(7. maj 2020.)
Crveno zlato šabačkog kraja spremno za izvoz

Neraskidiva veza sela i grada

Pod zasadima jagoda u šabačkom kraju 1500 hektara. Više od 2000 porodica obezbedilo izvor prihoda. Podrška Grada kroz subvencije za dubinske bunare
Neraskidiva veza sela i grada
Uzgajanje jagoda u šabačkom kraju odavno je porodična tradicija u seoskim gazdinstvima, ali je primetan značajan angažman onih kojima ovo nije primarni izvor prihoda. Svake godine površine pod ovim voćem znatno se proširuju, te trenutno poljoprivrednici na oko 1500 hektara neguju “crveno zlato”. Sunčane padine Cera, sastav zemljišta, i mogućnost navodnjavanja daju jagodi iz Pocerine poseban ukus, tvrde proizvođači, ali i kupci.
Kapaciteti proizvodnje prevazilaze potrebe domaćeg tržišta, a lokalni jagodari svoje majsko blago izvoze u zemlje zapadne Evrope. Ipak, veći deo proizvoda odlazi u Rusiju. Osim količine kvalitet je značajan faktor i garant plasmana.
Sudeći po vrhunskom rodu, sigurnim kupcima i sve većem broju zasada, evidentno je da šabački voćari nisu pogrešili prilikom izbora kulture za uzgoj. Sadnja jagoda daje solidnu zaradu, početna ulaganja se brzo vraćaju, ali je sve češća praksa da se zasad obavlja nakon prve godine.
Iako vremenske prilike nisu u potpunosti pogodovale biljkama sezona berbe na otvorenom započela je sa prvim majskim danima.
U pocerskom selu Grušić skoro svako gazdinstvo može da se pohvali plantažom jagoda, ali i višedecenijskim porodičnim iskustvom u proizvodnji. Ovih dana domaćini vredno ubiraju prve plodove svog rada. Iako je bilo straha, nedoumica zbog epidemiološke situacije i vanrednog stanja u zemlji, dolazak otkupljivača i otvaranje tržišta umirio je proizvođače.
Joviša Tešić iz ovog sela na oko 60 ari gaji jagodu. Optimista je da će cena biti adekvatna kako bi se opravdala ulaganja.
-Za sada je dobra otkupna cena, očekujemo da će tako i ostati do kraja sezone kako bismo vratili uloženo i naredne godine podigli nove zasade - pojasnio je Tešić, i dodao da je uzgoj jagoda veoma atraktivan zbog, bar kako svi navode brzog povratka uloženih sredstava u proizvodnju, ali ne može se zanemariti početna finansijska konsturkcija kada priroda daje finalnu reč. Otkupna cena nije uvek adekvatna, ali se od sadnje ne odustaje.
-Hladno vreme nije pogodovalo voću, i bilo je pitanja, da li treba da se ulaže, ili ne, i da li će se tržište otvoriti za izvoz. Otkup je tek krenuo i cena je bila od 250 do 300 dinara. U narednim danima sigurno će doći do nekih promena kada pristignu veće količine.
Ukoliko se proizvodnja zasniva na dobrom sadnom materijalu, uz poštovanje saveta stručnjaka, primenu odgovarajuće agrotehnike kao što je navodnjavanje ostvaruje se sigurna dobit tvrde iz Odeljena za poljoprivredu grada Šapca.
-Poljoprivredni proizvođači uvek mogu da računaju na podršku Grada i Odeljenja za poljoprivredu, od logističke do finansijske. Dokaz za ovo je i značajan broj jagodnjaka od kada je više bunara, što je jedna od najboljih investicija, ne samo na teritoriji Šapca, slobodno mogu da kažem i u državi. Više od 2000 porodica je obezbedilo siguran izvor prihoda uzgojem jagoda. U budućnosti nastavljamo sa ovom dobrom praksom. U planu je da domaćinstvima u Mačvi omogućimo da ratarske kulture koje gaje zalivaju i tako ostvare veći profit - navodi Zoran Miletić iz Odeljenja za poljoprivredu.
Bez sistema za navodnjavanje (kap po kap) nije moguće održati zasad, te su poljoprivrednici rešenje pronašli u dubinskim bunarima subvencionisaniim od strane Grada. Na ovaj način snabdevaju biljke potrebnom vodom i prihranjuju ih, a tako postižu kvalitet roda potreban za plasman na tržište.
-Pre dvehiljadite u šabačkom kraju uzgoj jagoda je bio na znatno manjim površinama nego sada. Zahvaljujući dubinskim bunarima poljoprivrednici su povećali svoje zasade i trenutno na godišnjem nivou mogu po hektaru da ostvare dobit od 8 do 12 hiljada evra. Samim tim je i obrt kapitala ovih proizvođača na teritoriji Šapca od 25 do 30 miliona evra godišnje, a dobit oko 10. Grad je u subvencije za kopanje dubinskih bunara uložio 1,5 miona evra, isto toliko i proizvođači. Više od 700 poljoprivrednika je iskoristilo ovu pogodnost i to je razlog što su jagodnjaci sada na površini od 1500 hektara. Naš plan je da i domaćinima u Mačvi omogućimo da kroz sistem plitkih bunara zarade dodatnih 1000 evra po hektaru - rekao je gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović naglasivši da je Grad uvek spreman da pomogne prozvođačima.
M. Ž.

Najnoviji broj

22. oktobar 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa