosta bio je apotekar, a srednji Dušan profesor i direktor Pete muške gimnazije u Beogradu ( rezervni pukovnik srpske vojske ).
Zanat fotografa, Rista je počeo učiti kod Steve Jovanovića u Beogradu, oca poznatog slikara Paje Jovanovića. Zatim je otišao u Beč, onda u Pariz, tada prestonicu sveta. Čudesno je napredovao kao fotoreporter. Imao je talenta ali i odvažnosti. Zakucao je na vrata čuvenog ateljea Marsela Rola u Parizu. Kod Rola su tada radili najčuveniji fotoreporteri sveta. Za samo pola godine Rista ih je sve prestigao i bio čuveniji od najboljih Rolovih fotoreportera.
Pravio je, kažu čudesne fotografije, kao što je ona o pogibiji predsednika francuske vlade u trenutku kad je njegov avion udario u svečanu tribinu. Bili su tu svi najbolji fotoreporteri.
Fotografije kao
istorijske slike
Dosta se bavio ratnom fotografijom o čemu najbolje svedoče one izložene pre 100 godina u Parizu i danas u galeriji RTS u Beogradu.
- To su fotografije koje od svih savezničkih najviše zaslužuju da se nazovu istorijskim slikama, govorio je i pisao poznati engleski književnik tog doba Gilbert Kejt Česterton.
Kad ih je video pominjani nemački general ( Avgust Foh Makenzen ) ostao je zapanjen. Nisu svi umrli, kako je mislio. Evo ih na slikama u novinama. Prvo i jedino svedočanstvo da Srbija još živi!
Ristine fotografije Srpske vojske o njenoj gordosti i golgoti, mukotrpnom i slavnom putu kroz albanske gudure, ka ostrvu spasa u Grčkoj i slavnom vojevanju u Prvom svetskom ratu, uzbuđuju posmatrača i danas.
Posle Prvog svetskog rata Rista Marjanović je ostao u svojoj zemlji. Jedan je od osnivača prve novinske agencije u nas “Avale” 1919. godine, a bio je i njen direktor. Pedagoški muzej u Parizu na istaknutom mestu ima fotografiju Riste Marjanovića.
Znameniti mačvanski fotoreporter je umro u Beogradu 1969. godine.
Dopisnik je sumnjiv
Rista Marjanović je bio iscrpljen od povlačenja kroz krševite i hladne albanske gudure. Na obali Jadrana jedva je ulazio u brod spasa. Na samom ulasku, učinio se sumnjiv srpskom oficuru. Fotograf je na glavi imao oficirsku kapu, a oficir nije bio. Nosio je kravatu, a na sebi pocepani šinjel. Usledilo je pomalo šeretsko i neuobičajeno pitanje oficira: Zemljače, kojoj ti jedinici pripadaš?
- Ni jednoj poručniče... Ili ako baš hoćeš svim našim jedinicama. Izvoli ovaj papir pa ćeš videti.
Na papiru sa zaglavljem Vrhovne srpske komande, pisalo je: Propusnica. G. Risto Marjanović, dopisnik-fotoreporter “Njujork Heralda”, ovlašćen je od Vrhovne komande da može boraviti na vojnoj prostoriji”. U potpisu je stajalo Dragutin T. Dimitrijević Apis, obaveštajni oficir u Ministarstvu vojske.
- Oprostite, pa to ste vi! Mnogo ste mi propali. Mi smo se upoznali na Ceru... znate kad ste slikali moju bateriju. Pomagale su nam i žene da se haubice izguraju. ..i sad mislim da to nije baš zgodno da se na slici u svetu vidi, kako srpskoj artiljeriji žene guraju topove, rekao je srpski oficir.
- Eh poručniče, uzvratio je Rista- znam ja bolje šta je zgodno. Žene jesu žene ali su i narod. Pa ako već branite narod, šta je tu loše da vam narod pomaže. Srećna je vojska koja ima takav narod.
