PRUŽANjE POMOĆI OSOBAMA KOJE ŽIVE I RADE NA ULICI
Prosjačenje kao način zarade
Na ulicama ima i dece koja se bavi ovom vrstom zarade, a ono što je simptomatično za njih je da su svoj rad doživeli kao vid pomoći i učestvovanju u doprinosu kućnom budžetu. Obično ne pohađaju školu
Asocijacija “Duga” u sklopu projekta „Razvoj preventivnog socijalnog zdravstvenog programa“, koju finansira Evropska komisija, uz ko-finansiranje od strane UNDP-a, programa za razvoj grada Šapca, obilazi mesta na kojima ranjiva društvena populacija živi i radi.
Za njih bi naš narod rekao da su prosjaci i beskućnici. Nevidljivi u sistemu, kriju se od predstavnika državnih institucija, plašeći se prekršajnih sankcija. Na ulici možemo sresti ljude koji se bave prosjačenjem kao usvojenim stilom života, a neki su primorani na to. To su ekonomsko eksploatisana lica od strane osobe koja predvodi organizovano prosjačenje. Možemo sresti penzionere, osobe sa invaliditetom, one koji glume invalidnosti ali i nemoćne najmlađe za čiju se bezbednost institucije ali i timovi Asocijacije Duga najviše brinu .
- Nekada se i nas kada se pojavimo na terenu u uniformama plaše, jer je prosjačenje zakonski sankcionisana što podrazumeva novčane kazne koje ljudi nemaju da plate, te sankcije i nemaju očekivani efekat – ističe Milica Vasić, diplomirana socijalna radnica u timu Asocijacije Duga i dodaje da su u pitanju često prijatne osobe koje ne vide drugi izlaz iz nemaštine.
- Naš posao je da im pružimo podršku, pomoć, da ih informišemo o njihovim pravima i uputimo na relevantne socijalne i zdravstvene ustanove. Neretko ih u iste pratimo kako bismo im olakšali materijalni status i pomogli da poboljšaju svoje zdravstveno stanje – kaže Vasićeva.
Na ulicama ima i dece koja se bave ovom vrstom zarade, a ono što je simptomatično za njih je da su svoj rad doživeli kao vid pomoći i učestvovanju u doprinosu kućnom budžetu. Obično ne pohađaju školu.
-Nažalost, mladi sa kojima smo radili uglavnom imaju značajne zdravstvene probleme koji su vrlo često osnov diskriminacija. Iz tih razloga su odustali od školovanja, a ima i onih kojima porodica daje podršku za obrazovanje. Zbog socijalne distance koju njihovi vršnjaci imaju prema njima, to ne čine – ističe Aleksandar Prica.
Na teritoriji Šapca ne postoji posebna usluga koja je predviđena isključivo za ovu osetljivu populaciju, kao što je svratište na beogradskoj teritoriji. Imamo privatnu stanicu, ali kroz nju ne prolazi veliki broj ljudi. Naravno za to postoji razlog, a to je da na Šabačkoj teritoriji nisu sve osobe koje rade na ulici beskućnici. Većina njih ima mesto za život, a neki dolaze iz drugih opština.
-U oko 85 odsto slučajeva se radi o Romskoj populaciji. Tačan broj je teško utvrditi. Za vreme praznika ih ima mnogo više, ali naša slobodna procena opservacijom terena je da se radom na ulici u Šapcu bavi između 46 i 60 osoba. Lokacije na kojima ih dosežemo su Pošta, crkva, Stara i Nova robna kuća, autobuska stanica, sva groblja u gradskom području, tržni centar Roda, Kapitol park, potez između „Amana“ i „Uradi sam“, gradske pijace, tržnice, a u letnjem periodu bašte kafića i restorana u centru grada. U radu sa nama se nekada plaše, nepoverljivi su, sve dok ne vide da smo tu zbog njihovog dobra. Tada se opuste i podele sa nama svoje probleme – ističe Prica.
