Poražavajući podaci zbog depopulacije i migracija

Sa drastičnim padom broja žitelja suočavaju se skoro sve samouprave u Srbiji.
Prema poslednjem popisu koceljevačka opština imala je nešto više od 13 hiljada stanovnika, a procena je da će ih na narednom biti znatno manje, oko 11,5 hiljada. U poređenju sa posleratnim godinama broj građana se gotovo prepolovio. U ovim granicama Koceljeva je najviše stanovnika imala na popisu 1953. godine i tada je u 17 naselja opštine živelo preko 20 hiljada ljudi. Porodice su bile višečlane, sa po četvoro ili petoro dece.

Nakon toga, u međupopisnom periodu gubila je u proseku po hiljadu građana. Sa jedne strane, tu su bile migracije šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, a potom i depopulacija, pa je sasvim razumljivo zašto su podaci poražavajući.

–Podatak koji danas imamo, a ja se plašim da ne bude još drastičnije od procena iz prošle godine, govori da je već u poslednjih deset godina taj broj opadanja broja stanovnika još izraženiji, tako da ćemo prema tim prognozama na narednom popisu imati i do dve hiljade građana manje nego na prethodnom - kaže Zlatko Popović, jedan od načelnika u opštinskoj upravi.

U ponedeljak je u radnoj poseti u Koceljevi boravila pomoćnica ministra za brigu o porodici i demografiji Aleksandra Čamagić. Tema sastanka bila je unapređenje demografskih prilika u Srbiji kroz primenu mera pronatalitetne politike na nivou države ali i ove lokalne samouprave.
Ona je u razgovoru sa rukovodstvom opštine istakla da je jedan od zadataka ovog ministarstva da analizira sa čime se sve lokalne samouprave susreću, šta su problemi i na čemu bi se moralo raditi kada je u pitanju poboljšanje demografske slike.

–Brojke nisu sjajne ni vama, kao što nisu nikome u zemlji, osim u tri opštine u Srbiji. Nama je bitno da čujemo svuda na lokalu šta je specifično za datu sredinu kada je sama porodica u pitanju i šta je ono što možemo da uradimo da bi porodica bolje funkcionisala, da bi se vratila na to centralno mesto u društvu, jer svesni smo da nije baš u današnjem sistemu vrednosti porodica na visokom mestu. Uticaj modernog tempa života, mediji, bombardovanje nekim novim trendovima sa svih strana, učinilo je svoje.

Međutim, formiranjem ovog ministarstva to postaje ozbiljnija priča- rekla je Čamagić i dodala da nije sasvim sigurna da je za pad rađanja u Srbiji u najvećoj meri odgovorna loša ekonomska situacija.
–Da je baš tako ne bi zemlje mnogo jače od nas imale isti problem. Mi smo negde na tom evropskom proseku, ali je to nedovoljno za prostu reprodukciju. Zabrinjavajuće su brojke koje smo dobili ovih dana za prošlu godinu. Rodilo se nikada manje beba, a umrlo nikada više ljudi po prvi put od kada se meri broj. Novorođene dece imamo manje od 62 hiljade što nije bio slučaj ni u ratovima i mnogo težim godinama. Umrlo je čak 115 hiljada, a demografi se plaše šta će se tek desiti, kakva će biti ova godina kada su brojevi u pitanju- napomenula je pomoćnica ministra.

Ona je poručila da je zasnivanje porodice intimno pitanje svakog pojedinca ali da je na državi i lokalnim samoupravama da omoguće da uslovi za dobijanje dece, a kasnije i njihovo odrastanje, budu što bolji, te da je važno da u malim sredinama ljudi imaju iste uslove kao i u gradovima.
–Tu smo da čujemo i da signaliziramo i kolegama u drugim ministarstvima šta je ono što bi svi zajedno mogli da uradimo, što bi značilo i promenilo sliku na lokalu- zaključila je Čamagić.
U razgovoru sa predstavnicom ministarstva za brigu o porodici i demografiji predsednik koceljevačke opštine Dušan Ilinčić poručio je da je u fokusu rukovodstva ove lokalne samouprave da maksimalno ojača privredu kako bi stvorila ezgistencijalne uslove za većinu mladih.