Slikar je Srbin
Rista Marjanović je bio srbin. Rodio se 1885. godine u porodici Dragojla Marjanovića, žitnog trgovca nastanjenog u Šapcu ( Dragojlo se u grad doselio sa porodicom iz mačvanskog sela Radenkovića). Najmlađi sin, Rista, imao je još dva brata Najstariji Kosta bio je apotekar, a srednji Dušan profesor i direktor Pete muške gimnazije u Beogradu ( rezervni pukovnik srpske vojske ).
Zanat fotografa, Rista je počeo učiti kod Steve Jovanovića u Beogradu, oca poznatog slikara Paje Jovanovića. Zatim je otišao u Beč, onda u Pariz, tada prestonicu sveta. Čudesno je napredovao kao fotoreporter. Imao je talenta ali i odvažnosti. Zakucao je na vrata čuvenog ateljea Marsela Rola u Parizu. Kod Rola su tada radili najčuveniji fotoreporteri sveta. Za samo pola godine Rista ih je sve prestigao i bio čuveniji od najboljih Rolovih fotoreportera.
Pravio je, kažu čudesne fotografije, kao što je ona o pogibiji predsednika francuske vlade u trenutku kad je njegov avion udario u svečanu tribinu. Bili su tu svi najbolji fotoreporteri.
Fotografije kao
istorijske slike
Dosta se bavio ratnom fotografijom o čemu najbolje svedoče one izložene pre 100 godina u Parizu i danas u galeriji RTS u Beogradu.
- To su fotografije koje od svih savezničkih najviše zaslužuju da se nazovu istorijskim slikama, govorio je i pisao poznati engleski književnik tog doba Gilbert Kejt Česterton.
Kad ih je video pominjani nemački general ( Avgust Foh Makenzen ) ostao je zapanjen. Nisu svi umrli, kako je mislio. Evo ih na slikama u novinama. Prvo i jedino svedočanstvo da Srbija još živi!
Ristine fotografije Srpske vojske o njenoj gordosti i golgoti, mukotrpnom i slavnom putu kroz albanske gudure, ka ostrvu spasa u Grčkoj i slavnom vojevanju u Prvom svetskom ratu, uzbuđuju posmatrača i danas.
Posle Prvog svetskog rata Rista Marjanović je ostao u svojoj zemlji. Jedan je od osnivača prve novinske agencije u nas “Avale” 1919. godine, a bio je i njen direktor. Pedagoški muzej u Parizu na istaknutom mestu ima fotografiju Riste Marjanovića.
Znameniti mačvanski fotoreporter je umro u Beogradu 1969. godine.
Rista Marjanović je bio iscrpljen od povlačenja kroz krševite i hladne albanske gudure. Na obali Jadrana jedva je ulazio u brod spasa. Na samom ulasku, učinio se sumnjiv srpskom oficuru. Fotograf je na glavi imao oficirsku kapu, a oficir nije bio. Nosio je kravatu, a na sebi pocepani šinjel. Usledilo je pomalo šeretsko i neuobičajeno pitanje oficira: Zemljače, kojoj ti jedinici pripadaš?
- Ni jednoj poručniče... Ili ako baš hoćeš svim našim jedinicama. Izvoli ovaj papir pa ćeš videti.
Na papiru sa zaglavljem Vrhovne srpske komande, pisalo je: Propusnica. G. Risto Marjanović, dopisnik-fotoreporter “Njujork Heralda”, ovlašćen je od Vrhovne komande da može boraviti na vojnoj prostoriji”. U potpisu je stajalo Dragutin T. Dimitrijević Apis, obaveštajni oficir u Ministarstvu vojske.
- Oprostite, pa to ste vi! Mnogo ste mi propali. Mi smo se upoznali na Ceru... znate kad ste slikali moju bateriju. Pomagale su nam i žene da se haubice izguraju. ..i sad mislim da to nije baš zgodno da se na slici u svetu vidi, kako srpskoj artiljeriji žene guraju topove, rekao je srpski oficir.
- Eh poručniče, uzvratio je Rista- znam ja bolje šta je zgodno. Žene jesu žene ali su i narod. Pa ako već branite narod, šta je tu loše da vam narod pomaže. Srećna je vojska koja ima takav narod.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
