Foto: Glas Podrinja, dr snežana biševac
VELIKI BROJ KOVID OBOLELE DECE U ČETVRTOM TALASU
I do 400 pregleda dnevno
“Deca i u ovom talasu epidemije imaju blaže kliničke slike. Tokom prvih desetak dana od početka ovog talasa imali smo i do 400 pregleda dnevno, od čega je oko 10 odsto dece bilo pozitivno. Sada je taj broj nešto manji. Imali smo i nekoliko beba od oko mesec dana koje su zaražene” navodi dr Snežana Biševac, pedijatar Doma zdravlja Šabac
Četvrti talas korona virusa najviše je pogodio najmlađu populaciju. Nekada su više od polovine ukupno pregledanih u kovid ambulantama deca. Pedijatri nikada više posla nisu imali. Na sreću, kao i prethodnih godinu i po, deca nemaju teže oblike bolesti. Za razliku od ranije, simptomi su sada drugačiji.
-Deca i u ovom talasu epidemije imaju blaže kliničke slike. Negde oko 5 odsto njih ima promene na plućima ili produžene febrilnosti koje moraju da se prate. Uglavnom dolaze sa kašljem, curenjem nosa, povišenom temperaturom, dok je dominantan simptom glavobolja. Sporadično se pojavljuje i dijareja. Nekada čak nema ni temperature, nego samo curenje nosa i glavobolja. Po tome se ovaj razliku od prethodnih talasa. Ranije je uobičajeno bilo i gubitak čula mirisa i ukusa, dok se sada i to javlja jako retko, navodi dr Snežana Biševac, specijalista pedijatrije Doma zdravlja “Dr Draga Ljočić”.
Rad pedijatara u crvenoj zoni je pojačan. Po četiri lekara rade pre podne i popodne, jedan od njih radi od 15.00 do 22.00, do kada se radi testiranje u kovid ambulanti. Jedan lekar dolazi od 20.00 i ostaje da dežura celu noć. Broj lekara koriguje se u odnosu na broj pacijenata.
Procedura za decu sa sumnjom na kovid je prvo pregled i testiranje antigenskim testom u kovid ambulanti. Ukoliko je test pozitivan dete dobija terapiju. Ukoliko je negativan, u zavisno od procene lekara, radi se PCR test
-Tokom prvih desetak dana od početka ovog talasa imali smo i do 400 pregleda dnevno, od čega je oko 10 odsto dece bilo pozitivno. Sada je taj broj nešto manji. Imali smo i nekoliko beba od oko mesec dana koje su zaražene. Imale su dobru kliničku sliku, ali njih uvek pratimo i vršimo kontrole na tri do pet dana. Virus je, u ovom talasu, jednako zastupljen i kod dece školskog i mlađeg uzrasta. Pratimo kretanje i po školama i uvek kada se potvrdi virus kod drugog deteta u jednom razredu oni prelaze na kombinovanu onlajn nastavu, po modelu semafora, kaže dr Biševac.
Deci se, kao i odraslima, savetuje mirovanje dok traje bolest. Takođe, ni mesec dana nakon preležane bolesti ne bi trebali da se izlažu fizičkim naporima.
-Deci koja redovno treniraju preporučujemo da sa treninzima ne počinju šest nedelja nakon preležane bolesti, a i tada da se sportu vraćaju postepeno. Bilo je dece sa prolongiranom febrilnosti ili malaksalosti nakon bolesti i oni se obavezno prate. Sve je individualno i zavisi od deteta do deteta. Od početka epidemije u Srbiji imali smo i nekoliko slučajeva multisistemskog inflamatornog odgovora (abnormalnog, preterani imunološki odgovor – istovremeni zapaljenski simptomi u različitim organima), što je takođe nešto što se javlja četiri do šest nedelja nakon kovid infekcije, kaže dr Biševac.
Procedura za decu sa sumnjom na kovid je prvo pregled i testiranje antigenskim testom u kovid ambulanti. Ukoliko je test pozitivan dete dobija terapiju. Ukoliko je negativan, u zavisno od procene lekara, radi se PCR test. Obevezno se radi i krvna slika.
-Deca koja imaju respiratorne tegobe, a negativna su na antigenskom testu na kontrolu ponovo dolaze u kovid ambulantu. Deca sa negativnim i antigenskim i PCR testom se pet do sedam dana izoluju iz kolektiva i nakon toga sledi kontrola u zelenoj zoni, objašnjava dr Biševac i dodaje da komentari koji se mogu čuti kako ovi testovi dokazuju pozitivnost na jedan od 17 virusa nisu proverene činjenice, te da se testiranje vrši samo na SARS – Cov 2.
Pacijenti sa respiratornim tegobama i sa temperaturama idu u crvenu zonu, dok se u zelenoj zoni pregledaju deca sa povredama i drugim bolestima koje ne prati tempreratura.
Deci se, kao i odraslima, savetuje mirovanje dok traje bolest. Takođe, ni mesec dana nakon preležane bolesti ne bi trebali da se izlažu fizičkim naporima
Paraleno se obavlja i vakcinacija dece starosti od 12 do 15 godina Fajzerovom vakcinom. Odziv nije zadovoljavajući i do sada je obe doze primilo samo 24 dece.