–Važno je da im obezbedimo posao, korektnu platu i da na taj način imaju razloga da ostanu ovde, da tu grade svoju budućnost, zasnivaju porodice i rađaju decu. Smatram da je okosnica svega privredni potencijal, tj.firme koje mogu da stvore uslove i zaposle mlade sa naše teritorije ili druge koji bi došli i ostali ovde da žive i rade. To je jedini način da poboljšamo našu demografsku sliku i povećamo broj stanovnika. Sa druge strane, većina njih koja odu na školovanje, na fakultete, ostaju u velikim gradovima. Važno je da mladima obezbedimo sadržaje, ali je činjenica da imamo veliki odliv ove populacije iz Koceljeve. Mi smo u saradnji sa državom na lokalu rekonstruisali skoro sve škole i u ovoj oblasti nemamo većih problema.
Uradili smo nove fiskulturne sale i sada ih imamo tri na području opštine. U toku je izgradnja vrtića i proširenje kapaciteta. Međutim, u svim školama je do sada osetan pad broja đaka, kako na seoskom području, tako i u Koceljevi- istakao je Ilinčić.

On je ukazao na još jedan problem sa kojim se porodica danas suočava, a to je nerazumevanje roditelja od strane poslodavaca i poručio da najveći teret nosi žena, te da je stoga neophodno da država ovo pitanje uredi sistemski kako bi podstakla žene da rađaju i da se posvete odgajanju dece i porodici.

–Danas retko ko od poslodavaca razume roditelje koji imaju malo dete i njihove potrebe. Žena nosi veliki deo tereta i danas ona mora praktično da bude izopštena sa posla kako bi mogla da odgaja dete. Zaista, retki su poslodavci koji imaju bilo kakvo razumevanje za ulogu žene kao majke. A to nije sistemski rešeno kod nas. Na njoj su gotovo sve obaveze koje se odnose na porodicu, pored svih onih profesionalnih. Zaista je teško održati balans. Važno je da država nađe sistemsko rešenje i pomogne ženama u odgajanju dece, da im društvo i okruženje bude podrška. To je možda i jedna od ključnih stvari za promenu demografske slike i povećanje nataliteta u Srbiji. Takođe je važno da manje sredine imaju neke elementarne stvari u svom okruženju, poput dostupnosti pedijatra, logopeda i svega onoga što su male opštine imale pre nekoliko decenija- zaključio je predsednik opštine Koceljeva.
Na sastanku je istaknuto da mladi, koji napuste svoje mesto zbog školovanja, ostaju u velikim gradovima jer male sredine ne mogu da im pruže ono što im je u potrebno u smislu profesionalne afirmacije, usavršavanja, napredovanja, izbora i mogućnosti. Opet, sa druge strane, ostanak u velikim gradovima ne znači i kvalitetan život, pa se u manjim sredinama nadaju da će poslovi budućnosti koji mogu da se obavljaju na daljinu, mlade ipak vraćati u rodna mesta, u područja koja imaju adekvatnu infrastrukturu.

U razgovoru sa pomoćnicom ministra načelnik odeljenja za privredu, poljoprivredu, turizam, opštu upravu i javne službe Miodrag Tadić poručio je da ništa nije moguće promeniti preko noći i da je neophodan skup sistemskih mera koje zajedno mogu da preduzmu i opštine i republički organi preko svih ministarstava.
–Tu je važno raditi i na uslovima koji će uticati na bolji životni standard stanovnika koje mi, kao lokalna samouprava sami preduzimamo. Bilo je nekih konkursa za poboljšanje demografske slike pre nego što je formirano ovo ministarstvo, ali ja molim da, ako to bude ponovo aktuelno, ipak približi i malim lokalnim samoupravama. Mi često ne možemo da ispunimo zahteve iz tih konkursa, tako da nam ne vredi što oni postoje, kada mi kao male opštine i sa malim mogućnostima i kadrovima ne možemo sve to da pripremimo i često ne učestvujemo- ukazao je na ovaj problem Tadić.

Naša zemlja u oblasti demografskih trendova beleži izuzetno negativne tendencije. Broj umrlih je konstantno veći u odnosu na broj rođenih, dok istovremeno raste broj iseljenih stanovnika iz Srbije, što će dovesti zemlju u tešku demografsku krizu.

Prema podacima republičkog Zavoda za statistiku procenjen broj stanovnika u Republici Srbiji u prošloj godini manji je od sedam miliona. Nastavljen je trend depopulacije što znači da je i stopa rasta stanovništva u odnosu na prethodnu godinu negativna i iznosi -6,7.
U prvih osam meseci ove godine broj živorođenih bio je gotovo 40 hiljada što je u odnosu na isti period prošle pad od 594, tj.za 1,5 odsto. Sa druge strane od januara do avgusta 2021.umrlo je preko 80 hiljada ljudi, za skoro 12,4 hiljada više nego u istom vremenskom periodu prošle godine, što je rast od 17,6 procenata.