Proslava Dana grada u ustanovama kulture
Šabac, moj grad
Simboličnom predajom ključa grada, daleke 1867. godine Šabac je ucrtao svoj put ka Evropi i slobodi. Ustanove kulture bogatim i sadržajnim programima podsetile na značaj istorije i kulture sećanja
Dvadeset i drugog aprila 1867. godine u 10 časova poslednji turski vojnik napustio je Šabac, a ključevi grada predati su pešadijskom kapetanu vojske Lazaru Cukiću. Ovim svečanim činom nakon skoro tri stoleća „okupacije“ Šabačka tvrđava stavljena je pod okrilje srpske zastave.
- Iseljavanje Turaka iz šabačke varoši teklo je sporo i u prilog tome govori jedna instrukcija kneza Miloša iz maja 1833. godine u kojoj zahteva da se tursko stanovništvo iseli iz gradova u Srbiji u roku od četiri godine, a između ostalog i iz Šapca. Posebno je naglasio ovaj deo, jer kao što znamo naš grad je u to vreme bio na granici države. Ovdašnji Turci su podsticani od strane bosanskih da ostanu, u nadi da će Porta svoju odluku preinačiti. Stanje po lokalno stanovništvo u Šapcu bilo je nepovoljno. Nakon konferencije u Kanlidži (1862.godine) u tvrđavu kao gradska posada stiglo je 500 nizama. Njihov cilj nije bio da štite tvrđavu, cilj je bio sasvim drugačiji. Neposredno pred predaju gradova u izveštaju ruskog generala stoji da je Šabačka tvrđava u vrlo lošem stanju i da je to starinski kastel bez novih fortifikacionih kvaliteta i da sa malobrojnom posadom predstavlja slabu odbranu i zaštitu granice Osmanskog carstva. Da su turske posade stalna i realna pretnja potvrđivao je i knez Mihailo koji u pismima navodi da će sve uložiti da se to pitanje reši. Iako je delovalo da je rat neizbežan, situacija na spoljnopolitičkom planu je išla u korist Srbije i zahvaljujući uspešnim diplomatskim aktivnostima gradovi (Beograd, Smederevo, Šabac, Kladovo) su vraćeni fermanom sultana Abudl Aziza, marta 1867. godine. Turski garnizon sa komandantom napustio je tvrđavu i otplovili su ka Beogradu. Zvaničnu predaju pratio je veliki broj okupljenog naroda koji je usklicima pozdravio srpskog kapetana. Topovska paljba pratila je ceremoniju. Svečani ručak u kući Koste Todorovića za goste koji su prisustvovali svečanosti u gradu. Značaj ovog čina za srpski narod je bio pre svega u tome da je prvi put Srbija i knez Mihailo zahvaljujući svojoj diplomatskoj aktivnosti sačuvao zemlju i narod od rata. Velike sile jesu imale odlučujuću ulogu u predaji gradova, ali su podržale težnje Srbije. Ovo je bio veliki korak ka sticanju nezavisnosti na Berlinskom kongresu 1878. godine - rekla je kustos istoričar Svetlanka Milutinović na predavanju „Predaja gradova“ kojim se Narodni muzej priključio obeležavanju datuma kada je Šabac oslobođen od turske vojske.
U okviru postavke „Moj grad, moja priča“, posvećenoj Danu grada, u Biblioteci šabačkoj prikazane su knjige i razglednice o našem gradu koje se čuvaju u fondu ove ustanove kulture, kao i putopisi o Šapcu. Cilj ovakve izložbe je da se Šapčani vrate čitanju proučavajući istoriju svoga grada, ali i upoznajući ličnosti koje su je obeležile.
- Izložba nam donosi putopise iz XIX veka, jer upravo tada su otključani vidici našeg grada prema Evropi. Govore o Šapcu kao o jednoj raskošnoj varoši sa brojnim protivrečnostima kako i dolikuju jednoj varoši koja piše legendu pod čije skute se mogu skloniti svi, znanci i stranci. Biblioteka kao sabiralište umnih reči od kojih su neke predodređene za večnost, dom knjige, svetilište sećanja odaje počast i priznanje pamćenju u našoj stalnoj potrebi da negujemo jezik, identitet i našem stalnom razmišljanju odakle dolazimo, gde smo i gde idemo - istkala je direktorka Biblioteke šabačke Jelena Podgorac Jovanović.
