3. jun 2021.3. jun 2021.
Resorni odbor za poljoprivredu Gradskog odbora ZZS Šabac

Poljoprivrednici u dilemi

Po ko zna koji put u poslednjih nekoliko godina, poljoprivrednici su u dilemi da li dići ruke od uzgoja svinja i građane Srbije dovesti u situaciju da nemaju izbora između domaćeg svežeg i kvalitetnog mesa i sa druge strane mesa koje nam stiže iz robnih rezervi EU, koje je u najmanju ruku diskutabilnog kvaliteta i po nekoliko meseci odležalo u hladnjačama na samom isteku roka.

Cena svinja je oko 120 dinara za kilogram žive vage, moramo priznati da je to ponižavajuće ako se uzme u obzir cena hrane za svinje. Država se hvali izvozom poljoprivrednih proizvoda, to su uglavnom primarni, neprerađeni proizvodi, pšenica, kukuruz, soja, voće itd. znači nema naše industrije koja bi to preradila i izvezla gotov proizvod i uposlila radnu snagu.

Izvoz primarnih poljoprivrednih proizvoda doveo je do toga da je kukuruz 33 dinara za kilogram, sojina sačma 110 dinara za kilogram itd. Nekontrolisan uvoz mesa, pogotovu svinjskog i skupa hrana će ako se ništa konkretno ne preduzme ugasiti srpsko svinjogojstvo po kome smo poznati još od vremena Miloša Obrenovića.

S druge strane, one jako bitne za građane Srbije, postavlja se pitanje šta jedemo mi i naša deca? Svima nam je poznato da je u Srbiji zabranjeno gajenje, a samim tim i promet GMO hrane, pa meso od naših svinja i junadi je daleko zdravije i kvalitetnije. I zašto to meso, a kasnije i proizvodi od istog nisu obeleženi u rafovima trgovinskih lanaca i dat izbor svakom od nas da biramo da li ćemo da se hranimo prvenstveno zdravo a ujedno kupovinom proizvoda koji su se proizveli u Srbiji direktno stimulišemo i pomažemo srpskom seljaku. Ako se uništi stočni fond neće nam trebati ni kukuruz, pšenica, soja ....potražnja za ratarskim kulturama biće manja pa će i cena da pada, a još tragičnije od svega toga biće što će radno sposobno stanovništvo sa sela migrirati još više prema gradovima, a čim se smiri situacija sa korona virusom i prema inostranstvu.

A onda dođu posebno interesantna stalna obraćanja ministra Nedimovića o ceni svinja i ceni koštanja proizvodnje tovnih svinja koja su uglavnom u stilu ne “lipši magarče do zelene trave” i do sada baš sva neistinita i vređaju srpskog seljaka koji grca u dugovima da bi održao svoju egzistenciju i izbegao da postane socijalni slučaj. Poslednje što možemo čuti od ministra Nedimovića i njegove ekipe je da se sprema izrada strategije razvoja svinjarstva do 2030. godine, bojimo se da je to samo još jedan manevar da se seljaku zamažu oči dok se srpska poljoprivreda ne preda stranom kapitalu na potpuno upravljanje. Koliko je teška situacija u poljoprivredi može se videti i iz toga što je sada mnogo više kreditno zaduženih seljaka, starije starosne dobi...mladi nam odlaze sa svojih ognjišta da bi na Aljasci čistili ribu, na zapadu lečili ljude po staračkim domovima a svoje najmilije ostavili su u najmanju ruku na milost i nemilost zdravstvenog sistema s kojim se ne možemo pohvaliti.

Ako svoju decu našom pasivnošću pustimo da odu sa svog ognjišta ugasićemo proizvodnju, ostaće nam prazna sela a samim tim i lakša manipulacija države za sva prirodna bogatstva koje posedujemo ustupi strancima.Stranci će lakše zaposedati nase reke, rudnike, zemlju pa na kraju i ljudske resurse.
Vreme je da se zajedno borimo za sve ono što uništava Srbiju!

Najnoviji broj

29. jul 2021.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa