Dužnik i izvršitelj mogu da se dogovore

Često se u medijima mogu pročitati priče o javnim izvršiteljima koji ljude iseljavaju iz stanova zbog mizernih dugova, popisuju invalidska kolica i krevece za bebe, oduzimaju kućne ljubimce... Primedbe građana na rad izvršitelja su brojne, a Ministrstvo pravde je formiralo i radnu grupu koja radi na predlozima za izmenu Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
-Prilikom donošenja Zakona o izvršenju i obezbeđenju 2015. godine Ministarstvo pravde se obavezalo da će da prati način primene, njegovu implementaciju i tada smo već rekli da ako se uoče nepravilnosti u radu svakako da pristupimo novim izmenama pre svega kako bismo imali ujednačenu sudsku praksu, izvršiteljsku praksu. Sve ono što izaziva probleme treba na vreme otkloniti. Ono što je bitno da se mora voditi računa o načelu srazmere koji i dan danas jeste kroz Zakon propisan kao jedno od osnovnih načela. U praksi se pokazalo da se prodaju nepokretnosti ali i imovina veće vrednosti od potraživanja tako da je to jedan od razloga zbog kog treba da se preispita i da se na odgovarajući način načelo srazmere zaštiti, izjavila je ministarka Nela Kuburović nedavno za RTS.
Izmenjeni Zakon bi trebao da stupi na snagu sredinom sledeće godine.
Priče koje dospevaju u medije imaju samo jednu stranu, dužničku. Mila Milosavljević, javni izvršitelj, tvrdi da senzacionalistički naslovi dovode do straha građana da zbog neplaćenog računa mogu ostati bez krova nad glavom. Ističe da je, ukoliko dođe do izvršnog postupka, gotovo uvek moguć dogovor. Kaže da građani kada dobiju rešenje o izvršenju treba da se obrate izvršitelju i najčešće je moguće postići dogovor o uplati duga u ratama. Izvršni poverilac može da se ne složi sa tim, ali to se dešava retko i ukoliko su već postojali problemi sa dužnikom.
-Često se u javnosti govori o nekretninama koje se prodaju zbog veoma malih dugova. Da li neko može da dozvoli da mu se proda stan za dug od 200 evra? Da zna da duguje i da neće da proda nešto, nego dozvoli da se uopšte pokreće izvršni postupak. Ne dolazi se na samom početku u fazu da se prodaje nepokretnost. Prvo se proveravaju računi i pokretne stvari. Posebna priča je kada stan nikada nije ni bio dužnikov, a to je kada uzme kredit od banke, stanuje nekoliko godina u njemu, ne plaća ni rate ni kamatu. Upravo takvi su najglasniji i takve priče dolaze u javnost. Tako da je moguće da se stan proda za 200 evra, ukoliko su iscrpljena sva druga sredstva: dužnik neće sam da izmiri dug, nije pronađena druga imovina i izvršni poverilac insistira da se nekretnina proda. Svakako, kada se stan proda i poverilac se namiri za svoje potraživanje, a ostatak novca se vrati dužniku, navodi Mila Milosavljević i dodaje da ne treba samo gledati stranu dužnika jer često ispaštaju i deca poverioca.
Naša sagovornica smatra da su zloupotrebe izvršitelja nemoguće jer prolaze više stepena kontrole. Izvršitelja kontrolišu i dužnik i poverilac, ali i Komora javnih izvršitelja, dok je ključna kontrola Ministarstvo pravde koje pokreće disciplinske postupke, a bilo je i slučajeva da su izvršitelji razrešeni obavljanja poslova javnog izvršitelja. Pored ovoga tu si i policija, tužilaštvo, poreski organi. Najvažniji vid kontrole za javne izvršitelje svakako je sud.
-Zakon o izvršenju i obezbeđenju predviđa veliki broj pravnih lekova. Čak i kada dužnik ne stigne da uloži prigovor ili žalbu, zahtev za otklanjanje nepravilnosti je dozvoljen od početka do kraja izvršnog postupka. To je prvi vid kontrole-kontrola izvršnog dužnika i on može u svakom trenutku da pokrene tu kontrolu koju kasnije vrši sud. Takođe i izvršni poverilac može da inicira pokretanje postupka pred sudom. Tu je i Komora javnih izvršitelja koja reaguje odmah po pritužbi stanaka i građana, objašnjava Mila Milosavljević.
Još se ne zna na šta će se konkretno odnositi izmene Zakona. Nije sigurno ni da će predlozi koje donese radna grupa biti stavljeni na glasanje u Narodnoj skupštini. Ono o čemu se govori su izmene u načinu javne prodaje, procentu plenidbe zarade i tarifama.
-Kada u izvršnom postupku dođe do popisa pokretnih stvari ili prodaje nepokretnosti postoje dve prodaje. Ne prvoj se stvari prodaju za 70 odsto od njihove vrednosti, a na drugoj za 50 odsto. Do sada smo imali situaciju da su uplaćivale jemstvo i ako nije prisutan izvršni poverilac na prvoj prodaju oni “postignu sporazum” ko će biti kupac. Dovedu do toga da nema licitacije, a mi smo obavezni da im vratimo jemstvo. To košta i dužnika i poverioca, jer je stvar mogla biti prodata po većoj ceni. To je utvrđeno kao problem u prethodnom zakonu. Sada bi trebalo da se ponude dostavljaju elektronskim putem, da se ne zna ko je ponuđač, a ko uplati jemstvo moraće i da učestvuje u prodaji ili gubi jemstvo, navodi Milosavljevićeva.
Druga najavljena izmena tiče se toga da će najverovatnije biti smanjen procenat plenidbe zarada i penzija sa dve trećine na polovinu, a trebalo bi da budu korigovane i tarife, odnosno troškovi izvršnog postupka.
-Kada su tarife u pitanju javni izvršitelji ne odlučuju samostalno ni o čemu. Zakon donosi Skupština, a tarifu Ministarstvo pravde. Mi smo dužni da je primenjujemo baš onako kako je određena, ističe naša sagovornica.

Šta se ne može popisati
Predmet izvršenja ne mogu biti: odeća (ali može bunda koja je luksuz), obuća (osim ako je dužnik ima za prodaju) i drugi predmeti za ličnu upotrebu; posteljina, posuđe, deo nameštaja neophodan dužniku i članovima njegove porodice, šporet, frižider i peć za grejanje (po jedno, ako ih ima više takođe mogu); hrana i ogrev za tri meseca; gotov novac do mesečnog iznosa koji je Zakonom izuzet od izvršenja srazmerno vremenu do narednog primanja; ordenje, medalje, odlikovanja, lična pisma, rukopisi, porodične fotografije; pomagala potrebna osobi sa invaliditetom ili povredom i kućni ljubimci.

Najviše primedbi na izvršitelje u javnost iznose dva udruženja građana. Mila Milosavljević kaže da su na njihovim Fejsbuk profilima uglavnom iznete poluinformacije, a da se nikada nisu obratili Komori javnih izvršitelja nijednom konkretnom pritužbom, kao ni sudu.