dr Olgica Stanić Bugarčić, Foto: "Glas Podrinja"
INSULINSKA REZISTENCIJA SVE ČEŠĆA BOLEST
Neophodna promena životnih navika
“Uglavnom se dijagnostifikuje kod žena jer se one češće javljaju u ambulantu, ali ni muškarci nisu pošteđeni, naročito gojazni i oni koji imaju dijabetes u porodici. Terapijske mere najpre podrazumevaju promenu životnih navika” navodi dr Olgica Stanić Bučarčić, intersnista endokrinolog u Opštoj bolnici Šabac
Insulinska rezistencija može se smatrati još jednom od bolesti savremenog doba. Tek poslednjih godina se priča o ovom metaboličkom poremećaju koji podrazumeva otpornost organizma na sopstveni insulin, koji luči pankreas, u narodu poznat pod nazivom gušterača. Najčešći uzrok pojave insulinske rezistencije je takozvani sedentarni način života, odnosno manjak fizičke aktivnosti, neadekvatna ishrana, a značajnu ulogu mogu imati i genetski faktori. Simptomi najčešće nisu jasni i očigledni da bi se odmah posumnjalo na ovaj poremećaj.
Sve češće se javlja, uglavnom kod mlađih žena, a ukoliko se ne leči može preći u dijabetes tipa dva. Nema izražene neke tipične simptome, pa često ostaje neprepoznata duže vremena.
-Insulinska rezistencija se u manjem broju slučajeva otkriva tako što neko direktno posumnja na nju. Uglavnom se javljaju žene koje planiraju trudnoću i imaju primarni sterilitet ili devojke koje imaju policistične ovarujume. Neretko se prilikom ispitivanja otkrije i preddijabetesno stanje. Naš cilj jeste da prilikom postavljanja dijagnoze insulinske rezistencije preduzmemo terapijske mere kako bi sprečili nastanak dijabetesa, navodi dr Olgica Stanić Bučarčić, internista endokrinolog u Opštoj bolnici Šabac.
Simptomi najčešće nisu jasni i očigledni kako bi odmah uputili na ovu bolest. Najčešće se radi o povećanju telesne težine, koja se ne može regulisati klasičnim dijetama. Višak masnih naslaga oko struka može biti jedan od znakova, jer može značiti višak masti oko organa što takođe doprinosi insulinskoj rezistenciji, povećanim oslobađanjem masnih kiselina, hormona i proinflamatornih materija.
-Pored dobijanja na težini, pacijenti se žale na osećaj nadutosti, izuzetnu potrebu za slatkim, česte napade gladi u toku dana, tromost, bezvoljnost, žene na pojačanu maljavost, pajavu akni. Uglavnom se dijagnostifikuje kod žena jer se one češće javljaju u ambulantu, ali ni muškarci nisu pošteđeni, naročito gojazni i oni koji imaju dijabetes u porodici. Iako je najčešće u vezi, to ne znači da svi gojazni pate od insulinske rezistencije, niti da se ona javlja isključivo kod osoba sa prekomernom telesnom težinom, navodi dr Bugarčić.
Dijagnoza se može postaviti merenjem nivoa jutarnje glukoza i insulina i izračunavanjem takozvanog indeksa insulinske rezistencije. Ukoliko je dobijena vrednost veća od 2,5 to ukazuje na postojanje insulinske rezistencije gde se mora preduzeti lečenje.
Znatno je pouzdaniji test opterećenja glukozom. Test podrazumeva merenje insulina i glukoze, a odmah potom pacijent popije 75 grama glukoze rastvorene u čaši vode. Nakon toga se meri koncentracija insulina i glukoze u krvi u 60. i 120. minutu. Vrednost glukoze i insulina u navedenom vremenu, kao i izgled krive koja prati porast i pad glukoze i insulina određuje da li osoba ima insulinsku rezistenciju ili ne.
Po uspostavljanju dijagnoze neophodno je da pacijent promeni stil života. Uravnotežena ishrana i veća fizička aktivnost preduslov su da se spreči da insulinska rezistencija pređe u dijabetes.
-Terapijske mere najpre podrazumevaju promenu životnih navika. Prvo se preporučuje promena ishrane, odnosno smanjenje unosa ugljenih hidrata, gaziranih sokova, belog brašna, rafinisanih šećera, margarina majoneza... Obavezno je i povećanje fizičke aktivnosti u trajanju od najmanje 20 do 45 minuta i to šetnja, ali bržim tempom, a ukoliko neko iz određenih razloga ne može da šeta preporučuje se plivanje ili vožnja bicikla. Uz promenu životnog stila uvodi se i medikamentalna terapija, najčešće metformin, koji svojim centralnim dejstvom dovodi do smanjenja osećaja gladi uz druge korisne efekte. Takođe se primenjuje i mioinozitol, a ukoliko pacijent ne toleriše metformin postoje i takozvani insulniski senzitajzeri ili tiazolidindioni, koji se ređe primenjuju i to obično ako je insulinska rezistencija udružena sa pojavom glukozne tolerancije, kaže naša sagovornica.
Pored dijabetesa insulinska rezistencija može i na druge načine negativno da utiče na zdravlje.
-Naročito je izražen policistični ovularijum, gde dolazi do poremećaja menstrualnog ciklusa, a time je otežano i začeće. Udružen sa gojaznošću može da dovede do metaboličkog sindroma. Višak insulina može imati i nepovoljno dejstvo na krvne sudove i ubrzati aterosklerozu. Najnovija istraživanja su došla do zaključka da može da utiče i na centralni nervni sistem i to na poremećaj centra za glad i da zbog toga dolazi do napada gladi, kaže dr Bugarčić.
