Међуопштински историјски архив Шабац
Прошлост за будућност
Најдрагоценији извор сазнања о прошлости и трајању народа. Седам деценија постојања. Архивски фондови садрже 2.070,64 дужна метра грађе. Најстарији документи потичу из 18. века. Међу материјалом и превод Фермана из 1867. године, којим су Османлије предале градове
Архив је чувар памћења, баштиник идентитета, извориште знања, који чува материјалне доказе да смо постојали и постојимо као држава, народи и појединци. Без тога нема историје, а без ње ни народа.
У депоу се не складиште само обични, стари папири. Они су сведоци времена, постојања живота који само заборавом умиру. Ко не поштује хроничаре времена, не поштује себе и нема бућност.
Историјски извори првог реда „станују“ у Архиву и представљају најдрагоценији извор сазнања о прошлости и трајању једног народа. Проучавањем грађе која се чува у Међуопштинском историјском архиву настао је велики број радова о историји Подриња и Србије. Богата прошлост града делом је осветљена управо проучавањем фонда од изузетног значаја, коју баштини ова институција.
Седам деценија чувар блага
Изграђен као погранично трговачко место, а затим војно упориште, Шабац је неколико пута био разорен. Бројни историјски извори су у тим страдањима заувек изгубљени. Својим вишедецинијским постојањем и радом Архив доприноси чувању драгоцених података и оставља их у наслеђе будућим генерацијама.
-Наша установа је у протеклих 70 година свог постојања,од Архивског средишта до данашњих дана, упркос проблемима са недовољним капацитетима за смештај грађе и малог броја запослених, успела да сачува и заштити велику количину архивске грађе од непроцењиве вредности. Она је изражена кроз 457 архивских фондова и збирки са укупном количином у износу од 2.070, 64 метра дужна, од којих је 33 фонда категорисано као културно добро од изузетног значаја и 30 фондова од великог значаја. Поносни смо и на чињеницу да су сумарни и аналитички инвентари урађени у електронској форми. Најважнији фондови које баштинимо су: Шабачки окружни суд (у континуитету од 1807. године), Начелство среза азбуковачког и подринског, Збирка поклона и откупа ( ретка писма,повеље). Чувамо и оригинални документ о абдикацији кнеза Милоша Обреновића из 1839. године, затим велики број докумената Јеврема Обреновића од значаја за Шабац, писма знаменитих Шапчана (Ј. Веселиновића, С.Новаковића, Д. Љочић), Диплому о одликовању Николаја I Романова, Превод Турског фермана из 1867. године, по којем су Турци напустили градове у Србији - наводи директор Међуопштинског историјског архива Давор Станојевић.
Богат Фонд
Најстарији документи потичу из 18. века, а грађа у континуитету је са почетка 19. века и то је Фонд шабачког суда. Он обухвата период од Првог српског устанка. Архив поседује Фонд поклона и откупа, тзв. збирку „Varia“, као и фотографије, разгледнице, плакате, урбанистичке планове и друга документа од великог значаја за историју.
Захваљујући средствима Министарства културе и информисања Републике Србије, крајем претходне године Архив је јавности представио свој досадашњи рад кроз Монографију „70 година архивске делатности". Публикација је свеобухватан приказ историјата, комплексности архивске делатности и сумира резултате рада неколико генерација архивских радника.
Неистражено благо
Изложбе на Тргу, као део активности, на занимљив и стручан начин представљају грађу о мање познатим детаљима из прошлости Шапца.
- У оквиру годишњег програма, финансираног од стране Града, биће организована изложба под називом "Лична преписка знаменитих Срба из грађе МИАШ", чије је отварање планирано за 2. новембар (Дан ослобођења Града у Великом рату 1914-1918.) - истиче Станојевић и додаје да је у току имплементација установе у Архивски информациони систем.
- АРХИС ће чинити јединствену електронску базу архивске грађе на територији Републике Србије, при чему ће МИА Шабац заједно са Архивом Србије као матичном установом, вршити обуку својих запослених за коришћење овог јединственог програма. Вршиће се и укључење у Агрегатор културног наслеђа Србије, у којем ће на Интернету бити доступно дигитализовано културно наслеђе Републике Србије, а започињемо и стварање информационог система за електронско архивирање докумената, што је предвиђено Нацртом Закона о архивској грађи и архивској делатности.
У својим фондовима и збиркама, ова установа, чува непроцењиво културно благо, архивску грађу институције, установа, органа, организација и истакнутих појединаца и породица са овог поднебља. Основни задатак је заштита грађе, као и њена већа доступност.
-Годишње издамо око 1.200 уверења по захтевима правних и физичких лица (од тога око 1.100 се односе на Фонд ПИО, а преосталих стотинак се односе на школска уверења, реституције, уверења на лични захтев).
Пуну подршку у реализацији планова и активности Архиву, као и до сада, пружа Град Шабац.
Драгоцено здање
Зграда Међуопштинског историјског архива подигнута је 1865. године као „Прва окружна болница Кнежевине Србије". У неколико наврата адаптирана и сређена за потребе заштите, чувања, сређивања, обраде и коришћења архивске грађе. У протеклих седамдесет година, упркос лошим условима на почетку рада Архива и малом броју запослених, прикупљена је и сређена велика количина архивског материјала од непроцењиве вредности. Као чувари културне баштине, свесни значаја своје професије, запослени доприносе развоју свих одељења и служби, као и тренутном стању Архива.
