Berza

  • aero 881 ▼ -3,93%
  • coka 9.707 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 5.601 ▲ 1,78%
  • enhl 390 ▼ -2,50%
  • glos 300 ⚫ 0,00%
  • impl 3.700 ⚫ 0,00%
  • kmbn 2.450 ⚫ 0,00%
  • niis 549 ▲ 0,92%
  • tgas 13.000 ▲ 0,02%
(14. novembar 2019.)
ODRŽANI PRVI SUSRETI SELA U MAČVANSKOM PRIČINOVIĆU

Nadmetanje u znanju i traktorskim veštinama

Ukupni pobednik je Mišar, drugo mesto zauzela je Gornja Vranjska, dok je Mačvanski Pričinović poneo kao dobar domaćin i ostao na trećoj poziciji. Takmičari su se nadmetali u neobičnim i atraktivnim disciplinama: vožnji traktora sa dvoosovinskom prikolicom - u rikverc, vožnji traktora oko čunjeva i brzom kačanju priključne mašine. Takođe, odmerili su snage i u nadvlačenju konopca
Nadmetanje u znanju  i traktorskim veštinama
Mačvanski Pričinović bio je prvi domaćin Susreta sela (SUSEL-a). Pilot projekat manifestacije koja za cilj ima promociju turističkih potencijala seoskog područja, prošao je veoma dobro.
Manifestacija je koncipirana u dva dela: takmičarski i kulturno - umetnički. Na ovim prvim Susretima pored domaćina učestvovali su još Gornja Vranjska i Mišar.
Ukupni pobednik je Mišar, drugo mesto zauzela je Gornja Vranjska, dok se Mačvanski Pričinović poneo kao dobar domaćin i ostao na trećoj poziciji.
-Na ovaj način želimo da promovišemo turističke potencijale seoskog područja, da istaknemo gostoljubive domaćine, gastronomsku ponudu i prirodne lepote naših sela. Cilj nam je da na događaj privučemo ne samo meštane sela koja učestvuju, nego i drugih mesta da posete naš kraj. Jedan od najvećih sajmova turizma na svetu, koji se trenutno održava u Londonu, ima poruku da turisti obilaze manja mesta i upoznaju se sa načinom života ljudi koji tu žive, rekao je direktor Turističke organizacije Šapca Srđan Mitrašinović.
Takmičari su se nadmetali u neobičnim i atraktivnim disciplinama: vožnji traktora sa dvoosovinskom prikolicom - u rikverc, vožnji traktora oko čunjeva i brzom kačanju priključne mašine. Takođe, odmerili su snage i u nadvlačenju konopca.
Kulturno-umetnički program imao je i revijalni i takmičarski deo, a organizovan je i kviz znanja. Pitanja su bila iz opšte kulture, sporta i poljoprivrede, a sva vezana za Šabac.
-Veliki broj ljudi je pratio nadmetanja i to nam je dalo nadu da smo na dobrom putu. Plan je da sledeće godine Susrete organizujemo u više sela gde ćemo na kraju izabrati selo najveštije u upravljanju poljoprivrednim mašinama, sa najboljim kulturno-umetničkim nastupima i sa najviše znanja u kvizu. Ideja je da angažujemo svih 50 sela, da pet sela učestvuje u jednom mestu i da imamo 10 manjih takmičenja. Posle dva polufinala najbolji bi odmerili snage u velikom finalu, rekao je Mitrašinović.
Manifestaciju je organizovala Turistička organizacija Šapca u saradnji sa Mesnom zajednicom Mačvanski Pričinović, a uz podršku Odeljenja za poljoprivredu grada Šapca. Mačvanski Pričinović je odabran za prvog domaćina zbog pogodne infrastrukture i zainteresovanosti meštana da učestvuju u organizaciji ovog događaja.
-Hoćemo da sela ožive, da domovi dobiju novi život i ljudi koji tu žive imaju osećaj da su deo grada, deo države i deo društva kom zaista i pripadaju. Nadam se da ćemo i u Mačvanskom Pričinoviću i u ostalim selima konačno uspeti da probudimo tu uspavanu atmosferu koja je, verujem, veća pretnja postojanju sela od trenutnog stanja u poljoprivredi, rekao je član Gradskog veća Božidar Katić.
Poljoprivrednim proizvođačima iz godine u godinu sve je teže. Čak i kada im pogoduju vremenske prilike subvencije kasne, cene repromaterijala rastu, a otkupne padaju. Stalno gube bitku u neravnopravnoj borbi na tržištu sa proizvodima koji se uvoze iz dalekog sveta. Možda je baš zato seoski turizam segment u kom se mogu osloniti samo na sebe, da ne zavise ni od Boga ni od vlasti.

Neiskorišćen potencijal sela
-Naša sela imaju mnogo potencijala koji mogu da se iskoriste. Obzirom na celokupnu situaciju i stanje koje vlada u poljoprivredi u našoj državi, ti potencijali nisu iskorišćeni. Letina je uglavnom ostala na njivama ili se prodaje po smešno niskim cenama. Ulaganja su sve veća. Ljudi u selim se bore za goli opstanak i preživljavanje. Verujemo da seoski i ruralni turizam može da bude izvor dodatnih prihoda, a možda i osnovna delatnost brojnim poljoprivrednim gazdinstvima. Neophodna su ulaganja, potrebna je i edukacija, kao i finansijska sredstva. Put je dug, ali smatramo da može da se napravi lepa i dugoročno profitabilna i isplativa priča, kaže Srđan Mitrašinović.
M.M.

Najnoviji broj

13. avgust 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa