Инфо

Берза

  • aero 810 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 4.550 ▲ 0,84%
  • gmon 2.001 ▼ -0,10%
  • impl 3.301 ⚫ 0,00%
  • kmbn 3.280 ⚫ 0,00%
  • mtlc 1.887 ▼ -0,21%
  • niis 683 ▲ 0,44%
  • stup 6.600 ▲ 8,13%
  • svrl 540 ▼ -0,18%
  • tgas 12.450 ▲ 0,40%
(25. април 2019.)
Прослава Дана града у установама културе

Шабац, мој град

Симболичном предајом кључа града, далеке 1867. године Шабац је уцртао свој пут ка Европи и слободи. Установе културе богатим и садржајним програмима подсетиле на значај историје и културе сећања
Шабац, мој град
Двадесет и другог априла 1867. године у 10 часова последњи турски војник напустио је Шабац, а кључеви града предати су пешадијском капетану војске Лазару Цукићу. Овим свечаним чином након скоро три столећа „окупације“ Шабачка тврђава стављена је под окриље српске заставе.
- Исељавање Турака из шабачке вароши текло је споро и у прилог томе говори једна инструкција кнеза Милоша из маја 1833. године у којој захтева да се турско становништво исели из градова у Србији у року од четири године, а између осталог и из Шапца. Посебно је нагласио овај део, јер као што знамо наш град је у то време био на граници државе. Овдашњи Турци су подстицани од стране босанских да остану, у нади да ће Порта своју одлуку преиначити. Стање по локално становништво у Шапцу било је неповољно. Након конференције у Канлиџи (1862.године) у тврђаву као градска посада стигло је 500 низама. Њихов циљ није био да штите тврђаву, циљ је био сасвим другачији. Непосредно пред предају градова у извештају руског генерала стоји да је Шабачка тврђава у врло лошем стању и да је то старински кастел без нових фортификационих квалитета и да са малобројном посадом представља слабу одбрану и заштиту границе Османског царства. Да су турске посаде стална и реална претња потврђивао је и кнез Михаило који у писмима наводи да ће све уложити да се то питање реши. Иако је деловало да је рат неизбежан, ситуација на спољнополитичком плану је ишла у корист Србије и захваљујући успешним дипломатским активностима градови (Београд, Смедерево, Шабац, Кладово) су враћени ферманом султана Абудл Азиза, марта 1867. године. Турски гарнизон са командантом напустио је тврђаву и отпловили су ка Београду. Званичну предају пратио је велики број окупљеног народа који је усклицима поздравио српског капетана. Топовска паљба пратила је церемонију. Свечани ручак у кући Косте Тодоровића за госте који су присуствовали свечаности у граду. Значај овог чина за српски народ је био пре свега у томе да је први пут Србија и кнез Михаило захваљујући својој дипломатској активности сачувао земљу и народ од рата. Велике силе јесу имале одлучујућу улогу у предаји градова, али су подржале тежње Србије. Ово је био велики корак ка стицању независности на Берлинском конгресу 1878. године - рекла је кустос историчар Светланка Милутиновић на предавању „Предаја градова“ којим се Народни музеј прикључио обележавању датума када је Шабац ослобођен од турске војске.
У оквиру поставке „Мој град, моја прича“, посвећеној Дану града, у Библиотеци шабачкој приказане су књиге и разгледнице о нашем граду које се чувају у фонду ове установе културе, као и путописи о Шапцу. Циљ овакве изложбе је да се Шапчани врате читању проучавајући историју свога града, али и упознајући личности које су је обележиле.
- Изложба нам доноси путописе из XIX века, јер управо тада су откључани видици нашег града према Европи. Говоре о Шапцу као о једној раскошној вароши са бројним противречностима како и доликују једној вароши која пише легенду под чије скуте се могу склонити сви, знанци и странци. Библиотека као сабиралиште умних речи од којих су неке предодређене за вечност, дом књиге, светилиште сећања одаје почаст и признање памћењу у нашој сталној потреби да негујемо језик, идентитет и нашем сталном размишљању одакле долазимо, где смо и где идемо - исткала је директорка Библиотеке шабачке Јелена Подгорац Јовановић.
Библиотека брижно чува, негује, шири значај писане речи и баштини колективнопамћење за будуће генерације.
-Имамо прилику да на једном месту сагледамо све оно што чини културну историју нашег града. Публика кроз поставку може да стекне различита сазнања о врло богатој и садржајној прошлости нашег града. Значајан део чине оригинална дела која су писана у XIX и XX веку и постоји један врло леп приказ богате збирке разгледница коју баштини Библиотека шабачка, тачније њихово завичајно одељење. Оне прате текстове који су изложени и посетиоци могу да уживају у путовању која их води кроз прошлост града претходна два века - навела је начелница Друштвених делатности Татјана Марковић и додала да је изложба један од показатеља како се може сачувати оно што нам је остављено у наслеђе и како се свему томе може приступити кроз обновљено издање „Летописа Шапца“ проте Глише Бабовића.
У оквиру прославе Дана града у Шабачком позоришту изведена је представа „Претпоследња паднда или Статика“, младог градског ауторског тима.
Град, вечна инспирација
На отварању изложбе саопштени су резултати Литерарног и фото-конкурса на тему „Шабац, мој град“, који је расписало Дечје одељење Библиотеке. Конкурс је био намењен свим ученицима шабачких основних школа. Велики број ученика се послао своје радове. Маштовитим текстовима ставили су Шабац у центар свог интересовања.
Ирина Поповић, ученица четвртог разреда ОШ "Јанко Веселиновић" освојила је награду за фотографију Великог парка.
-Са другарицом сам одабрала Велики парк, јер волим природу и тај призор је најлепши у граду. Због тога сам баш то фотографисала.
За најбољи литерарни рад изабрана је песма Светлане Гагулић, ученице седмог разреда ОШ „Мајур“ за литерарни рад на тему "Шабац мој град.”
-Дар за писање сам наследила од маме, тако да ми није било тешко да напишем песму коју сам посветила Шапцу, где сам описала тврђаву, реку Саву и једног малог врапца.
М. Ж.

Најновији број

17. октобар 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa