Инфо

Берза

  • aero 994 ⚫ 0,00%
  • lsta 651 ⚫ 0,00%
  • niis 745 ▼ -0,67%
  • vbse 2.936 ⚫ 0,00%
(25. април 2019.)
Дан сећања на жртве Холокауста

Жртве нису статистика

Дан сећања на жртве Холокауста обележава се као дан сећања на жртве Холокауста и геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима за време Другог светског рата
Жртве нису статистика
Законом о државним празницима у Републици Србији, 22. април је установљен као Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и другe жртве фашизма у Другом светском рату. Овај датум је изабран у спомен на исти дан 1945. године када се догодио пробој групе заточеника логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина у тзв. Независној Држави Хрватској. Од 1.075, преживело је само 127 логораша.
Систем концентрационих логора "Јасеновац" представља једно од највећих страдалишта у Другом светском рату. Од 1941. до 1945. године у том логору убијено је стотине хиљада цивила, највећим делом Срба, Јевреја и Рома, укључујући и десетине хиљада деце (логор у Јастребарском). Осим логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина, систем логора обухватао је више локалитета на територији данашње Републике Хрватске и Босне и Херцеговине.
Најзлогласнији нацистички логор на територији окупиране Србије био је на Старом сајмишту у Београду, чији су заточеници, масовно убијани до 1944. године.

Јевреји у Шапцу
Први званични подаци о стално насељеном Сефарду у нашем граду датирају из 1572. године. Почетком 19. века јеврејска заједница у Шапцу постаје све већа. Сусрет Срба и Јевреја дао је велики допринос напретку града у свим доменима друштвеног и културног живота. Поједини припадници Мојсијеве вере својим радом и стваралаштвом су превазишли границе Шапца. Аврам Винавер, Станислав Винавер, Оскар Давичо, Бата Коен, као и многи други оставили су дубок траг у историји и допринели да српска култура буде оно што јесте данас. Ипак Други светски рат зауставио је развој и напредак јеврејских заједница широм Европе. У тим тешким временима Шабац је показао да је град отвореног срца. Нови становници брзо су се интегрисали у друштво, али је немачка окупација прекинула суживот. У јесен 1941. године већи део Јевреја је одведен у логор и касније стрељан. Током послератног периода у Шапцу живеле су само две јеврејске породице и њихови потомци напустили су град 1992. године, преселивши се у Израел. У знак сећања на страдале припаднике овог народа, зграда некадашње синагоге је реконструисана средствима пројекта „Еурека“ и данас је то Музеј шабачких Јевреја.
Иако је, у односу на Први светски рат, Шабац знатно мање страдао у периоду 1941 - 1945. године, на подручју нашег града и околине формирано је више сабирних центара за заробљенике окупатора. Име града је посебно значајно током премештаја Јевреја, у тзв. „Кладовском транспорту“.
Кладовски транспорт је био транзит нешто више од 1.200 (према неким истраживачима 1.370) Јевреја који су избегли са територије Трећег рајха. Они су крајем 1939. године кренули Дунавом из Беча и Братиславе ка Црном мору и Палестини. Њихово путовање је заустављено после мање од месец дана (средином децембра 1939.) на граници Југославије и Румуније, у Прахову, након одбијања Румуније да им дозволи пролаз без сертификата за усељење у Палестину. Месецима смештени у Кладову, они су у септембру 1940. пребачени у Шабац, у ком је живела мала, али угледна јеврејска колонија.
Непосредно пред напад Немачке на Југославију, око две стотине млађих људи из „Кладовског транспорта“ добило је потребну документацију и пребачено преко Грчке за Палестину. Већина, која је окупацију дочекала у Шапцу, затворена је 15. јула у новоосновани „Јеврејски логор у Шапцу“. Била је то прва група Јевреја масовно интернираних на територији Србије. Мушкарци из „Кладовског транспорта“ су стрељани у оквиру казнених мера генерала Бемеа 12. и 13. октобра 1941, у близини села Засавица код Шапца, док су жене са децом пребачене у логор на Старом сајмишту и тамо погубљене током пролећа 1942. Они су ексхумирани после рата и 1959. године пренети у костурницу на Сефардско-јеврејско гробље у Београду.

Бројке без лица
Број жртава је увек био предмет политичких расправа и сукоба. Према Меморијалном музеју Холокауста Сједињених Америчких Држава, побијено је између 1941 и 1945 само у НДХ око 320.000-340.000 Срба и 30.000 Јевреја. Према израелском Јад Вашему је убијено 500.000 Срба, протерано 250.000 и 200.000 покатоличено, а 90.000 Рома и 30.000 Јевреја су убијени. Амерички Институт за истраживање Јасeновца наводи да су усташео дузеле око 600.000 српских живота. Циљ историје као науке није да умањује или преувеличава своје жртве. Било да је реч о једној особи, 100, 1.000 или 1.000.000 људи нису бројке без лица и обична статистика на папиру. Када освестимо значај сваког појединачног живота, тек тада ћемо схватити како се прошлост не понавља по неком успостављеном унивeрзалном закону, већ да злочине чине појединци скривени из нација, идеологија или организација, а не колективитети.
Међународни дан сећања на жртве Холокауста
Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација, усвојеном 1. новембра 2005. године, 27. јануар проглашен је за Међународни дан сећања на жртве Холокауста. Тог дана, 1945. године, јединице Црвене Армије ослободиле су највећи логор смрти у раздобљу Другог светског рата, Аушвиц - Биркенау у Пољској. Логор је после рата претворен у музеј а прошле године посетио га је 1,72 милион људи, међу њима и 93.000 Немаца.

Појам холокауста
Холокауст (грчки olakauston: потпуно спаљен) је жртва паљеница боговима или душама покојника код Грка и Римљана. Реч је први за тај геноцид (који сами Јевреји означавају хебрејском речју шоа - невоља, уништавање) употребио црквени сабор протестантских цркава тадашње Западне Немачке. Појам „холокауст“ употребљен је због посебног значаја и интензитета мржње према Јеврејима и идеолошке осуде јудаизма, која се издваја од поступака према другим нацистичким жртвама, а има своје дубоке корене у хришћанској цивилизацији (антисемитизам). Иако Јевреји нису били једини народ нити друштвена групација коју је нацистичка политика покушала да уклони насилним путем, једино јеврејски народ је био одређен за оно што су Адолф Хитлер и његови сарадници називали „коначним решењем“ - за потпуни геноцид - убиство и уништење. Други термини којима се Холокауст означава су и Јудеоцид (циљани геноцид у односу на јеврејски народ), као и Шоа - термин који на хебрејском језику означава катастрофу, пораженост, поражавајући део историје.

Приредила: М. Ж.

Најновији број

16. јануар 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa