Berza

  • akdm 350 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 5.999 ▲ 1,68%
  • kmbnpb 799 ▲ 1,65%
  • niis 572 ▼ -2,05%
  • rso20197 99,55 ▲ 0,14%
  • rssds20237 93,00 ▼ -7,00%
  • rssds20238 90,00 ▼ -10,00%
  • tlvc 2.500 ▼ -2,57%
  • utsi 1.400 ⚫ 0,00%
  • zisr 3.300 ▼ -0,09%
(4. jun 2020.)
ANALIZA

MARATONSKA TRKA PLATA I KORPE

MARATONSKA TRKA PLATA I KORPE
Priču o tome koliko smo bogati na RTS-u i drugim nacionalnim televizijama i naslovnim stranama, a koliko siromašni u svojim novčanicima i kesama iz prodavnica, počinjemo jednom dobrom vešću. U prva tri meseca 2020. godine, prosečna neto zarada dostigla davno obećanih 500 evra. (Da nije korone, gde bi nam bio kraj). Jesmo vala i čekali. Još u januaru 2016. godine, reče sadašnji predsednik da će prosečna plata u 2017-oj, biti 500 evra. Stvarno bi 395 evra. Zatim pomeri “magičnu” granicu za kraj 2018. godine. Stvarno bi 421 evro. Tvrdnjama da će u 2019. godine sigurno biti 500 evra, pridružuo se i ministar Mali. Stvarno bi 466 evra. Zajedno najaviše i prosečnu neto platu od 900 evra, do kraja 2025. godine. Matematički nije moguće, ali lepo zvuči. Pogotovo pred 21. jun.
Jedina mera siromaštva ili bogastva je koliko možemo da kupimo u marketu, koliko računa za komunalije možemo da platimo, i da li nešto ostane za “sve ostalo”. Manje je bitno koliko je to evra. (Što uopšte pominjemo evre, kad kupujemo i plaćamo u dinarima, a o štednji u evrima, velika većina može samo da sanja. ). Zato da realnu kupovnu snagu sagledamo u narednoj tabeli, kroz odnos prosečnih neto plata i prosečne i minimalne potrošačke korpe za tročlanu porodicu u prethodnim godinama. (Svi podaci su zvanično objavljeni od strane Ministarstva finansija i Zavoda za statistiku).
Posmatrali smo podatke iz 2008. godine(poslednja godina pre velike ekonomske krize), i iz poslednjih 8 godina). Nominalne cifre su dosta porasle, ali ne i kupovna snaga. Naprotiv. Tek smo 2019. godine dostigli i malo prestigli kupovnu snagu iz 2008. godine. Do tada je zaostatak bio veliki. U 2008. godini, smo sa prosečnom platom od 32. 800 dinara, pokrivali oko 75% prosečne potrošačke korpe, da bi taj procenat u 2015. godini pao na svega 66%(dve trećine) potrošačke korpe. Tek smo 2018. godine stigli do 70%, da bi 2019. godine dostigli oko 77% u odnosu na prosečnu potrošačku korpu. Šta reći u prilog našeg siromaštva, osim da je u nekim komšijskim zemljama(Bugarska, Rumunija, pa i Crna Gora), u ovom istom periodu, kupovna moć porasla i preko 50%. Ako se zna da je medijalna neto zarada, ispod koje 50% zaposlenih ima zaradu, za najmanje 12 hiljada manja od prosečne zarade i da za 2019. godinu iznosi oko 42 hiljadu dinara(ili 59% u odnosu na prosečnu potrošačku korpu), tek se mogu sagledati granice realnog siromaštva većine građana.
Još da u narednoj tabeli vidimo šta sve, i u kolikom procentu, ulazi u prosečnu i minimalnu potrošačku korpu.
Od vrednosti prosečne potrošačke korpe u 2019. godini od 71. 400, na hranu i sokove odlazi 37,5% ili 26. 800 dinara, dok je u minimalnoj potrošačkoj korpi ovaj udeo 44%, odnosno 16. 300 dinara. Dok za odeću i obuću za tri člana ima 3. 100 dinara u prosečnoj, i 1. 200 dinara u minimalnoj potrošačkoj korpi. I tako redom. Kad znamo da i ovako skromnu potrošačku korpu za tročlanu porodicu, prosečna neto zarada ni izbliza ne može da napuni, ostaje samo da se čudimo. Kako ljudi žive. O penzionerima ništa ne govorimo. Sa prosečnom penzijom u 2019. godini od 224 evra, treba da nešto ubace u svoje potrošačke korpe. I uštede neku crkavicu za unuke i nezaposlenu decu.
Koliko čega, u kilogramima i litrima ima u potrošačkim korpama, čitaćete sledeće nedelje.
Ekonomski analitičar, Dragan Vujadinović

Najnoviji broj

2. jul 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa