Tehnologije u službi prinosa

Proizvodnja krompira je veoma zahtevna sa aspekta uloženog živog rada, angažovane mehanizacije, izdora sorte i hemijskih sredstava zaštite, mineralne ishrane useva, kvalitetnog navodnjavanja, stručnog znanja proizvođača i angažovanih finansijskih sredstava za proizvodnju. Gajenje krompira na komercijalnom nivou mora se raditi uz maksimalno poštovanje preporučene tehnologije proizvodnje, uz pravljenje minimalnih propusta koji utiču na smanjenje prinosa i kvaliteta krtola kako bi se u bilo kojoj godini postigao dobar komercijalni efekat. Ova proizvodnja se poslednjih godina veoma diferencira tako da je sve više proizvođača koji postižu visoke prinose i koji se mogu porediti sa kolegama u zemljama gde postoji duga tradicija u uspešnoj proizvodnji. U isto vreme značajan broj manjih, tradicionalnih proizvođača se povlači iz proizvodnje, što se dešava u ravničarskom i brdsko-planinskom području. Proizvodnja u bašti, odnosno za sopstvene potrebe je u našim uslovima sa veoma problematičnim kvalitetom sadnog materijala, i nju prate troškovi rada koji su teško merljivi kao i kvantitativno-kvalitativni pokazatelji prinosa, ali je ona po svom obimu u našim uslovima izuzetno velika. Ovde ćemo ukazati na potencijalne propuste (takozvane slabe tačke) u proizvodnji krompira koje ugrozavaju genetski potencijal rodnosti i tržišni kvalitet krtola krompira, sa namerom da ih proizvođači naprave u što manjem obimu.

Agroekološki uslovi
Veliki uticaj na prinos i kvalitet krompira imaju zemljišni i klimatski faktori. Na mnoge od njih proizvođač ne može direktno uticati, ali ipak može da ih kontroliše u značajnoj meri. Krompir zahteva plodna, strukturna, i dobro osvetljena zemljišta. Izbegavati plitka, šljunkovita i skeletoidna zemljišta, jer su ona manje plodna i osetljiva na sušu. Zemljišta sa puno depresija i sklona zabarivanju ugrožavaju razvoj korena i krtola, a pogoduju i stalnom riziku od razvoja mnogih patogena kao što su Ernjinia, Rhizoctonia, plamenjača i druge. Na ovim zemljištima je smanjena pristupačnost kiseonika i otežano disanje korena i krtola.

Plodored
Najbolji predusevi za krompir su: detelina, lucerka, travno-detelinske smeše, prirodne livade, soja, strna žita i dr. Krompir je pogodan predusev za setvu ozimih strnih žita, kukuruza, mnogih povrtarskih useva (kupusnjača, itd). Zbog visoke osetljivosti na mnoge patogene ne preporučuje se sadnja krompira u dužoj monokulturi (najviše dve godine), kao ni iza biljaka iz iste familije Solanaceae (paprika, paradajz, duvan).

Obrada zemljišta
Skroman razvoj korenovog sistema i činjenica da za dobro zametanje i nalivanje krtola neophodno da se krompir gaji na strukturnim kvalitetno obrađenim zemljištima. Potrebno je kvalitetno obraditi zemljište u profile od minimum 20cm, što je na brdsko planinskim njivama najčešće i maksimum obzirom na kapacitet zemljišta i raspoloživu mehanizaciju. Za sadnju na višegodišnjim ledinama, zemljište obavezno razorati u jesen. Za stvaranje dobre strukture zemljišta i akomuliranje zimske vlage, kao i redukovanje brojnosti raznih zemljišnih insekata i patogena potrebno je oranje u jesen. Zaoravanje kvalitetno negovanog stajskog đubriva ili zelenišnog đubriva poboljšava plodnost, vodno-vazdušni režim u zemljištu i mikrobiološku aktivnost. Predsetvenu pripremu zemljišta obaviti 7-10 dana pre sadnje teškom tanjiračom, rotofrezom, rotodrljačom, ili kvalitetnim setvospremačem, u zavisnosti od strukture i stanja vlažnosti zemljišta. Bitno je da se u obradu zemljišta uđe u optimalnom stanju vlažnosti, jer će svako forsiranje obrade u pogrešnom momentu negativno uticati na razvoj biljke i krtola, dostupnost hraniva, odnosno na krajnji prinos.

