Milan M. Kuzmanović

Kao kad padne zvezda, otišao je jedan običan skroman čovek. Posvećen svemu što život znači, leta mu protekla u posrtanju i stoičkom uzdizanju. A nikome, za to, nikada nije zamerio. Prepoznatljivim šarmom i meraklijskom prirodom ostao u vladimiračkom kraju i svom Skupljenu nezaboravan. Vredan i uporan u davanju plenio odanošću svima i bio melem za dušu. I kada su ga nebrojene situacije šamarale okretao je i drugi obraz. Bio narodski rečeno, naš Milan. Umeo je i maštati, ali ni to mu se nije dalo. Na kraju bolest mu zadade poslednji udarac, a najmilijima, rodbini i brojnim prijateljima uze vedrog čoveka u neprestanoj borbi da pomogne svakome. Za sve nezaborav dane koje nam ostavi u amanet, nek mu je večna slava i hvala.