Izložba crteža u Kulturnom centru
Oda Pjeru
Život je kao crtež. Komplikovan, jednostavan, crno-beli, a najčešće siv. Spoj je krivudavih linija, isprekidanih, obeleženih tačkicama sreće, tuge, senkama prošlosti i bojama nade budućnosti. Crtež je oda životu, umetnosti, stvaralaštvu i iskonskoj veri u lepotu kosmosa, sveta i čistoti duše malobrojnih, ali vrednih zanesenjaka
Ovogodišnja selekcija 27. izložbe crteža u organizaciji Kulturnog centra predstavlja aktuelnost različitih crtačkih formi i poetika 41 autora, domaće likovne scene sa primesom globalnih i aktuelnih umetničko-istraživačkih tokova sublimirajući različita tematska područja, identitete, prostor - vreme, osećanja i pristupe.
Nit koja ih povezuje svakako je autentičnost, lični doživljaj stvaralaštva u savremenom dobu. Stručni žiri u sastavu: istoričari umetnosti i muzejski savetnik Tatjana Marković, istoričar umetnosti i viši kustos Sonja Petrović Jagić, i dr Dragan Marković Markus odabrao je 45 eksponata za galerijsku postavku.
-Ni ekspresionizam digitalnog sveta nije umanjio radost stvaranja i eksperimentisanja crtežom, jednom od najstarijih tvorevina osvešćenja čoveka kao stvaralačkog bića. Umetnici posvećeno ulažu vreme, veštinu i brigu da iskorače iz tradicionalnog pristupa crtežu kao pripremnom radu, ideji nekog umetničkog dela, stvarajući ih kao samostalne, autohtone celine - rekao je dr Dragan Marković Markus o tradicionalnoj izložbi crteža.
Žiri je jednoglasno odlučio da ovogodišnji laureat bude Aleksandra Dada Tomić, master grafike iz Šapca, za rad „Oda Pjeru“.
- Kada odrastemo prestanemo da primećujemo svet oko sebe, da se radujemo, iznenađujemo. Prolazimo pored stvari, ljudi, predmeta, i ne vidimo ih. Uz sina koji je naklonjen prirodi i prirodnim naukama ponovo sam počela da sagledavam sve čari našeg okruženja, i da se radujem. U našem dvorištu raste magnolija na koju nisam obraćala pažnju dok mi sin nije ukazao na zanimljivu činjenicu da drvo datira još iz praistorije. Od tada se trudim da budem svesnija lepote svega što nas okružuje. A Oda Pjeru je upravo oda prirodi, magnoliji. Naime, čarobno drvo je dobilo ime po francuskom botaničaru Pjeru magnoliju - pojasnila je Dada.
U obrazloženju priznanja navodi se da nagrađeni crtež „odiše“ svežinom, razigranošću i donosi istraživački element. Suštinski oslikava autorkinu umetničku slobodu i posvećenost stvaranju, te iako formalno ekspresivnog prosede a na specifičan način gradi višeslojnu formu prijatnu za oko i um.
Nit koja ih povezuje svakako je autentičnost, lični doživljaj stvaralaštva u savremenom dobu. Stručni žiri u sastavu: istoričari umetnosti i muzejski savetnik Tatjana Marković, istoričar umetnosti i viši kustos Sonja Petrović Jagić, i dr Dragan Marković Markus odabrao je 45 eksponata za galerijsku postavku.
-Ni ekspresionizam digitalnog sveta nije umanjio radost stvaranja i eksperimentisanja crtežom, jednom od najstarijih tvorevina osvešćenja čoveka kao stvaralačkog bića. Umetnici posvećeno ulažu vreme, veštinu i brigu da iskorače iz tradicionalnog pristupa crtežu kao pripremnom radu, ideji nekog umetničkog dela, stvarajući ih kao samostalne, autohtone celine - rekao je dr Dragan Marković Markus o tradicionalnoj izložbi crteža.
Žiri je jednoglasno odlučio da ovogodišnji laureat bude Aleksandra Dada Tomić, master grafike iz Šapca, za rad „Oda Pjeru“.
- Kada odrastemo prestanemo da primećujemo svet oko sebe, da se radujemo, iznenađujemo. Prolazimo pored stvari, ljudi, predmeta, i ne vidimo ih. Uz sina koji je naklonjen prirodi i prirodnim naukama ponovo sam počela da sagledavam sve čari našeg okruženja, i da se radujem. U našem dvorištu raste magnolija na koju nisam obraćala pažnju dok mi sin nije ukazao na zanimljivu činjenicu da drvo datira još iz praistorije. Od tada se trudim da budem svesnija lepote svega što nas okružuje. A Oda Pjeru je upravo oda prirodi, magnoliji. Naime, čarobno drvo je dobilo ime po francuskom botaničaru Pjeru magnoliju - pojasnila je Dada.
U obrazloženju priznanja navodi se da nagrađeni crtež „odiše“ svežinom, razigranošću i donosi istraživački element. Suštinski oslikava autorkinu umetničku slobodu i posvećenost stvaranju, te iako formalno ekspresivnog prosede a na specifičan način gradi višeslojnu formu prijatnu za oko i um.
M. Ž.
Najnoviji broj
25. april 2024.
