PŠENICA IZLAZI IZ ZIMSKOG SNA
Mraz nije naneo ozbiljniju štetu
Ratari koji ovih dana “prihranjuju” pšenicu, zabrinuti su zbog toga što uočavaju dosta požutelih liski na mladim biljkama koje izlaze iz zimskog mirovanja. Ova godina je bila gotovo bez snežnih padavina, što je pšenicu ostavilo bez zimskog “pokrivača”, a ni vlaga nije na zavidnom nivou .
Jutarnji mrazevi i niske temperature, kažu stručnjaci su oštetili usev u smislu da ima dosta žutih listova, ali čim se vreme stabilizuje, a to je već na pomolu, treba očekivati da polja pod pšenicom više ozelene.
- Nažalost, bez obzira što je hlebno žito, rekao bih strateška kultura, od izuzetnog značaja za svaku državu, kod nas nije još uvek tretirano na pravi način. Nažalost, ratari su prepušteni sami sebi da se snalaze kako znaju i umeju, a ova izuzetno važna berzanska roba postala je predmet mešetaranja trgovaca u borbi da više zarade. S toga i nevidim neku naročito interesovanje ratara koji pšenicu uglavnom gaje radi poštovanja plodoreda, kaže Dragorad Misojčić iz Ševarica u čijem domaćinstvu pšenicu gaje od pamtiveka.
- Razumljivo je da težimo većem prinosu, ali to povlači za sobom i veće ulaganje te je veliko pitanje da li se isplati. Ovogodišnja pšenica je dobro izbokorala. Nadam se da će dobro “prebroditi” ove jake jutarnje mrazeve. Treba je obavezno “prihraniti” azotom, a brine nas nedostatak vlage u zemljištu, tako da u krajnjem dosta toga u daljem toku vegetacije zavisi od vremenskih prilika, dodaje Misojčić.
Mačvanski ratari su u smislu površina pod pšenicom ispoštovali planove koji su se od njih očekivali, a ove godine je u Srbiji zasejano nešo više pšenice nego lane, što bi procenjuju stručnjaci bilo dovonjno za domaće potrebe i delom za izvoz.
Jutarnji mrazevi i niske temperature, kažu stručnjaci su oštetili usev u smislu da ima dosta žutih listova, ali čim se vreme stabilizuje, a to je već na pomolu, treba očekivati da polja pod pšenicom više ozelene.
- Nažalost, bez obzira što je hlebno žito, rekao bih strateška kultura, od izuzetnog značaja za svaku državu, kod nas nije još uvek tretirano na pravi način. Nažalost, ratari su prepušteni sami sebi da se snalaze kako znaju i umeju, a ova izuzetno važna berzanska roba postala je predmet mešetaranja trgovaca u borbi da više zarade. S toga i nevidim neku naročito interesovanje ratara koji pšenicu uglavnom gaje radi poštovanja plodoreda, kaže Dragorad Misojčić iz Ševarica u čijem domaćinstvu pšenicu gaje od pamtiveka.
- Razumljivo je da težimo većem prinosu, ali to povlači za sobom i veće ulaganje te je veliko pitanje da li se isplati. Ovogodišnja pšenica je dobro izbokorala. Nadam se da će dobro “prebroditi” ove jake jutarnje mrazeve. Treba je obavezno “prihraniti” azotom, a brine nas nedostatak vlage u zemljištu, tako da u krajnjem dosta toga u daljem toku vegetacije zavisi od vremenskih prilika, dodaje Misojčić.
Mačvanski ratari su u smislu površina pod pšenicom ispoštovali planove koji su se od njih očekivali, a ove godine je u Srbiji zasejano nešo više pšenice nego lane, što bi procenjuju stručnjaci bilo dovonjno za domaće potrebe i delom za izvoz.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
