Marija Jovičić i Mesec mladog autora u Kulturnom centru
Autoportret kao dnevnik
Serijom autoportreta akademska slikarska Marija Jovičić predstavila se šabačkoj javnosti prvom samostalnom izložbom u Kulturnom centru u okviru Meseca mladog autora. Unutrašnji svet, traganja i odgovor na večno pitanje „Ko sam ja?“ pokušala je da odgonetne kroz skiciranje sopstvenog lika i odraza u ogledalu.
"Glas Podrinja"
Da li se autoportreti mogu posmatrati kao vid slikarskog dnevnika? Ciklusi slika autoportreta sigurno jesu poput slikarskog dnevnika. Umetnik u delo unosi svoje trenutne emocije koje se odnose na njega, njegovu okolinu, kao i na samo delo. Mada, umetničko delo i spoljašnji uticaji takođe utiču na umetnika. Od svega toga zavisi završetak umetničkog dela, pa je svaki autoportret drugačiji i omogućava praćenje emotivnog i psihološkog stanja umetnika. Koliko se odraz u ogledalu može povezati sa dualnom prirodom svakog od nas? Od našeg stava prema nama samima zavisi proizvod rada. Na primer, ukoliko umetnik oseća tugu, potezi četkice neće biti toliko energični; boje koje preovladavaju na autoportretu će pratiti umetnikovo trenutno osećanje, a i sama postavka kompozicije. Često mi je lakše i lepše da priznam platnu moju prirodu nego sebi, pošto slikanje sebe dozvoljava malo objektivniji pogled, od subjektivnog načina na koji svi posmatramo sebe.
Smatram da treba da upoznamo sebe, a slikanje autoportreta mi pomaže da vidim sebe svojim očima bolje. Dok slikam svoj portret u ogledalu, više emocija, raspoloženja i stavova otkrijem platnu, nego što bih uspela samo posmatranjem sebe ili možda nekim unutrašnjim monologom
U kojoj meri umetnik otkriva sebe kroz dela? Posmatrač mojih autoportreta može otkriti nešto o meni, iako me ne poznaje, zato što sam u velikoj meri otkrila sebe, svoju ličnost. Šta želiš da postigneš kroz slikanje sopstvenog lika? Spoznaja sebe je moj cilj. Smatram da treba da upoznamo sebe, a slikanje autoportreta mi pomaže da vidim sebe svojim očima bolje. Dok slikam svoj portret u ogledalu, više emocija, raspoloženja i stavova otkrijem platnu, nego što bih uspela samo posmatranjem sebe ili možda nekim unutrašnjim monologom.
Marija Jovičić, rođena u Šapcu 20. juna 1998. godine, nakon osnovne škole u Koceljevi, upisuje srednju Školu primenjenih umetnosti u Šapcu koju završava 2017. godine. Svoje dalje školovanje nastavlja na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo, gde kao redovan student diplomira juna 2021. godine u klasi profesora Branka Rakovića.
"Glas Podrinja"
U toku školovanja uz pomoć mentora Marija osvaja nagrade: drugo mesto na republičkom takmičenju „Krv život znači“ (2012/2013); permanentno učešće na raznim manifestacijama i likovnim kolonijama; najdraža, prvo mesto u kategoriji od 19 do 25 godina na pedeset osmom konkursu likovne manifestacije dece i omladine za nagradu Paje Jovanovića u Vršcu, 2017.
Da li se može napraviti paralela između slikanja portreta i ćelija? Rad na slikama ćelija pod mikroskopom se oslanja na ideju spoznaje sebe samog. Ćelije su još jedno, dublje istraživanje čoveka i njegove unutrašnjosti. Postavka za javnost dostupna je do 1. avgusta u Galeriji Kulturnog centra.
"Glas Podrinja"
