FK MAČVA – 100 GODINA POSTOJANjA
DOBRI ČOVEK HILKOVEC KURT
Rodilo se kao ideja, verovatno sa prvom fuTbalskom loptom, kako su onda govorili. „Loptanje“ ima neku posebnu magiju, čak i tamo gde o njoj ništa ne znaju, čim se pojavi „uhvati oči“ neke dečurlije, mladića, čak i starijih. U tim šutevima akcijama automatski se projektuju razbibriga, zdravlje, ali i snovi, čežnje.... prvi put kada se proba, više se, uglavnom ne napušta, partije i utakmice se okončaju, ali razmišljanje o njima ne. Posle godina patnje, raznih užasa, nestanka stanovništa, Šapčanima je trebala nada, san, još se oporavljao grad od Velikog rata, kada se zakotrljala lopta. Beše maj 1919. godine kada se rodila MAČVA. Ipak, četiri meseca kasnije, počinje istorija, tamo gde se formirao san, na poljani, u dimu prašine, kraj „krpenjače“. Mačva je baš 21. septembra 1919. godine odigrala prvi meč, započeviši dug, dug put. O najvećim uspesima kluba, sezonama u najvišim rangovima, najvećim pobedama, već je pisano, trudićemo se da do kraja ove kalendarske godine predstavimo neke zanimljivosti iz istorije „crveno-crnih“, nekome poznate, nekome ne.
Iz Kladova do Šapca, odbijeni na svim teritorijama, dočekani širokogrudo u Šapcu. Među onima koji su se iskrcali na naše tlo iz tzv. Kladovskog transporta, bila je i porodica Hilkovec, Kurt, glava porodice, supruga Irma i deca. Ostaje priča, gotovo legenda o jednoj plemenitosti, neuspešnom begu od zla, priča o reprezentativcu Nemačke u redovima Mačve!
KURT HILKOVEC bio je jedan od nekoliko fudbalera za koje nije bilo mesta u onda već značajno proširenom Trećem rajhu. Želeli su da se oduže za gostoprimstvo, tako što će obući dres MAČVE. Mnogo priča o njegovim poduhvatima je kružilo gradom, a zbog svog porekla dokumenti koji bi potkrepili sve, behu u Nemačkoj uništeni.
Rođen je 1910. ili 1911. u Bremenu. Igrao je za više klubova, ali je najviše uspeha zabelešio kao igrač berlinske TENIS BORUSIJE. Ovaj klub danas, iako igra tek u petom rangu fudbala u Nemačkoj, važi za tim sa velikom podrškom navijača levičara koji rado ističu trediciju igranja velikog broja Jevreja u njihovom sastavu tokom najtežih godina. Postali su šampioni jedne od liga u Rajhu 1932, pobedili Hertu 8:2, a u to vreme u sastavu bio je i Kurt. Braneći boje reprezentacije Berlina protiv Madrida 1935. postigao je pet golova čuvenom španskom golmanu Zamori, najboljem svih vremena i tako ušao u legendu.
Nemački istoričar Jan Buhbom, koji se posebno bavio pitanjem Jevreja u nemačkom sportu, istakao je svojevremeno da je Tenis Borusija bila klub sa mnogo pripadnika ove nacije, ali da je malo podataka o klubu između 1933. i 1945. sačuvano, svi su uništeni po nalogu ondašnjih vlasti, dok je zabranjeno štampanje klupskog magazina, uz uništavanje arhive.
Šabac je Kurtu i njegovoj porodici postao grad u kome živi, a dom je bio u hotelu „Pariz“. Na putovanjima, najviše se družio sa Slobodanom Bogićevićem, koji je za „Kuriere del Balkan“ (frankofoni portal o Balkanu) delio svoje uspomene na Kurta.
- Pokušavao sam uvek da unesem malo optimizma, da ga uverim da će biti sve u redu, sada kada je napustio Nemačku, ali on nije tako mislio. Kao da je predosećao, bio je uplašen i uvek govorio kako se neće spasiti – istakao je Čika Bata.
Voleo je da priča o fudbalu, ali je još bolje igrao, te nije bilo razloga da se sumnja u njegova dostignuća u ovom sportu.
- Kurt je bio nizak, možda i previše, ali izuzetno brz, hitar i vrlo inteligentan igrač za koga rivali nisu imali rešenje. Sećam se jedne utakmice po snegu do članaka. Bio je nezaustavljiv, uprkos preprekama. Iako sitan, iskazivao je neverovatni snagu, čvrstinu i osećaj za igru, taktiku – dodao je na istom mestu Bogićević.
Za Mačvu je igrao pod lažnim imenom Hiljković, kako bi ga sakrili od protivnika. O njemu su pisale različite novine. U „Šabačkom glasniku“ je istaknuto da je „novopridošli Hiljković“ bio jedni dobar u Mačvi pri porazu u Beogradu, koji se dogodio 26. Oktobra 1940. Već nekoliko dana kasnije Mačva pobeđuje 8:0 drugi klub iz prestonice, a „Hiljković“ je sada „osnova mačvine mašine“.
Ponovo je Kurt pokazao najviše, u remiju protiv Grafičara. Baš je novi sugrađanin, koga su Šapčani jako zavoleli, bio jedan od značajnih u napadu Šapčana na Prvu ligu koji bi sigurno bio uspešan da ga nije zaustavio ratni napad nacista na Jugoslaviju. Rat je došao u Šabac, zlo sustiglo i Kurta, nažalost predosećaj je bio dobar.
U septembru je bio jedan od onih koji su trčali „Krvavi marš“ do Jarka. Za sportistu to ne bi bio izazov preveliki, ali bio je, pre svega čovek, a onda sportista. Znao je da ko padne više neće ustati. Na leđima je poneo iznemoglog starca, nosio do Jarka, a kada su stigli zločinci su metkom presudili obojici. Ostalo je sećanje.... iza njega je ostala supruga Irma i deca, ali ne zadugo. U januaru 1942. naterana je na put do logora Sajmište. Na jakoj zimi deca su umrla od smrzavanja, dok je Irma ugušena u zloglasnim kobijima – gasnim komorama koji su prolazili ulicama okupiranog Beograda.
KURT HILKOVEC bio je jedan od nekoliko fudbalera za koje nije bilo mesta u onda već značajno proširenom Trećem rajhu. Želeli su da se oduže za gostoprimstvo, tako što će obući dres MAČVE. Mnogo priča o njegovim poduhvatima je kružilo gradom, a zbog svog porekla dokumenti koji bi potkrepili sve, behu u Nemačkoj uništeni.
Rođen je 1910. ili 1911. u Bremenu. Igrao je za više klubova, ali je najviše uspeha zabelešio kao igrač berlinske TENIS BORUSIJE. Ovaj klub danas, iako igra tek u petom rangu fudbala u Nemačkoj, važi za tim sa velikom podrškom navijača levičara koji rado ističu trediciju igranja velikog broja Jevreja u njihovom sastavu tokom najtežih godina. Postali su šampioni jedne od liga u Rajhu 1932, pobedili Hertu 8:2, a u to vreme u sastavu bio je i Kurt. Braneći boje reprezentacije Berlina protiv Madrida 1935. postigao je pet golova čuvenom španskom golmanu Zamori, najboljem svih vremena i tako ušao u legendu.
Nemački istoričar Jan Buhbom, koji se posebno bavio pitanjem Jevreja u nemačkom sportu, istakao je svojevremeno da je Tenis Borusija bila klub sa mnogo pripadnika ove nacije, ali da je malo podataka o klubu između 1933. i 1945. sačuvano, svi su uništeni po nalogu ondašnjih vlasti, dok je zabranjeno štampanje klupskog magazina, uz uništavanje arhive.
Šabac je Kurtu i njegovoj porodici postao grad u kome živi, a dom je bio u hotelu „Pariz“. Na putovanjima, najviše se družio sa Slobodanom Bogićevićem, koji je za „Kuriere del Balkan“ (frankofoni portal o Balkanu) delio svoje uspomene na Kurta.
- Pokušavao sam uvek da unesem malo optimizma, da ga uverim da će biti sve u redu, sada kada je napustio Nemačku, ali on nije tako mislio. Kao da je predosećao, bio je uplašen i uvek govorio kako se neće spasiti – istakao je Čika Bata.
Voleo je da priča o fudbalu, ali je još bolje igrao, te nije bilo razloga da se sumnja u njegova dostignuća u ovom sportu.
- Kurt je bio nizak, možda i previše, ali izuzetno brz, hitar i vrlo inteligentan igrač za koga rivali nisu imali rešenje. Sećam se jedne utakmice po snegu do članaka. Bio je nezaustavljiv, uprkos preprekama. Iako sitan, iskazivao je neverovatni snagu, čvrstinu i osećaj za igru, taktiku – dodao je na istom mestu Bogićević.
Za Mačvu je igrao pod lažnim imenom Hiljković, kako bi ga sakrili od protivnika. O njemu su pisale različite novine. U „Šabačkom glasniku“ je istaknuto da je „novopridošli Hiljković“ bio jedni dobar u Mačvi pri porazu u Beogradu, koji se dogodio 26. Oktobra 1940. Već nekoliko dana kasnije Mačva pobeđuje 8:0 drugi klub iz prestonice, a „Hiljković“ je sada „osnova mačvine mašine“.
Ponovo je Kurt pokazao najviše, u remiju protiv Grafičara. Baš je novi sugrađanin, koga su Šapčani jako zavoleli, bio jedan od značajnih u napadu Šapčana na Prvu ligu koji bi sigurno bio uspešan da ga nije zaustavio ratni napad nacista na Jugoslaviju. Rat je došao u Šabac, zlo sustiglo i Kurta, nažalost predosećaj je bio dobar.
U septembru je bio jedan od onih koji su trčali „Krvavi marš“ do Jarka. Za sportistu to ne bi bio izazov preveliki, ali bio je, pre svega čovek, a onda sportista. Znao je da ko padne više neće ustati. Na leđima je poneo iznemoglog starca, nosio do Jarka, a kada su stigli zločinci su metkom presudili obojici. Ostalo je sećanje.... iza njega je ostala supruga Irma i deca, ali ne zadugo. U januaru 1942. naterana je na put do logora Sajmište. Na jakoj zimi deca su umrla od smrzavanja, dok je Irma ugušena u zloglasnim kobijima – gasnim komorama koji su prolazili ulicama okupiranog Beograda.
Vek boksa?
Malo je nedostajalo da pre jednog veka još jedan sport dobije šabačkog predstavnika, te da još jedna MAČVA slavi vek trajanja. Naime, Marinko Đorđević – Miša Grmalj, doneo je 1919. godine prve boskerske rukavice u Šabac iz Francuske. Organizovani su mečevi gimnazijalaca, ali iako je postojalo interesovanje, sekcija nije napravljena, a klub je nastao 1942.
D. Blagojević
Najnoviji broj
25. april 2024.
