STEFAN SIMEUNOVIĆ CEZAR: PEVAČ, TEKSTOPISAC I KOMPOZITOR
Muzika mi je sve
Biram teži put, onaj za koji mislim da je ispravan. Niko mi ne pomaže, što me posebno raduje. Ako sam nešto napravio, sam sam napravio. Ostala mi je neipunjena želja da sa Ninom snimim duet, ali dobro, šta da se radi... Zahvalan sam mu zauvek zato što je za mene učinio više nego bilo ko na ovom svetu, naravno, posle moje majke
Svako od nas ima nešto što ga pokreće. Nekada je taj žar manji, a ponekad neugasiv. Za Stefana Simeunovića Cezara to je muzika. Kao dečak voleo je pozorište i trenirao košarku, ali kada je pevač Nino Rešić ušao u njegov život, sve se promenilo. Muzika mu je postala sve, a njegov idol postao je njegova najveća podrška. Potpuno fokusiran, „ili kako treba, ili nikako“, kaže da je to teži, ali jedini ispravan put. A kvalitet kad tad ispliva na površinu.
Nino je bio i ostao moj idol, najvažnija figura u mom životu
Jednom si rekao da je Nino bio svetlo koje si sledio? - Tako je. Imao sam jedanaest godina kada je Nino ušao u moj život kao kućni prijatelj. U dobu kada se ličnost formira i bira životni put, bio mi je kao otac. Uz njega sam zavoleo narodnu muziku, on me je inicirao i verovao u mene i moj talenat. Pre nego što bi plasirao pesmu, ili album, prvo bi meni poslao demo snimke da ih preslušam i kažem mu svoje mišljenje. To je neverovatna podrška, vetar u leđa. Toliko sam uronio u taj svet da sam već od petnaeste počeo da radim i zarađujem od muzike kao pevač. Pevao sam u lokalima, tezgario, kalio zanat. Nino je bio i ostao moj idol, najvažnija figura u mom životu.
[b]IZ POČETKA Najteže mi je kad me pitaju koji je stil pesme Iz početka. Pošto nisam ni čist narodnjak, ni roker, ova pesma ima elemenata folka, roka, čak i metala, a zapravo je puna emocije. Delim muziku na dobru i lošu, kao i ljude. To je glavna podela u mom životu. Ni moj apotekar ne može da bude loš čovek. Sarađujem samo sa dobrim ljudima, što važi i za ovu pesmu na kojoj je radilo nas desetak. Poslao sam poruku u kojoj sam rekao sve što sam želeo. Čitaoci „Glasa Podrinja“ mogu je preslušati na linku https://www.youtube.com/watch?v=DRBAj3uDt9s
Tekstove si počeo kasnije da pišeš? - Uopšte nisam imao pojma da znam da pišem tekstove i muziku. Kada sam hteo da snimim pesmu, drugari su me nagovarali da probam, ali nisam bio siguran da to umem. Pre nekoliko godina, napisao sam tekst za pesmu jednoj koleginici iz Šapca, ona se oduševila, a ja sam poverovao u sebe kao tekstopisca. Sve prethodne godine samo sam pevao dok nisam shvatio da znam da pišem tekstove i radim muziku. Kada si počeo da komponuješ? - Najpre me je pozvao kolega iz prve postave Zvezda Granda. Čuo je da dobro pišem, mada ne znam kako, ostao sam zatečen. Ne bih govorio o kome je reč, pošto nije došlo do saradnje, ali ubrzo me je pozvao Dragi Domić i naručio pesmu. „Princ i princeza“ prva pesma u mojoj karijeri, sjajno je prošla na albumu. Posle toga su došli drugi pevači, Acko Nezirović, Barbike i neki drugi, manje popularni bendovi. Smatram da najbolje tek dolazi. Svaka pesma ima svoj put do izvođača? - Naravno. Pevači se konstantno žale da nema dobrih pesama, a ja imam mnogo kvalitetnih pesama koje čekaju pravog izvođača. Iza svake mogu da stanem i kažem da je drugačija od bilo čega drugog što ima kod nas u ponudi. Tvrdim da nijedna nije šund i kič, što mi je jako važno. Naravno, zavisi i od pevača kako će da je iznese. To mora da bude pravi spoj.
Nedavno si uradio svoju pesmu Iz početka? - Da, ja sam napisao tekst, a muziku je uradio moj saradnik Aca Lukić. Jako sam zadovoljan. Svi instrumenti su živo odsvirani, pesma je bez autotjuna zato što sam veliki protivnik muzike koja se danas snima. Želja mi je bila da ljudima predstavimo nešto drugačije, da čuju i vide šta i koliko možemo. Od sada ću da snimam samo ovakve pesme, jer to je moj način borbe za Muziku. Kvalitetom protiv šunda i kiča. Pre ću da kopam kanale, ali da snimam ono što želim, da sarađujem sa ljudima koje cenim. To je moj put i cilj, bez pristajanja na jeftinu reklamu. Važno mi je da sarađujem sa pozitivnim i normalnim ljudima, da pravim kvalitetnu muziku. Nedavno sam Aci Lukiću uradio sjajnu pesmu „Pahuljo bela“, koja bi trebalo da izađe za mesec dana.
Ne žalim kao drugi ljudi, imam svoj sistem. Muzika mi je sve u životu. Moj vazduh, moj hleb, voda, sve
Pandemija ti ne ide na ruku kao ni ostalim muzičarima. Kako se snalaziš? - Nisam od onih koji čekaju i kukaju, snalazim se kao i svi. Do sada sam promenio nekoliko poslova od kako je počela pandemija. Lako ćemo pevati kad preživimo. Ovu pesmu nisam uradio da bih zaradio. Ona je poklon svima nama koji prolazimo kroz susret sa pandemijom, da je što lakše prebrodimo i izađemo iz svega živi i zdravi. I psihički stabilni, što je jako bitno. Pouzdano znam da si izbegavao intervjue i odbijao da se pojavljuješ u medijima. Zašto? - Nisam od onih koji prave skandale da bi se pojavili u novinama. Mnogo novinara me je zvalo, ali sam odbijao intervjue zato što ne želim da pričam o svom životu, nego o poslu, o nečemu što volim i u čemu sam ceo život. Ne zanima me makijavelistički princip da cilj opravdava sredstva, situacija u kojoj bi treblao da naružim nekog od kolega, ili da se fotografišem sa starletom... Biram teži put, onaj za koji mislim da je ispravan. Niko mi ne pomaže, što me posebno raduje. Ako sam nešto napravio, sam sam napravio. Ostala mi je neipunjena želja da sa Ninom snimim duet, ali dobro, šta da se radi... Zahvalan sam mu zauvek zato što je za mene učinio više nego bilo ko na ovom svetu, naravno, posle moje majke. Muzika je tvoj život? - Definitivno, jer sve trenutke u životu, i one najteže, smrt dragih prijatelja i članova familije, preboleo sam samo uz muziku. Ne žalim kao drugi ljudi, imam svoj sistem. Muzika mi je sve u životu. Moj vazduh, moj hleb, voda, sve. Muzika mi je sve, možda bismo mogli tako da naslovimo ovaj tekst? - Odlično. To je to. Zaista je tako. Kako bi sebe definisao u jednoj rečenici? - Energija rokera, bunt pankera i srce Ciganina. To mi je životni moto.
Nino je bio i ostao moj idol, najvažnija figura u mom životu
