VEČNA ZAHVALNOST BRANITELjIMA OTADžBINE
Sećanja u senci ideologija
Spomenici kao nemi svedoci. Venci osvežavaju sećanje. Na nekim zidovima još stoje uramljene fotografije slavnih predaka
Nedavno smo imali priliku da u Bogatiću prisustvujemo svojevrsnom istorijskom času na temu učešća Mačvana u Prvom svetskom ratu. Tom prilikom nije izostalo ni polaganje venaca kraj spomenika herojima ovog kraja, koji su na oltar otadžbine, tada ( 1912-1918) položili svoje živote, kako savremenici vole da kažu boreći se “za krst časni i slobodu zlatnu”. Nacionalna uzvišenost i slobodarski život, skupo su plaćeni. Više od 60 odsto muške populacije Srbije, a među njima veliki broj Mačvana ostavili su svoje kosti, ko zna gde, najviše na putu koji danas slave i dive se delima tih, “neškolovanih vojnika”, često u opancima u borbi protiv dobro naoružane i opremljene “carske vojske”.
Utoliko je bilo draže podsećanje na te slavne dane pre jednog veka. Istorijski je poznato, a u usmenom predanju ostalo zapažanje da su Mačvani uvek bili tamo gde je najteže. Karađorđevom zvezdom sa mačevima odlikovano je 25 boraca, a istim ordenom za izuzetnu hrabrost Šesti puk i Drinska divizija. General Pantelija Jurišić iz Crne Bare za zasluge u komandovanju dobio je pomenuti orden, dva puta.
Život nikada nije štedeo žitelje velike srpske ravnice, a oni su često bez ikakvih ideoloških ubeđenja odlazili u ratove, što bi jedan ovdašnji pesnik rekao, kao u svatove. Prvorazredni cilj im je bio odbrana sopstvenog ognjišta i za to su se često od mirnih i vrednih zemljodelaca, “pretvarali” u vojnike.
U OO SUBNOR Bogatić, naglašavaju da prema svim braniteljima otadžbine ostaje večna zahvalnost. Pre nekoliko dana su sa predstavnicima porodice, položili venac kraj spomenika Milana Đakovića u dvorištu seoske crkve u Glogovcu. Tom prilikom Mijoljub Josipović, predsednik mačvanske boračke organizacije, kaže da je prvoborac Milan Đaković bio komandant Mačvanskog partizanskog odreda i prvi predsednik Sreskog narodno-oslobodilačkog odbora Mačve.
- Pre nekoliko dana, navršilo se tačno 77. godina kako je Đaković streljan od strane okupatora i domaćih izdajnika Nedićeve seoske straže u Glogovcu, objasnio je ovom prilikom Josipović.
Ni “plamen” ustanka u Mačvi, tokom Drugog svetskog rata nije bio zanemarljiv. U Zborniku, OO SUBNOR Bogatića su zapisana sva imena učesnika ovog rata. Naglasili su u uvodnom delu, prvenstveno da se ne zaboravi, a to je opet prema njihovoj tvrdnji trajnije, ako ostane zapisano u knjizi. I ostalo je zapisano, preko 3.000 imena iz svih mačvanskih sela.
Potomci su sačuvali dela svojih predaka u priči ali i na fotografijama koje uramljene stoje na nekim zidovima u centralnom delu prostranih kuća. Zasluženu počast, odaju im i polaganjem venaca, najčešće prilikom nekih jubileja.
Utoliko je bilo draže podsećanje na te slavne dane pre jednog veka. Istorijski je poznato, a u usmenom predanju ostalo zapažanje da su Mačvani uvek bili tamo gde je najteže. Karađorđevom zvezdom sa mačevima odlikovano je 25 boraca, a istim ordenom za izuzetnu hrabrost Šesti puk i Drinska divizija. General Pantelija Jurišić iz Crne Bare za zasluge u komandovanju dobio je pomenuti orden, dva puta.
Život nikada nije štedeo žitelje velike srpske ravnice, a oni su često bez ikakvih ideoloških ubeđenja odlazili u ratove, što bi jedan ovdašnji pesnik rekao, kao u svatove. Prvorazredni cilj im je bio odbrana sopstvenog ognjišta i za to su se često od mirnih i vrednih zemljodelaca, “pretvarali” u vojnike.
U OO SUBNOR Bogatić, naglašavaju da prema svim braniteljima otadžbine ostaje večna zahvalnost. Pre nekoliko dana su sa predstavnicima porodice, položili venac kraj spomenika Milana Đakovića u dvorištu seoske crkve u Glogovcu. Tom prilikom Mijoljub Josipović, predsednik mačvanske boračke organizacije, kaže da je prvoborac Milan Đaković bio komandant Mačvanskog partizanskog odreda i prvi predsednik Sreskog narodno-oslobodilačkog odbora Mačve.
- Pre nekoliko dana, navršilo se tačno 77. godina kako je Đaković streljan od strane okupatora i domaćih izdajnika Nedićeve seoske straže u Glogovcu, objasnio je ovom prilikom Josipović.
Ni “plamen” ustanka u Mačvi, tokom Drugog svetskog rata nije bio zanemarljiv. U Zborniku, OO SUBNOR Bogatića su zapisana sva imena učesnika ovog rata. Naglasili su u uvodnom delu, prvenstveno da se ne zaboravi, a to je opet prema njihovoj tvrdnji trajnije, ako ostane zapisano u knjizi. I ostalo je zapisano, preko 3.000 imena iz svih mačvanskih sela.
Potomci su sačuvali dela svojih predaka u priči ali i na fotografijama koje uramljene stoje na nekim zidovima u centralnom delu prostranih kuća. Zasluženu počast, odaju im i polaganjem venaca, najčešće prilikom nekih jubileja.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