У депоу се не складиште само обични, стари папири. Они су сведоци времена, постојања живота који само заборавом умиру. Ко не поштује хроничаре времена, не поштује себе и нема бућност.
Историјски извори првог реда „станују“ у Архиву и представљају најдрагоценији извор сазнања о прошлости и трајању једног народа. Проучавањем грађе која се чува у Међуопштинском историјском архиву настао је велики број радова о историји Подриња и Србије. Богата прошлост града делом је осветљена управо проучавањем фонда од изузетног значаја, коју баштини ова институција.
Седам деценија чувар блага
Изграђен као погранично трговачко место, а затим војно упориште, Шабац је неколико пута био разорен. Бројни историјски извори су у тим страдањима заувек изгубљени. Својим вишедецинијским постојањем и радом Архив доприноси чувању драгоцених података и оставља их у наслеђе будућим генерацијама.
-Наша установа је у протеклих 70 година свог постојања,од Архивског средишта до данашњих дана, упркос проблемима са недовољним капацитетима за смештај грађе и малог броја запослених, успела да сачува и заштити велику количину архивске грађе од непроцењиве вредности. Она је изражена кроз 457 архивских фондова и збирки са укупном количином у износу од 2.070, 64 метра дужна, од којих је 33 фонда категорисано као културно добро од изузетног значаја и 30 фондова од великог значаја. Поносни смо и на чињеницу да су сумарни и аналитички инвентари урађени у електронској форми. Најважнији фондови које баштинимо су: Шабачки окружни суд (у континуитету од 1807. године), Начелство среза азбуковачког и подринског, Збирка поклона и откупа ( ретка писма,повеље). Чувамо и оригинални документ о абдикацији кнеза Милоша Обреновића из 1839. године, затим велики број докумената Јеврема Обреновића од значаја за Шабац, писма знаменитих Шапчана (Ј. Веселиновића, С.Новаковића, Д. Љочић), Диплому о одликовању Николаја I Романова, Превод Турског фермана из 1867. године, по којем су Турци напустили градове у Србији - наводи директор Међуопштинског историјског архива Давор Станојевић.
Богат Фонд
Најстарији документи потичу из 18. века, а грађа у континуитету је са почетка 19. века и то је Фонд шабачког суда. Он обухвата период од Првог српског устанка. Архив поседује Фонд поклона и откупа, тзв. збирку „Varia“, као и фотографије, разгледнице, плакате, урбанистичке планове и друга документа од великог значаја за историју.
Захваљујући средствима Министарства културе и информисања Републике Србије, крајем претходне године Архив је јавности представио свој досадашњи рад кроз Монографију „70 година архивске делатности". Публикација је свеобухватан приказ историјата, комплексности архивске делатности и сумира резултате рада неколико генерација архивских радника.
Неистражено благо
Изложбе на Тргу, као део активности, на занимљив и стручан начин представљају грађу о мање познатим детаљима из прошлости Шапца.
- У оквиру годишњег програма, финансираног од стране Града, биће организована изложба под називом "Лична преписка знаменитих Срба из грађе МИАШ", чије је отварање планирано за 2. новембар (Дан ослобођења Града у Великом рату 1914-1918.) - истиче Станојевић и додаје да је у току имплементација установе у Архивски информациони систем.
- АРХИС ће чинити јединствену електронску базу архивске грађе на територији Републике Србије, при чему ће МИА Шабац заједно са Архивом Србије као матичном установом, вршити обуку својих запослених за коришћење овог јединственог програма. Вршиће се и укључење у Агрегатор културног наслеђа Србије, у којем ће на Интернету бити доступно дигитализовано културно наслеђе Републике Србије, а започињемо и стварање информационог система за електронско архивирање докумената, што је предвиђено Нацртом Закона о архивској грађи и архивској делатности.
У својим фондовима и збиркама, ова установа, чува непроцењиво културно благо, архивску грађу институције, установа, органа, организација и истакнутих појединаца и породица са овог поднебља. Основни задатак је заштита грађе, као и њена већа доступност.
-Годишње издамо око 1.200 уверења по захтевима правних и физичких лица (од тога око 1.100 се односе на Фонд ПИО, а преосталих стотинак се односе на школска уверења, реституције, уверења на лични захтев).
Пуну подршку у реализацији планова и активности Архиву, као и до сада, пружа Град Шабац.
Зграда Међуопштинског историјског архива подигнута је 1865. године као „Прва окружна болница Кнежевине Србије". У неколико наврата адаптирана и сређена за потребе заштите, чувања, сређивања, обраде и коришћења архивске грађе. У протеклих седамдесет година, упркос лошим условима на почетку рада Архива и малом броју запослених, прикупљена је и сређена велика количина архивског материјала од непроцењиве вредности. Као чувари културне баштине, свесни значаја своје професије, запослени доприносе развоју свих одељења и служби, као и тренутном стању Архива.
М. Ж.
Најновији број
25. април 2024.
