Сондермајери - Пољаци пореклом, а у срцу Срби
Бесмртни хероји и патриоте
Др Роман Сондермајер је утемељивач војне хирургије у Србији, супруга Станислава храбра болничарка, Станислав - најмлађи српски војник на Церу, а Тадија, један од оснивача „Аеропута” и суверени владар небеских пространстава
Значи ли вам нешто презиме Сондермајер? Порекло породицe овог имена није овдашње, али је реч о онима који су се пре више од једног века борили, баш на српској страни у Првом светском рату. Потресна прича о породици која је за своју домовину изабрала Србију, бранећи је до краја.
Истражујући живот шеснаестогодишњег Станислава Сондермајера, аутор изложбе историчар Горан Вилић, управник Музеја Јадра поступно је откривао причу о породици Сондермајер, пореклом из Кракова. Доктор Роман Сондермајер дошао је у Србију 1889. године и утемељио војну хирургију у својој новој домовини да би у њој остао у њој до краја живота. Његова супруга Станислава била је добровољна болничарка, а у том позиву следила ју је и кћерка Јадвига - обе су преминуле током Првог светског рата. Два старија сина, Владислав и Тадија, такође су учествовали у рату и из њега изашли као врсни пилоти. Владислав је дуго служио у војном ваздухопловству, док је Тадија оставио значајан траг у историји наше земље као први ваздухопловни инжењер у Србији и први пилот који је прелетео 14.800 километара трансконтиненталног лета од Париза до Бомбаја, што је резултирало прикупљањем средстава за успостављање „Аеропута“, прве цивилне авио-компаније у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
- Породица Сондермајер је један од најсветлијих примера патриотизма и одрицања. Иако нису били пореклом Срби, срцем јесу. Жртвовали су своје животе за добробит домовине. Истраживање о најмлађем војнику који је настрадао током борби на Церу довело ме је до најмлађег члана породице Сондермајер који је у то време био тек шести разред и похађао гимназију. По угледу на своју старију браћу, овенчану медаљама, Станислав је желео да учествује у ратним операцијама. Револтиран смрћу мајке отишао је у прве борбене редове, али, нажалост, месец дана пре свог 16 рођендана настрадао је као припадник Трећег коњичког пука у Добрићу - рекао је Горан Вилић, аутор поставке.
Станислав Сондермајер, сахрањен је у центру Богосавца, под разгранатом липом, где је касније Сташи као најмлађем хероју Церске битке подигнут споменик. Тело младог дечака пронашле су мештанке у плавој морнарској униформи, а у џепу ђачку књижицу и дневник у ком је свакодневно бележио запажања о дешавањима на фронту.
Народни музеј Шабац својим активностима скреће пажњу јавности на вредне и значајне истраживачке подухвате колега из других институција културе који свој рад усмеравају у правцу поновног откривања помало запостављене националне баштине.
-Мислимо да је ова прича изузетно важна, не само из аспекта откривања онога што су помало заборављени слојеви прошлости, већ је битна и музеолошки. Увек треба јавности да презентујемо добар рад наших колега у другим центрима - истакла је директорка Народног музеја у Шапцу, Нела Тонковић.
Изложба се бави историјатом ваздухопловства у Србији и занимљивом породичном историјом једне од најугледнијих београдских породица у међуратном периоду, а такође нам открива и данас готово заборављене људе који су из других земаља долазили у Србију и својим радом помагали изградњу једног оновременог прогресивног друштва. Поставка обухвата бројне фотографије, сведочанства чланова породице Сонермајер и невероватне приче које које инспришу, подсећају и опомињу.
Изложба "Сондермајери, родом Пољаци, али срцем Срби" у поставци Народног музеја у Шапцу отворена је до 4. маја.
Двобој великана
Без аса цивилног и ратног ваздухопловства Тадије Сондермајера и књижевника Милоша Црњанског историја наше земље би била сигурно мање богата. У једном тренутку ова два великана су била смртно завађена због набавке авиона за Национални авио- клуб. Договор није био могућ, увреде и бачена бела рукавица значиле су само једно, борбу до краја. У духу прошлог века изашли су на двобој, уверени да постоји само један начин да се несугласице окончају. Како су у Србији били забрањени овакви начини решавања проблема, отишли су у Војводину, где су још увек важили аустроугарски закони. Уз помоћ породице Дунђерски обезбеђени су пиштољи посебно намењени за двобој, и 25. септембра 1926. године све је било спремо за „обрачун“. Први је пуцао Црњански и промашио. Затим је дошао ред на Тадију. Подигао је оружје, имао супарника на нишану, али након неколико секунди на француском је рекао "Одустајем" и испалио метак у вис. Овакав потез изазвао је негодовање код Црњанског, али је неколико година касније рекао да је потез Тадије Сондермајера био витешки.
