Борба са белином платна

Уметност је потрага за сопством, истином, слободом, али и најтежа унутрашња битка коју стваралац води. Мењајући се, уметник преображава своју природу, али и свет око себе. Спознаја, одувек присутна у уметности, неодвојиви је део људске маште, али и жеље, потребе да се мења. Како стваралац оваплоћује мисли, осећања и претвара их у нову стварност приближио нам је Иван Вујанић, дипломирани сликар, професор Ликовне културе у Основној школи „Лаза К. Лазаревић“.

У магновењу
Магија несвесног најбољи је подстицај за уметника. Води га кроз измаштане светове где се крије надахнуће. Обриси инспирације настали у сновима попримају јасне облике тек када се уметник сусретне са платном.
- Један сан преточио сам у слику. Потпуно сам заборавио на време и сликао од ујутру до увече. Увек када је погледам осетим нешто посебно, другачије. Једноставно, нешто се тада пробудило у мени. Постоји нешто мистично привлачно у магли и због тога је заступљена на мојим сликама. Вилијам Тарнер и Клоде Моне су ми узори. Теме које су они сликали препознајем као блиске. Градови су ми одувек били привлачни као мотиви за сликање. Желео сам препознатљива архитектонска здања на посебан начин да представим на платну. Шабац, мој град, прво сам насликао, а затим и европске метрополе. То је моменат када осетите да вам је нешто прихватљиво, а нешто не. Због тога не идем на све изложбе. Дешава се да не могу да „поднесем тежину“ одређених уметничких дела. На мене делују негативно и избегавам их.
За ствараоца неопходно је да поседује препознатљив ликовни израз. Како постати и опстати јединствен у време хиперпродукције?
-Није једноставно, а ни лако бити свој и аутентичан. Уколико се неко издвоји, не наилази на одобравање околине. Потребно је да будете јаки, стабилни, свесни себе, како бисте све то поднели. Квалитет увек буде примећен. Много уметника није успело. Нису имали оно нешто. Када део себе, своја осећања и искреност пренесете на платно то се примети. Осетиш, привуче те. Најбољи критичар одувек је публика. Ако је нешто мами, осети пулс слике, то је то.

Огледало душе
Аутор и дело нераскидиво су везани. Оно је део његовог бића, одраз у огледалу који рефлектује и најмању, танану промену у микрокосмосу карактера, сензибилитета.
-На сликама се види развој уметника, његово сазревање. Приметне су животне фазе кроз које пролазимо. Период туге, разочарења, али и среће, радости. Уметник то препозна и пренесе на платно, свесно или не. Уметници, виде, осећају, доживљавају свет другачије. Пре само неколико година насликао сам Нотр Дам у пламену. Желео сам да покажем однос добра и зла. У међувремену дошло је до великих миграција, протеста у Паризу. Не могу да кажем да сам предвидео тако нешто, али сигурно имамо другачији поглед на свет.
Стваралаштво је потреба уметника да пошаље поруку, говори, чак и када не комуницира директно. Осећај који настаје у души када импулс инспирације пронађе свој пут до конзумента највећи је дар за творца уметничког дела.
- Најискренији су они људи који не знају ништа о делима и уметнику, а изазове код њих осећај. Многи не гледају на уметност тако, да ли има, или нема вредност. Унапред све осуде. Уколико је нешто ново, другачије, није пожељно и прихватљиво. Потребно је поседовати ширину духа како бисмо схватили ствари и уметност. На факултету учимо да сликамо „по правилима“ прве три године, а касније да пронађемо себе, лични печат. Није лако напустити сигурну зону. Свесни смо да ту нема грешке. Велики је изазов прећи границу. Када се одважиш следи период преиспитивања. Да ли сам могао боље, другачије? Можда уметници неће рећи, али дешава се да насликамо два, три дела, а затим их мењамо, пресликавамо. Борба са белим платном је најтежа. Бориш се са собом. Уметник је тај који ствара и има контролу. Често ученицима кажем да линија не господари њима и да буду одважни. Филм „Модиљани“ је изузетан и топло га препоручујем. На савршен начин описује емоције, процес стварања и колико се уметник истроши на том путу.

Мурал посвећен Лази
„Супернову“ учионицу Основне школе „Лаза К. Лазаревић“ у граду краси мурал посвећен овом познатом Шапчанину. Ово је само једна од реализованих идеја наставника Ивана Вујанића. Кроз интересантне илустрације на ентеријеру основне школе истог имена у Месној заједници уметник је у сарадњи са наставницима српског језика школе истог имена решио језичке недоумице.
-На идеју сам дошао спонтано и за неколико сати осликао мурал. За мене је то био одмор. Боје, зид, Лаза и ја. Морам да признам да су колеге биле изненађене када су виделе. Идеја за школу у Варни је такође настала случајно. Желели смо да олакшамо ђацима учење српског језика и оплеменимо простор у ком бораве.

Мала уметничка академија
-Уметничка дела остају иза вас. Мурали које смо урадили у Лазиној школи ће трајати, бар док не дође време за нешто модерније, другачије. Идеје су увек ту, време је испред нас. Имамо велику подршку директора и управе школе. Важно је да су ученици добри и вредни, спремни да учествују у улепшавању школског простора. Све што радимо је због деце. Школа треба да буде другачија и да личи на уметничку академију. У Школи примењених уметности имам добру групу ученика коју већ сада полако припремам за упис на факултет. Разлика је радити у основној и средњој школи, а балансирање између тих позива је увек изазов коме, верујем, успевам да одговорим. Подучавање основаца траје кроз игру, тежим да их научим основним ликовним елементима и да у њима пробудим поглед на свет кроз визир „ликовњака“, поглед кроз боју, утисак.