Tim Asocijacije Duga je u prva dva meseca pilotiranja prvog integrisanog preventivnog programa u Srbiji, radio sa četvoro mladih koji žive i rade na ulici i devet starijih osoba. Kada su u pitanju mlade osobe, radili su sa tri devojčice i jednim dečakom, a što se tiče starijih, sa četiri žene i pet muškaraca.
Za njih bi naš narod rekao da su prosjaci i beskućnici. Nevidljivi u sistemu, kriju se od predstavnika državnih institucija, plašeći se prekršajnih sankcija. Na ulici možemo sresti ljude koji se bave prosjačenjem kao usvojenim stilom života, a neki su primorani na to. To su ekonomsko eksploatisana lica od strane osobe koja predvodi organizovano prosjačenje. Možemo sresti penzionere, osobe sa invaliditetom, one koji glume invalidnosti ali i nemoćne najmlađe za čiju se bezbednost institucije ali i timovi Asocijacije Duga najviše brinu .
- Nekada se i nas kada se pojavimo na terenu u uniformama plaše, jer je prosjačenje zakonski sankcionisana što podrazumeva novčane kazne koje ljudi nemaju da plate, te sankcije i nemaju očekivani efekat – ističe Milica Vasić, diplomirana socijalna radnica u timu Asocijacije Duga i dodaje da su u pitanju često prijatne osobe koje ne vide drugi izlaz iz nemaštine.
- Naš posao je da im pružimo podršku, pomoć, da ih informišemo o njihovim pravima i uputimo na relevantne socijalne i zdravstvene ustanove. Neretko ih u iste pratimo kako bismo im olakšali materijalni status i pomogli da poboljšaju svoje zdravstveno stanje – kaže Vasićeva.
Na ulicama ima i dece koja se bave ovom vrstom zarade, a ono što je simptomatično za njih je da su svoj rad doživeli kao vid pomoći i učestvovanju u doprinosu kućnom budžetu. Obično ne pohađaju školu.
-Nažalost, mladi sa kojima smo radili uglavnom imaju značajne zdravstvene probleme koji su vrlo često osnov diskriminacija. Iz tih razloga su odustali od školovanja, a ima i onih kojima porodica daje podršku za obrazovanje. Zbog socijalne distance koju njihovi vršnjaci imaju prema njima, to ne čine – ističe Aleksandar Prica.
Na teritoriji Šapca ne postoji posebna usluga koja je predviđena isključivo za ovu osetljivu populaciju, kao što je svratište na beogradskoj teritoriji. Imamo privatnu stanicu, ali kroz nju ne prolazi veliki broj ljudi. Naravno za to postoji razlog, a to je da na Šabačkoj teritoriji nisu sve osobe koje rade na ulici beskućnici. Većina njih ima mesto za život, a neki dolaze iz drugih opština.
-U oko 85 odsto slučajeva se radi o Romskoj populaciji. Tačan broj je teško utvrditi. Za vreme praznika ih ima mnogo više, ali naša slobodna procena opservacijom terena je da se radom na ulici u Šapcu bavi između 46 i 60 osoba. Lokacije na kojima ih dosežemo su Pošta, crkva, Stara i Nova robna kuća, autobuska stanica, sva groblja u gradskom području, tržni centar Roda, Kapitol park, potez između „Amana“ i „Uradi sam“, gradske pijace, tržnice, a u letnjem periodu bašte kafića i restorana u centru grada. U radu sa nama se nekada plaše, nepoverljivi su, sve dok ne vide da smo tu zbog njihovog dobra. Tada se opuste i podele sa nama svoje probleme – ističe Prica.
Tim Asocijacije Duga je u prva dva meseca pilotiranja prvog integrisanog preventivnog programa u Srbiji, radio sa četvoro mladih koji žive i rade na ulici i devet starijih osoba. Kada su u pitanju mlade osobe, radili su sa tri devojčice i jednim dečakom, a što se tiče starijih, sa četiri žene i pet muškaraca.
K.J.Đ
Najnoviji broj
18. april 2024.