Izbor zdravog semena je od najvećeg značaja za rentabilnu proizvodnju krompira. Kvalitetno seme krompira je veoma skupo, ali proizvodnja donosi zaradu samo ako je ono “ono pravo”

Izbor sadnog materijala
Izbor zdravog semena je od najvećeg značaja za rentabilnu proizvodnju krompira. Kvalitetno seme krompira je veoma skupo, ali proizvodnja donosi zaradu samo ako je ono “ono pravo”. Višedecenijsko pogrešno povezivanje semenskog krompira sa sitnim krtolama nepoznatog zdravstvenog stanja je jedna od najvećih kočnica u proizvodnji krompira u Srbiji. Neophodno je razdvojiti termin semenski krompir od sitan krompir, jer samo krompir visokog zdravstvenog stanja predstavlja bezbedno seme bez obzira na njegovu krupnoću. Negativan efekat suše moguće je izbeći sadnjom naklijalog krompira od ranih i srednje ranih sorti (puna dužina vegetacionog perioda do 100 dana), izborom sorti sa dobrim korenovim sistemom i koje zameću manji broj krtola (8-10). Sorte iz ove grupe formiraju solidan prinos i krupnoću u periodu 50-70 dana posle nicanja. Kod isporučioca semena treba prikupiti što više informacija o karakteristikama i specifičnim zahtevima sorte.

Naklijavanje krompira
Za sadnju treba koristiti pravilno naklijale ili nenaklijale krtole. Naklijavanje treba otpočeti najmanje mesec dana pre planirane sadnje u tamnoj i veoma vlažnoj prostoriji. Za kvalitetnu jarovizaciju klice potrebno je 7-10 nedelja. Temperatura vazduha u prvoj i drugoj sedmici naklijavanja treba da je 15-18oC, u drugoj i trećoj sedmici do 15oC, a u poslednjoj sedmici 10-12oC. Osvetljenost prostorije povećati od momenta aktiviranja klica. Može se koristiti prirodna ili kvalitetna veštačka svetlost. Kod krtola koje nisu kontrolisano naklijavane, duge blede klice treba dobro zalomiti do kraja, kako bi se pravilno aktivirao što veći broj klica. Ako se za sadnju ostavlja krompir iz ravničarskih zemljišta potrebno je tokom naklijavanja, a posebno pred sadnju, dobro pregledati krtole kako bi se odstranile one sa nitavim i nepravilno razvijenim klicama. Proizvođači koji za sadnju koriste krtole iz sopstvene proizvodnje treba da povade krompir u što kraćem roku posle sazrevanja (optimmum je 10-15 dana) kako krtole ne bi pretrpele temperaturni šok klice. U izrazito toplim letima redovno se javlja veliki problem klijavosti, loše i nitave klice.

Izbor mineralnih đubriva
Količina i vrsta đubriva zavise od plodnosti zemljišta, planiranog prinosa, preduseva i namene sorte (za konzumnu upotrebu ili preradu). Pre unošenja đubriva treba proveriti plodnost zemljišta. Za postizanje stabilnog, visokog i kvalitetnog prinosa kombinovati organska i mineralna đubriva. Za dobijanje prinosa od 30 t/ha krompir ukupno iskoristi 100-160 kg azota, 120-140 kg P2O5 i 220-300 kg/ha K2O. Ovu količinu hraniva je nemoguće obezbediti upotrebom legendarne »petnaestice« već potpuno novim pristupom u izboru kombinacije hraniva, ali pre svega kroz višekrato unošenje hraniva shodno mogućnostima obrade zemljišta, vremenu potrebnom za aktiviranje hraniva i potrebama biljke.

Kalijuma nikada neće biti dovoljno u uobičajenim formulacijama kompleksnih đubriva i on se mora dodati u vreme zaoravanja ili zatvaranja brazdi, odnosno predsetveno. Neizbalansiran odnos između hraniva dovodi do čestih međusobnih blokada, fitotoksičnosti kao i zagađenja vodotokova, a veoma negativno utiče i na hemijski sastav krtola. Startno đubrenje sa preko 130kg azota je veoma rizično za razvoj useva, a i skupo jer će se dobar deo azota isprati do momenta kada je neohodan biljci. Za prihranjivanje je najbolje koristiti amonijačno-nitratno đubrivo AN i KAN, kao i kalijum nitrat.

Jednokratne primene sa više od 40kg/ha čistog azota su često štetne za biljku i kvalitet krtola, utiču na bujan rast, smanjeno zametanje krtola i povećavaju rizik za pojavu plamenjače. Optumum je jedna ili dve prihrane sa 20-30kg/ha čistog azota. Folijarna đubriva sadrže makro i mikroelemente. Njihova primena je veoma laka, a mogu se mešati sa mnogim insekticidima i fungicidima. Ona značajno pomažu u prevazilaženju nekih nedostataka ili poteškoća u razvoju biljke. Pun efekat se postiže kroz 2 ili 3 primene istog đubriva u intervalu od 5-10 dana. Najbolje je izbor prihrane prilagoditi periodu potrebe biljke za specifičnim makro i mikroelementima.