-Mnoge bolesti su iskorenjene vakcinacijom. To je jedini način da pobedimo ovaj virus. Od samog rođenja deteta roditeljima govorimo koliko je važno da se vakcinišu protiv zaraznih bolesti. Apelujemo na roditelje da ne slušaju savete sa interneta nego lekare specijalite i da vakcinišu svoju decu i od kovida, ističe dr Biševac.
Istovremeno sa borbom sa kovidom, pedijatri obavljaju i sve ostale redovne aktivnosti u zelenoj zoni. Radi savetovalište, leče se nekovid pacijenti, a vrši se i redovna vakcinacija.
-Deca i u ovom talasu epidemije imaju blaže kliničke slike. Negde oko 5 odsto njih ima promene na plućima ili produžene febrilnosti koje moraju da se prate. Uglavnom dolaze sa kašljem, curenjem nosa, povišenom temperaturom, dok je dominantan simptom glavobolja. Sporadično se pojavljuje i dijareja. Nekada čak nema ni temperature, nego samo curenje nosa i glavobolja. Po tome se ovaj razliku od prethodnih talasa. Ranije je uobičajeno bilo i gubitak čula mirisa i ukusa, dok se sada i to javlja jako retko, navodi dr Snežana Biševac, specijalista pedijatrije Doma zdravlja “Dr Draga Ljočić”.
Rad pedijatara u crvenoj zoni je pojačan. Po četiri lekara rade pre podne i popodne, jedan od njih radi od 15.00 do 22.00, do kada se radi testiranje u kovid ambulanti. Jedan lekar dolazi od 20.00 i ostaje da dežura celu noć. Broj lekara koriguje se u odnosu na broj pacijenata.
-Tokom prvih desetak dana od početka ovog talasa imali smo i do 400 pregleda dnevno, od čega je oko 10 odsto dece bilo pozitivno. Sada je taj broj nešto manji. Imali smo i nekoliko beba od oko mesec dana koje su zaražene. Imale su dobru kliničku sliku, ali njih uvek pratimo i vršimo kontrole na tri do pet dana. Virus je, u ovom talasu, jednako zastupljen i kod dece školskog i mlađeg uzrasta. Pratimo kretanje i po školama i uvek kada se potvrdi virus kod drugog deteta u jednom razredu oni prelaze na kombinovanu onlajn nastavu, po modelu semafora, kaže dr Biševac.
Deci se, kao i odraslima, savetuje mirovanje dok traje bolest. Takođe, ni mesec dana nakon preležane bolesti ne bi trebali da se izlažu fizičkim naporima.
-Deci koja redovno treniraju preporučujemo da sa treninzima ne počinju šest nedelja nakon preležane bolesti, a i tada da se sportu vraćaju postepeno. Bilo je dece sa prolongiranom febrilnosti ili malaksalosti nakon bolesti i oni se obavezno prate. Sve je individualno i zavisi od deteta do deteta. Od početka epidemije u Srbiji imali smo i nekoliko slučajeva multisistemskog inflamatornog odgovora (abnormalnog, preterani imunološki odgovor – istovremeni zapaljenski simptomi u različitim organima), što je takođe nešto što se javlja četiri do šest nedelja nakon kovid infekcije, kaže dr Biševac.
Dobra saradnja sa Bolnicom
Pedijatrija Doma zdravlja ima odličnu saradnju sa odeljenjem pedijatrije Opšte bolnice. Stalno su u kontaktu i deca sa težom kliničkom slikom se upućuju kod njih, gde se uz dodatne preglede odlučuje hoće li biti zadržani na bolničkom lečenju.
Trenutno je hospitalizovano troje kovid pozitivne dece.
Procedura za decu sa sumnjom na kovid je prvo pregled i testiranje antigenskim testom u kovid ambulanti. Ukoliko je test pozitivan dete dobija terapiju. Ukoliko je negativan, u zavisno od procene lekara, radi se PCR test. Obevezno se radi i krvna slika.
-Deca koja imaju respiratorne tegobe, a negativna su na antigenskom testu na kontrolu ponovo dolaze u kovid ambulantu. Deca sa negativnim i antigenskim i PCR testom se pet do sedam dana izoluju iz kolektiva i nakon toga sledi kontrola u zelenoj zoni, objašnjava dr Biševac i dodaje da komentari koji se mogu čuti kako ovi testovi dokazuju pozitivnost na jedan od 17 virusa nisu proverene činjenice, te da se testiranje vrši samo na SARS – Cov 2.
Pacijenti sa respiratornim tegobama i sa temperaturama idu u crvenu zonu, dok se u zelenoj zoni pregledaju deca sa povredama i drugim bolestima koje ne prati tempreratura.
Paraleno se obavlja i vakcinacija dece starosti od 12 do 15 godina Fajzerovom vakcinom. Odziv nije zadovoljavajući i do sada je obe doze primilo samo 24 dece.
-Mnoge bolesti su iskorenjene vakcinacijom. To je jedini način da pobedimo ovaj virus. Od samog rođenja deteta roditeljima govorimo koliko je važno da se vakcinišu protiv zaraznih bolesti. Apelujemo na roditelje da ne slušaju savete sa interneta nego lekare specijalite i da vakcinišu svoju decu i od kovida, ističe dr Biševac.
Istovremeno sa borbom sa kovidom, pedijatri obavljaju i sve ostale redovne aktivnosti u zelenoj zoni. Radi savetovalište, leče se nekovid pacijenti, a vrši se i redovna vakcinacija.
M.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
