Rep nas nekako uvek zakači

Goraždevac je srpsko selo u opštini Peć. Umelo je u tom mestu da živi i 1.200 Srba. Danas ih ima mnogo manje, ali nikada se nisu predali i borili su se da žive na svome.
Ovo selo je oduvek bilo tvrd orah za sve one koji su pokušavali da ga uzmu. Albanci su zube na njemu polomili još u Drugom svetskom ratu. Nisu uspeli da ga osvoje, a nisu uspeli da ga etnički očiste ni posle 1999. godine. Takvi snažni i ponosni, Srbi i danas žive u njemu i bore se za normalan život.
A, život se u tom delu Metohije dosta normalizovao. Poljoprivrednik iz Goraždevca Srboljub Dakić kaže da se tim delom odavno slobodno hoda.
- Život se normalizovao. Teško je kao i svuda što je teško, a najteže je ljudima na selu. Naročito u poljoprivredi. Teško nam je da prodamo proizvode, a još teže da ih naplatimo. I odavde ljudi hoće da idu tamo gde je život bolji. Ja sam svaštar, kada je poljoprivreda u pitanju. Moram tako da radim ne bi li negde neki proizvod prošao. Teško je baviti se poljoprivredom - priča za Glas Podrinja Dakić.
On je bio gost našeg grada protekle nedelje. Kaže da se oduševio onim što je video kada je reč o poljoprivredi u Šapcu.
- Došli smo ovde da vidimo kako vi radite i da li bismo mogli nešto od toga da primenimo i kod nas u Goraždevcu. Vidimo da to u Šapcu ide odlično i voleli bismo da to možemo da primenimo kod nas. Svima nam je bila zanimljiva priča oko jagoda. Najinteresantnije je to što Grad Šabac pomaže proizvođačima maline oko kopanja bunara za navodnjavanje. Proizvoditi jagodu bez zalivanja ne vredi - kaže Dakić.
On je rekao da za sada Opština Peć ne pomaže, a da je država Srbija obećala da će im obezbediti seme.
Dakić napominje i to da veruje da bi situacija na Kosovu i Metohiji bila mnogo bolja kada bi političari prepustili poljoprivrednicima da se dogovore.
- Ne vidim neku budućnost. Moraš da radiš na puno polja da bi negde uspelo. Ljudi beže i sa Kosova, idu tamo gde im je bolje - dodaje Dakić.
Ovaj poljoprivrednik ističe i jedan problem koji je veoma prisutan u sredinama u kojima žive Srbi južno od Ibra.
- Nas uvek taj rep bije i udara. Šta kod da se kaže u Beogradu, odmah kod nas se reflektuje, tako da treba malo razmisliti kada god neko nešto kaže da će sve to da dobije svoju posledicu u onim sredinama gde su Srbi u manjini - kaže Dakić.
Njegov sunarodnik Darko Dimitrijević je urednik Radio Goraždevca, srpskog medija koji egzististira već 20 godina.
U razgovoru za Glas Podrinja Dimitrijević naglašava da je veoma teško raditi u lokalnom mediju koji nije po volji ni kosovskim organima, ali ni Srpskoj listi.
- Borimo se kako znamo i umemo. Pokrenuli smo i video produkciju i dobro nam ide. Verovatno smo jedan od retkih medija koji izveštavaju na pravi način i zato nas ljudi u velikoj meri gledaju i slušaju - dodaje on.
Dimitrijević nastavlja da na Kosovu više ne važe zakoni Srbije, ali da država pomaže svoje građane.
- Dosta ljudi prima plate od Srbije, lečimo se u srpskim ustanovama. Ima mnogo Srba koji dobijaju novac i od Beograda, i od Prištine, a na kraju i od međunarodne zajednice. Bilo je tu i i dalje ima u puno zloupotreba. Gde god da se pojavi bilo kakva srpska patriotska priča, tu ima i plačke, budite sigurni - ističe kolega iz Radio Goraždevca.
On dodaje da su mnogobrojni Srbi ucenjeni, a sve one koji se ne slažu sa Srpskom listom nazivaju izdajnicima i stranim plaćenicima.
Došli smo tako i do pitanja o razgraničenju, koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao kao svoj plan i koji je, kako nam je rekao, propao. Dok Dakić odmahuje rukom i poručuje nam da to ne pitamo, Dimitrijević pojašnjava.
- To je najgora varijanta za nas. Ukoliko bi došlo do bilo kakve podele, plašim se da se bismo ostali bez ikakve zaštite, a mnoga prava bi nam bila ukinuta. Promenili bi zakone i mi bismo bili ostavljeni na milost i nemilost Albancima - tvrdi Dimitrijević.
I dok smo razgovarali, polako se približio trenutak kada su naši sagovornici morali da krenu put svojih domova u Goraždevcu. Puni utisaka, rekli bismo lepih, napustili su naš grad i poručili da imamo otvoreni poziv da budemo njihovi gosti, što ćemo svakako da iskoristimo prvom prilikom