Biblioteka brižno čuva, neguje, širi značaj pisane reči i baštini kolektivnopamćenje za buduće generacije.
-Imamo priliku da na jednom mestu sagledamo sve ono što čini kulturnu istoriju našeg grada. Publika kroz postavku može da stekne različita saznanja o vrlo bogatoj i sadržajnoj prošlosti našeg grada. Značajan deo čine originalna dela koja su pisana u XIX i XX veku i postoji jedan vrlo lep prikaz bogate zbirke razglednica koju baštini Biblioteka šabačka, tačnije njihovo zavičajno odeljenje. One prate tekstove koji su izloženi i posetioci mogu da uživaju u putovanju koja ih vodi kroz prošlost grada prethodna dva veka - navela je načelnica Društvenih delatnosti Tatjana Marković i dodala da je izložba jedan od pokazatelja kako se može sačuvati ono što nam je ostavljeno u nasleđe i kako se svemu tome može pristupiti kroz obnovljeno izdanje „Letopisa Šapca“ prote Gliše Babovića.
U okviru proslave Dana grada u Šabačkom pozorištu izvedena je predstava „Pretposlednja padnda ili Statika“, mladog gradskog autorskog tima.
Grad, večna inspiracija
Na otvaranju izložbe saopšteni su rezultati Literarnog i foto-konkursa na temu „Šabac, moj grad“, koji je raspisalo Dečje odeljenje Biblioteke. Konkurs je bio namenjen svim učenicima šabačkih osnovnih škola. Veliki broj učenika se poslao svoje radove. Maštovitim tekstovima stavili su Šabac u centar svog interesovanja.
Irina Popović, učenica četvrtog razreda OŠ "Janko Veselinović" osvojila je nagradu za fotografiju Velikog parka.
-Sa drugaricom sam odabrala Veliki park, jer volim prirodu i taj prizor je najlepši u gradu. Zbog toga sam baš to fotografisala.
Za najbolji literarni rad izabrana je pesma Svetlane Gagulić, učenice sedmog razreda OŠ „Majur“ za literarni rad na temu "Šabac moj grad.”
-Dar za pisanje sam nasledila od mame, tako da mi nije bilo teško da napišem pesmu koju sam posvetila Šapcu, gde sam opisala tvrđavu, reku Savu i jednog malog vrapca.
- Iseljavanje Turaka iz šabačke varoši teklo je sporo i u prilog tome govori jedna instrukcija kneza Miloša iz maja 1833. godine u kojoj zahteva da se tursko stanovništvo iseli iz gradova u Srbiji u roku od četiri godine, a između ostalog i iz Šapca. Posebno je naglasio ovaj deo, jer kao što znamo naš grad je u to vreme bio na granici države. Ovdašnji Turci su podsticani od strane bosanskih da ostanu, u nadi da će Porta svoju odluku preinačiti. Stanje po lokalno stanovništvo u Šapcu bilo je nepovoljno. Nakon konferencije u Kanlidži (1862.godine) u tvrđavu kao gradska posada stiglo je 500 nizama. Njihov cilj nije bio da štite tvrđavu, cilj je bio sasvim drugačiji. Neposredno pred predaju gradova u izveštaju ruskog generala stoji da je Šabačka tvrđava u vrlo lošem stanju i da je to starinski kastel bez novih fortifikacionih kvaliteta i da sa malobrojnom posadom predstavlja slabu odbranu i zaštitu granice Osmanskog carstva. Da su turske posade stalna i realna pretnja potvrđivao je i knez Mihailo koji u pismima navodi da će sve uložiti da se to pitanje reši. Iako je delovalo da je rat neizbežan, situacija na spoljnopolitičkom planu je išla u korist Srbije i zahvaljujući uspešnim diplomatskim aktivnostima gradovi (Beograd, Smederevo, Šabac, Kladovo) su vraćeni fermanom sultana Abudl Aziza, marta 1867. godine. Turski garnizon sa komandantom napustio je tvrđavu i otplovili su ka Beogradu. Zvaničnu predaju pratio je veliki broj okupljenog naroda koji je usklicima pozdravio srpskog kapetana. Topovska paljba pratila je ceremoniju. Svečani ručak u kući Koste Todorovića za goste koji su prisustvovali svečanosti u gradu. Značaj ovog čina za srpski narod je bio pre svega u tome da je prvi put Srbija i knez Mihailo zahvaljujući svojoj diplomatskoj aktivnosti sačuvao zemlju i narod od rata. Velike sile jesu imale odlučujuću ulogu u predaji gradova, ali su podržale težnje Srbije. Ovo je bio veliki korak ka sticanju nezavisnosti na Berlinskom kongresu 1878. godine - rekla je kustos istoričar Svetlanka Milutinović na predavanju „Predaja gradova“ kojim se Narodni muzej priključio obeležavanju datuma kada je Šabac oslobođen od turske vojske.
U okviru postavke „Moj grad, moja priča“, posvećenoj Danu grada, u Biblioteci šabačkoj prikazane su knjige i razglednice o našem gradu koje se čuvaju u fondu ove ustanove kulture, kao i putopisi o Šapcu. Cilj ovakve izložbe je da se Šapčani vrate čitanju proučavajući istoriju svoga grada, ali i upoznajući ličnosti koje su je obeležile.
- Izložba nam donosi putopise iz XIX veka, jer upravo tada su otključani vidici našeg grada prema Evropi. Govore o Šapcu kao o jednoj raskošnoj varoši sa brojnim protivrečnostima kako i dolikuju jednoj varoši koja piše legendu pod čije skute se mogu skloniti svi, znanci i stranci. Biblioteka kao sabiralište umnih reči od kojih su neke predodređene za večnost, dom knjige, svetilište sećanja odaje počast i priznanje pamćenju u našoj stalnoj potrebi da negujemo jezik, identitet i našem stalnom razmišljanju odakle dolazimo, gde smo i gde idemo - istkala je direktorka Biblioteke šabačke Jelena Podgorac Jovanović.
Biblioteka brižno čuva, neguje, širi značaj pisane reči i baštini kolektivnopamćenje za buduće generacije.
-Imamo priliku da na jednom mestu sagledamo sve ono što čini kulturnu istoriju našeg grada. Publika kroz postavku može da stekne različita saznanja o vrlo bogatoj i sadržajnoj prošlosti našeg grada. Značajan deo čine originalna dela koja su pisana u XIX i XX veku i postoji jedan vrlo lep prikaz bogate zbirke razglednica koju baštini Biblioteka šabačka, tačnije njihovo zavičajno odeljenje. One prate tekstove koji su izloženi i posetioci mogu da uživaju u putovanju koja ih vodi kroz prošlost grada prethodna dva veka - navela je načelnica Društvenih delatnosti Tatjana Marković i dodala da je izložba jedan od pokazatelja kako se može sačuvati ono što nam je ostavljeno u nasleđe i kako se svemu tome može pristupiti kroz obnovljeno izdanje „Letopisa Šapca“ prote Gliše Babovića.
U okviru proslave Dana grada u Šabačkom pozorištu izvedena je predstava „Pretposlednja padnda ili Statika“, mladog gradskog autorskog tima.
Na otvaranju izložbe saopšteni su rezultati Literarnog i foto-konkursa na temu „Šabac, moj grad“, koji je raspisalo Dečje odeljenje Biblioteke. Konkurs je bio namenjen svim učenicima šabačkih osnovnih škola. Veliki broj učenika se poslao svoje radove. Maštovitim tekstovima stavili su Šabac u centar svog interesovanja.
Irina Popović, učenica četvrtog razreda OŠ "Janko Veselinović" osvojila je nagradu za fotografiju Velikog parka.
-Sa drugaricom sam odabrala Veliki park, jer volim prirodu i taj prizor je najlepši u gradu. Zbog toga sam baš to fotografisala.
Za najbolji literarni rad izabrana je pesma Svetlane Gagulić, učenice sedmog razreda OŠ „Majur“ za literarni rad na temu "Šabac moj grad.”
-Dar za pisanje sam nasledila od mame, tako da mi nije bilo teško da napišem pesmu koju sam posvetila Šapcu, gde sam opisala tvrđavu, reku Savu i jednog malog vrapca.
M. Ž.
Najnoviji broj
25. april 2024.