Naša sagovornica isitiče da se, ukoliko se posumnja na ovaj sindrom, odmah uradi dijagnostika kako bi se sprečila progresija i eventualni nastanak dijabetesa.
Sve češće se javlja, uglavnom kod mlađih žena, a ukoliko se ne leči može preći u dijabetes tipa dva. Nema izražene neke tipične simptome, pa često ostaje neprepoznata duže vremena.
-Insulinska rezistencija se u manjem broju slučajeva otkriva tako što neko direktno posumnja na nju. Uglavnom se javljaju žene koje planiraju trudnoću i imaju primarni sterilitet ili devojke koje imaju policistične ovarujume. Neretko se prilikom ispitivanja otkrije i preddijabetesno stanje. Naš cilj jeste da prilikom postavljanja dijagnoze insulinske rezistencije preduzmemo terapijske mere kako bi sprečili nastanak dijabetesa, navodi dr Olgica Stanić Bučarčić, internista endokrinolog u Opštoj bolnici Šabac.
Simptomi najčešće nisu jasni i očigledni kako bi odmah uputili na ovu bolest. Najčešće se radi o povećanju telesne težine, koja se ne može regulisati klasičnim dijetama. Višak masnih naslaga oko struka može biti jedan od znakova, jer može značiti višak masti oko organa što takođe doprinosi insulinskoj rezistenciji, povećanim oslobađanjem masnih kiselina, hormona i proinflamatornih materija.
Po uspostavljanju dijagnoze neophodno je da pacijent promeni stil života. Uravnotežena ishrana i veća fizička aktivnost preduslov su da se spreči da insulinska rezistencija pređe u dijabetes
-Pored dobijanja na težini, pacijenti se žale na osećaj nadutosti, izuzetnu potrebu za slatkim, česte napade gladi u toku dana, tromost, bezvoljnost, žene na pojačanu maljavost, pajavu akni. Uglavnom se dijagnostifikuje kod žena jer se one češće javljaju u ambulantu, ali ni muškarci nisu pošteđeni, naročito gojazni i oni koji imaju dijabetes u porodici. Iako je najčešće u vezi, to ne znači da svi gojazni pate od insulinske rezistencije, niti da se ona javlja isključivo kod osoba sa prekomernom telesnom težinom, navodi dr Bugarčić.
Dijagnoza se može postaviti merenjem nivoa jutarnje glukoza i insulina i izračunavanjem takozvanog indeksa insulinske rezistencije. Ukoliko je dobijena vrednost veća od 2,5 to ukazuje na postojanje insulinske rezistencije gde se mora preduzeti lečenje.
Znatno je pouzdaniji test opterećenja glukozom. Test podrazumeva merenje insulina i glukoze, a odmah potom pacijent popije 75 grama glukoze rastvorene u čaši vode. Nakon toga se meri koncentracija insulina i glukoze u krvi u 60. i 120. minutu. Vrednost glukoze i insulina u navedenom vremenu, kao i izgled krive koja prati porast i pad glukoze i insulina određuje da li osoba ima insulinsku rezistenciju ili ne.
Po uspostavljanju dijagnoze neophodno je da pacijent promeni stil života. Uravnotežena ishrana i veća fizička aktivnost preduslov su da se spreči da insulinska rezistencija pređe u dijabetes.
Nema izražene neke tipične simptome, pa često ostaje neprepoznata duže vremena
-Terapijske mere najpre podrazumevaju promenu životnih navika. Prvo se preporučuje promena ishrane, odnosno smanjenje unosa ugljenih hidrata, gaziranih sokova, belog brašna, rafinisanih šećera, margarina majoneza... Obavezno je i povećanje fizičke aktivnosti u trajanju od najmanje 20 do 45 minuta i to šetnja, ali bržim tempom, a ukoliko neko iz određenih razloga ne može da šeta preporučuje se plivanje ili vožnja bicikla. Uz promenu životnog stila uvodi se i medikamentalna terapija, najčešće metformin, koji svojim centralnim dejstvom dovodi do smanjenja osećaja gladi uz druge korisne efekte. Takođe se primenjuje i mioinozitol, a ukoliko pacijent ne toleriše metformin postoje i takozvani insulniski senzitajzeri ili tiazolidindioni, koji se ređe primenjuju i to obično ako je insulinska rezistencija udružena sa pojavom glukozne tolerancije, kaže naša sagovornica.
Pored dijabetesa insulinska rezistencija može i na druge načine negativno da utiče na zdravlje.
-Naročito je izražen policistični ovularijum, gde dolazi do poremećaja menstrualnog ciklusa, a time je otežano i začeće. Udružen sa gojaznošću može da dovede do metaboličkog sindroma. Višak insulina može imati i nepovoljno dejstvo na krvne sudove i ubrzati aterosklerozu. Najnovija istraživanja su došla do zaključka da može da utiče i na centralni nervni sistem i to na poremećaj centra za glad i da zbog toga dolazi do napada gladi, kaže dr Bugarčić.
Naša sagovornica isitiče da se, ukoliko se posumnja na ovaj sindrom, odmah uradi dijagnostika kako bi se sprečila progresija i eventualni nastanak dijabetesa.
M.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