Истражујући живот шеснаестогодишњег Станислава Сондермајера, аутор изложбе историчар Горан Вилић, управник Музеја Јадра поступно је откривао причу о породици Сондермајер, пореклом из Кракова. Доктор Роман Сондермајер дошао је у Србију 1889. године и утемељио војну хирургију у својој новој домовини да би у њој остао у њој до краја живота. Његова супруга Станислава била је добровољна болничарка, а у том позиву следила ју је и кћерка Јадвига - обе су преминуле током Првог светског рата. Два старија сина, Владислав и Тадија, такође су учествовали у рату и из њега изашли као врсни пилоти. Владислав је дуго служио у војном ваздухопловству, док је Тадија оставио значајан траг у историји наше земље као први ваздухопловни инжењер у Србији и први пилот који је прелетео 14.800 километара трансконтиненталног лета од Париза до Бомбаја, што је резултирало прикупљањем средстава за успостављање „Аеропута“, прве цивилне авио-компаније у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
- Породица Сондермајер је један од најсветлијих примера патриотизма и одрицања. Иако нису били пореклом Срби, срцем јесу. Жртвовали су своје животе за добробит домовине. Истраживање о најмлађем војнику који је настрадао током борби на Церу довело ме је до најмлађег члана породице Сондермајер који је у то време био тек шести разред и похађао гимназију. По угледу на своју старију браћу, овенчану медаљама, Станислав је желео да учествује у ратним операцијама. Револтиран смрћу мајке отишао је у прве борбене редове, али, нажалост, месец дана пре свог 16 рођендана настрадао је као припадник Трећег коњичког пука у Добрићу - рекао је Горан Вилић, аутор поставке.
Станислав Сондермајер, сахрањен је у центру Богосавца, под разгранатом липом, где је касније Сташи као најмлађем хероју Церске битке подигнут споменик. Тело младог дечака пронашле су мештанке у плавој морнарској униформи, а у џепу ђачку књижицу и дневник у ком је свакодневно бележио запажања о дешавањима на фронту.
Народни музеј Шабац својим активностима скреће пажњу јавности на вредне и значајне истраживачке подухвате колега из других институција културе који свој рад усмеравају у правцу поновног откривања помало запостављене националне баштине.
-Мислимо да је ова прича изузетно важна, не само из аспекта откривања онога што су помало заборављени слојеви прошлости, већ је битна и музеолошки. Увек треба јавности да презентујемо добар рад наших колега у другим центрима - истакла је директорка Народног музеја у Шапцу, Нела Тонковић.
Изложба се бави историјатом ваздухопловства у Србији и занимљивом породичном историјом једне од најугледнијих београдских породица у међуратном периоду, а такође нам открива и данас готово заборављене људе који су из других земаља долазили у Србију и својим радом помагали изградњу једног оновременог прогресивног друштва. Поставка обухвата бројне фотографије, сведочанства чланова породице Сонермајер и невероватне приче које које инспришу, подсећају и опомињу.
Изложба "Сондермајери, родом Пољаци, али срцем Срби" у поставци Народног музеја у Шапцу отворена је до 4. маја.
Без аса цивилног и ратног ваздухопловства Тадије Сондермајера и књижевника Милоша Црњанског историја наше земље би била сигурно мање богата. У једном тренутку ова два великана су била смртно завађена због набавке авиона за Национални авио- клуб. Договор није био могућ, увреде и бачена бела рукавица значиле су само једно, борбу до краја. У духу прошлог века изашли су на двобој, уверени да постоји само један начин да се несугласице окончају. Како су у Србији били забрањени овакви начини решавања проблема, отишли су у Војводину, где су још увек важили аустроугарски закони. Уз помоћ породице Дунђерски обезбеђени су пиштољи посебно намењени за двобој, и 25. септембра 1926. године све је било спремо за „обрачун“. Први је пуцао Црњански и промашио. Затим је дошао ред на Тадију. Подигао је оружје, имао супарника на нишану, али након неколико секунди на француском је рекао "Одустајем" и испалио метак у вис. Овакав потез изазвао је негодовање код Црњанског, али је неколико година касније рекао да је потез Тадије Сондермајера био витешки.
М. Ж.
Најновији број
18. април 2024.
