(10. septembar 2020.)
Zona Novog optimizma

Podrška slobodi i normalnom životu

Uz zatvaranje ovog, sada već tradicionalnog festivala, istaknuto je da je jedino u slobodnom gradu Šapcu moguće na ovakav način javno debatovati o važnim lokalnim i širim temama. Šabac je trenutno jedini grad u Srbiji gde poznate i javno angažovane ličnosti mogu da kritički govore, i gde se na istom mestu mogu naći i intelektualci i stručnjaci, nosioci lokalne vlasti, aktivisti i građani, i razmenjivati mišljenja o stvarima koje su ključne za zajednicu
Podrška slobodi i normalnom životu
Tribinom pod nazivom „Znanje se (ne) kupuje“ na platou ispred tvrđave Stari grad završena je Zona Novog optimizma u Šapcu. Ovaj aktivistički festival održan je treću godinu za redom, a ovoga puta sastojao se iz četiri večeri tribinskog i kulturnog programa, od ponedeljka 31. avgusta do četvrtka 3. septembra. Organizator festivala je pokret „Novi optimizam“, uz podršku dnevnog lista Danas i Fondacije za otvoreno društvo.
Zonu Novog optimizma 2020 pod sloganom „Bez laži, za istinu!“ podržao je i glumac Rade Šerbedžija.

Pandemija laži
Zona Novog optimizma, koja je održana pod sloganom „Bez laži, za istinu!“, otvorena je tribinom „Kovid 19 – pandemija laži“. Učesnici su diskutovali o trenutnom stanju u Srbiji u vezi sa korona virusom, ali pre svega o pristupu koji je vlast imala u ovoj borbi: o lažima, prikrivanju stvarnih podataka, nekada zakasnelim a nekada nepotrebno strogim merama, odsustvu odgovornosti, kontradiktornim izjavama, i svemu onome što je učinilo da poverenje građana u institucije i zvanične informacije bude jako nisko.
Epidemiolog Zoran Radovanović je ponovio da su vlasti krivotvorile broj obolelih i preminulih, i da ni danas ne znamo stvarno stanje stvari: „Nije problem samo što su nas obmanjivali, već što čak ni mi stručnjaci ne znamo pravu situaciju, a bez toga ne možete da primenjujete celishodne mere. Ulazimo u novu školsku godinu pod nepovoljnim uslovima, i to može da dovede polovinom septembra do porasti učestalosti bolesti.”
Na to se nadovezao predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Rade Panić, ističući da su sindikati u zdravstvu i prosveti bili protiv polaska đaka u školu 1. septembra.
Novinarka portala Nova.rs Ana Lalić se osvrnula na situaciju kada je bila suočena sa pretnjama zbog objavljivanja podataka o stvarnim kapacitetima KC Vojvodine u pogledu ljudstva i opreme: „I da sam unapred znala da ću prenoćiti u zatvoru, da će na mene biti pokrenut lov i da ću biti proglašena za “izdajnika” i “neprijatelja Srbije”, ja bih opet javnosti otkrila istinu o stvarnom stanju u bolnicama. Otkrivanje i saopštavanje istine nije samo posao novinara, nego i pravo svakog čoveka.“
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Oliver Tošković govorio je o posledicama koje je ovakav pristup vlasti u borbi protiv Kovid-a izazvao po psihološko stanje stanovništva: „Najštetnija stvar koju je režim u kontinuitetu radio poslednjih meseci je izazivanje panike. Izlivi besa i kontradiktorne izjave su katastrofalno delovale na psihu ljudi.“
Profesor Oliver Stojković kritikovao je stanje u vezi sa testovima na korona virus, jer javnost i dalje nema nikakve informacije o broju, kvalitetu, ceni i poreklu testova.
Doktor Vojin Rakić izneo je stav, da je, kao i po svim drugim pitanjima, najveći problem što sve odluke donosi jedan čovek na vrhu, dok su institucije i struka marginalizovani.
Razgovor je moderirala novinarka RTV Šabac Isidora Kovačević.

subKULTURA I KULTURA U ODBRANI DEMOKRATIJE
U okviru Zone Novog optimizma tradicionalno je jedan ceo dan posvećen kulturi. Ovoga puta to je bio utorak, i posetioci su videli izuzetno bogat program sa velikim brojem učesnika.
Program je vodila novinarka i aktivistkinja Milica Kravić. Kao o prvoj temi, govorilo se o Šabačkom letnjem festivalu, o tome šta on znači za Šabac, kao događaj koji je ipak uspeo da u prethodnih 17 godina okupi zaista značajne bendove iz zemlje i regiona. U razgororu su učestvovali bivši učesnici kao što su Alen Jovanović iz šabačke grupe „Goblini“, Miodrag Jovanović iz „Ništa ali logopedi“, ali i veliki muzički kritičar i novinar, hroničar zbivanja na rokenrol sceni Petar Janjatović. Svoje mišljenje je dao i poznati šabački novinar Hanibal Kovač.
Predstavili su se i gosti iz Novog Sada, ilustrator Igor Lečić – Milan Dog, i izdavač iz kreativne radionice „Bunker“ Jovan Gvero. Oni su govorili o knjizi ilustacija Milana Doga pod nazivom „Ministarstvo vremena“, ali i celokupnom njegovom radu i situaciji u društvu kojoj njegova dela daju humorističan ton.
Program u utorak nosio je naziv „subKULTURA I KULTURA U ODBRANI DEMOKRATIJE“, pa su upravo o tome i pričali profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Milena Dragićević Šešić, reditelj Janko Baljak, istoričarka umetnosti Nela Tonković i pomoćnica gradonačelnika Šapca zadužena za mlade Marija Ratković.
Omladinski klub Šabačkog pozorišta prvi put je promovisan u leto 2018. godine na prvoj Zoni Novog optimizma. Ovoga puta, publici su se predstavili Šapčani Jelena Čeivanović i Luka Lazarević, bivši članovi kluba, koji su u međuvremenu upisali studije pozorišne produkcije, čime je nastavljen aktuelni trend prema kome Šabac daje najviše studenata umetničkih fakulteta u Srbiji. Sa ovo dvoje mladih ljudi razgovarala je rediteljka i direktorka Šabačkog pozorišta Milena Minja Bogavac.
Nakon toga je emitovana i promovisana prva epizoda web serije za mlade „Generacija Z“.
Za kraj programa, glumica Danica Grubački je izvela svoju monodramu „Ovo nije državni posao.“



Ekologija – zeleno i crno
U datim i nepovoljnim okolnostima gde je ograničen dozvoljen broj ljudi koji se može okupiti na javnim mestima, ipak se može reći da je najveću pažnju izazvala tribina u sredu „Ekologija – zeleno i crno“. Na ovom događaju aktivisti iz Smedereva, Bora, Subotice, Zrenjanina, Beograda, Fruške Gore i Stare planine su kroz priče predstavili svoju borbu za očuvanje zdrave životne sredine i načina života u svojim lokalnim zajednicama.
Arhitekta Dragoljub Bakić je najbolje opisao smisao ove tribine rečima: „Vlast u gradovima vrši urbani genocid. Oni zagađuju vazduh, zemlju, vodu i javni prostor. Ipak, na vrhu svega, kao najopasnije, je zagađenje javnog prostora.“
Na to se nadovezao Dušan Kokot, predsednik pokreta „Građanski preokret“ iz Zrenjanina: „Zeleno postaje crno kada se umešaju finansijski interesi, a oni su duboko povezani za političkim interesima. Zbog toga se ekologija ne može posmatrati nezavisno od politike i ideologije, a naši ekološki problemi se ne mogu odvojiti od ljudi koji su na vlasti.“
Nikola Kolja Krstić iz Smederevskog pokreta „Tvrđava“ govorio je o katastrofalnom zagađenju u ovom gradu, navodeći da je statistički dokazano da je u okolnim selima ako posledica toga višestruko povećan broj obolelih od karcinoma, kao i da je prvi put u istoriji u Smederevu zabeležen slučaj ekoloških izbeglica, odnosno ljudi koji se sele jer ne mogu normalno da žive od zagađenja.
Aleksandar Jovanović Ćuta podsetio je na borbu za očuvanje reka Stare planine, u kojoj su meštani, zajedno sa aktivistima koji su pokazali solidarnost, uspeli da pobede i odbrane svoju lokalnu zajednicu. Ćuta je u svom stilu naveo da je potrebno da u celoj Srbiji ustanu „kuka, struka i motika“, kao i da je potrebno da se pojavi novi „ekološki Karađorđe“.
Pokret „Odbranimo šume Fruške Gore“ predstavljala je Dragana Arsić. Oni nastoje da spreče nezakonitu prekomernu seču šuma na ovoj planini, i zbog toga se Dragana u poslednje vreme suočava sa strašnim organizovanim pretnjama i omalovažavanjem na društvenim mrežama.
Na pritiske je ukazala i aktivistkinja iz Bora Irena Živković, navodeći primer svog grada, gde uprkos zagađenju, nije moguće pokrenuti masovnu akciju, jer je većina građana zastrašena i ucenjena da onim danima kada su protesti „ostanu kući“.
Zaključak je na neki način dao Zvezdan Kalmar, aktivista iz Subotice, koji je žestoko kritikovao institucije sistema, lokalne vlasti, ali i ambasade stranih zemalja koje mirno posmatraju ekološku katastrofu koja se događa u Srbiji.
Treba naglasiti i da su na tribinu došli aktivisti iz svih navedenih gradova, na taj način manifestujući međusobnu podršku i solidarnost, kao i potrebu za zajedničkom borbom.



Znanje se (ne) kupuje
Festival je zatvoren tribinom „Znanje se (ne) kupuje“, na kojoj su istaknuti pojedinci iz akademske zajednice definisali skup najvećih problema koji danas urušavaju univerzitete i visoko obrazovanje, naglašavajući da je upravo obrazovanje najvažniji potencijalni resurs jednog društva koje pokušava da se uzdigne sa dna.
Profesorka Univerziteta u Beogradu Biljana Stojković stavila je akcenat na praksu kupovine diploma i plagijata. Iako je slučaj Siniše Malog izazvao najveću pažnju javnosti, Stojković je upozorila da su ove pojave dosta rasprostranjene, i da se to može primetiti i na državnim fakultetima. Drugi veliki problem su letargija i konformizam akademske zajednice, čiji članovi većinom žive u strahu ili štite svoje sitne interese.
Ognjen Radonjić sa Filozofskog fakulteta naveo je da nije toliko opasna nestručnost, koliko je opasna kombinacija znanja i nemorala, koju danas imamo kao dominantnu na sceni u Srbiji.
Jelena Vasiljević sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju dala je dosta širu sliku propasti visokog obrazovanja, smeštajući je u opšti kontekst urušavanja institucija, koji živimo već duži period. Ipak, ona smatra da borba nije uzaludna i da može uspeti, kao što su to njene kolege i ona učinili na svom institutu, sprečavajući vlast da imenuje svoj marionetski upravni odbor.
Da se u Srbiji znanje oduvek omalovažavalo i marginalizovalo, podsetio je Rodoljub Kubat sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta. Ipak, moguće je obrazovanjem pokrenuti moralnu katarzu društva, i zato je najvažnije insistirati na njegovom etičkom aspektu.
Ovu, poslednju tribinu u nizu, moderirala je ekonomistkinja i urednica časopisa Nova ekonomija Biljana Stepanović, ističući i svoja razmišljanja o tome kako je potrebno tretirati obrazovanje i kreirati razvojnu obrazovnu politiku.



Uz zatvaranje ovog, sada već tradicionalnog festivala, istaknuto je da je jedino u slobodnom gradu Šapcu moguće na ovakav način javno debatovati o važnim lokalnim i širim temama. Šabac je trenutno jedini grad u Srbiji gde poznate i javno angažovane ličnosti mogu da kritički govore, i gde se na istom mestu mogu naći i intelektualci i stručnjaci, nosioci lokalne vlasti, aktivisti i građani, i razmenjivati mišljenja o stvarima koje su ključne za zajednicu.
Zbog toga se nadamo da će Šabac i u narednom periodu ostati slobodan, i da se narednog leta vidimo na narednoj Zoni Novog optimizma, i to u boljoj atmosferi, bez korone, ograničenja kretanja i okupljanja, i drugih okolnosti i aktera koji suzbijaju našu slobodu i normalan život.
NOVA SOLIDARNOST –SOLIDARNOST ZA SVE!

Pokret „Novi optimizam“

Najnoviji broj

22. oktobar 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa