Borba sa belinom platna

Umetnost je potraga za sopstvom, istinom, slobodom, ali i najteža unutrašnja bitka koju stvaralac vodi. Menjajući se, umetnik preobražava svoju prirodu, ali i svet oko sebe. Spoznaja, oduvek prisutna u umetnosti, neodvojivi je deo ljudske mašte, ali i želje, potrebe da se menja. Kako stvaralac ovaploćuje misli, osećanja i pretvara ih u novu stvarnost približio nam je Ivan Vujanić, diplomirani slikar, profesor Likovne kulture u Osnovnoj školi „Laza K. Lazarević“.

U magnovenju
Magija nesvesnog najbolji je podsticaj za umetnika. Vodi ga kroz izmaštane svetove gde se krije nadahnuće. Obrisi inspiracije nastali u snovima poprimaju jasne oblike tek kada se umetnik susretne sa platnom.
- Jedan san pretočio sam u sliku. Potpuno sam zaboravio na vreme i slikao od ujutru do uveče. Uvek kada je pogledam osetim nešto posebno, drugačije. Jednostavno, nešto se tada probudilo u meni. Postoji nešto mistično privlačno u magli i zbog toga je zastupljena na mojim slikama. Vilijam Tarner i Klode Mone su mi uzori. Teme koje su oni slikali prepoznajem kao bliske. Gradovi su mi oduvek bili privlačni kao motivi za slikanje. Želeo sam prepoznatljiva arhitektonska zdanja na poseban način da predstavim na platnu. Šabac, moj grad, prvo sam naslikao, a zatim i evropske metropole. To je momenat kada osetite da vam je nešto prihvatljivo, a nešto ne. Zbog toga ne idem na sve izložbe. Dešava se da ne mogu da „podnesem težinu“ određenih umetničkih dela. Na mene deluju negativno i izbegavam ih.
Za stvaraoca neophodno je da poseduje prepoznatljiv likovni izraz. Kako postati i opstati jedinstven u vreme hiperprodukcije?
-Nije jednostavno, a ni lako biti svoj i autentičan. Ukoliko se neko izdvoji, ne nailazi na odobravanje okoline. Potrebno je da budete jaki, stabilni, svesni sebe, kako biste sve to podneli. Kvalitet uvek bude primećen. Mnogo umetnika nije uspelo. Nisu imali ono nešto. Kada deo sebe, svoja osećanja i iskrenost prenesete na platno to se primeti. Osetiš, privuče te. Najbolji kritičar oduvek je publika. Ako je nešto mami, oseti puls slike, to je to.

Ogledalo duše
Autor i delo neraskidivo su vezani. Ono je deo njegovog bića, odraz u ogledalu koji reflektuje i najmanju, tananu promenu u mikrokosmosu karaktera, senzibiliteta.
-Na slikama se vidi razvoj umetnika, njegovo sazrevanje. Primetne su životne faze kroz koje prolazimo. Period tuge, razočarenja, ali i sreće, radosti. Umetnik to prepozna i prenese na platno, svesno ili ne. Umetnici, vide, osećaju, doživljavaju svet drugačije. Pre samo nekoliko godina naslikao sam Notr Dam u plamenu. Želeo sam da pokažem odnos dobra i zla. U međuvremenu došlo je do velikih migracija, protesta u Parizu. Ne mogu da kažem da sam predvideo tako nešto, ali sigurno imamo drugačiji pogled na svet.
Stvaralaštvo je potreba umetnika da pošalje poruku, govori, čak i kada ne komunicira direktno. Osećaj koji nastaje u duši kada impuls inspiracije pronađe svoj put do konzumenta najveći je dar za tvorca umetničkog dela.
- Najiskreniji su oni ljudi koji ne znaju ništa o delima i umetniku, a izazove kod njih osećaj. Mnogi ne gledaju na umetnost tako, da li ima, ili nema vrednost. Unapred sve osude. Ukoliko je nešto novo, drugačije, nije poželjno i prihvatljivo. Potrebno je posedovati širinu duha kako bismo shvatili stvari i umetnost. Na fakultetu učimo da slikamo „po pravilima“ prve tri godine, a kasnije da pronađemo sebe, lični pečat. Nije lako napustiti sigurnu zonu. Svesni smo da tu nema greške. Veliki je izazov preći granicu. Kada se odvažiš sledi period preispitivanja. Da li sam mogao bolje, drugačije? Možda umetnici neće reći, ali dešava se da naslikamo dva, tri dela, a zatim ih menjamo, preslikavamo. Borba sa belim platnom je najteža. Boriš se sa sobom. Umetnik je taj koji stvara i ima kontrolu. Često učenicima kažem da linija ne gospodari njima i da budu odvažni. Film „Modiljani“ je izuzetan i toplo ga preporučujem. Na savršen način opisuje emocije, proces stvaranja i koliko se umetnik istroši na tom putu.

Mural posvećen Lazi
„Supernovu“ učionicu Osnovne škole „Laza K. Lazarević“ u gradu krasi mural posvećen ovom poznatom Šapčaninu. Ovo je samo jedna od realizovanih ideja nastavnika Ivana Vujanića. Kroz interesantne ilustracije na enterijeru osnovne škole istog imena u Mesnoj zajednici umetnik je u saradnji sa nastavnicima srpskog jezika škole istog imena rešio jezičke nedoumice.
-Na ideju sam došao spontano i za nekoliko sati oslikao mural. Za mene je to bio odmor. Boje, zid, Laza i ja. Moram da priznam da su kolege bile iznenađene kada su videle. Ideja za školu u Varni je takođe nastala slučajno. Želeli smo da olakšamo đacima učenje srpskog jezika i oplemenimo prostor u kom borave.

Mala umetnička akademija
-Umetnička dela ostaju iza vas. Murali koje smo uradili u Lazinoj školi će trajati, bar dok ne dođe vreme za nešto modernije, drugačije. Ideje su uvek tu, vreme je ispred nas. Imamo veliku podršku direktora i uprave škole. Važno je da su učenici dobri i vredni, spremni da učestvuju u ulepšavanju školskog prostora. Sve što radimo je zbog dece. Škola treba da bude drugačija i da liči na umetničku akademiju. U Školi primenjenih umetnosti imam dobru grupu učenika koju već sada polako pripremam za upis na fakultet. Razlika je raditi u osnovnoj i srednjoj školi, a balansiranje između tih poziva je uvek izazov kome, verujem, uspevam da odgovorim. Podučavanje osnovaca traje kroz igru, težim da ih naučim osnovnim likovnim elementima i da u njima probudim pogled na svet kroz vizir „likovnjaka“, pogled kroz boju, utisak.