Info

6. januar 2022.6. jan 2022.
Sve više lica a sve manje ljudi
HOBE KNjIGE

Sve više lica a sve manje ljudi

Zorica Arsić Mandarić: Čudo u kolibi duha; Partenon, Beograd, 2021.
Koliba duha koju rečima i delima gradi Zorica Arsić Mandarić na putu je očovečenja, a u njoj čudo – lepota duše, snaga ljubavi, radost otkrića, dubina mikrokosmosa. I sve u dvanaest esejističkih celina, koje, kako primećuje Dušan Stojković, književnik i kritičar, prskaju od slobode, metafora, pesničkih slika, sintagmi, izreka i originalnih aforizama. „Imamo li na umu bogatstvo misli, zlato korišćenog jezika, pozlaćivanje promišljenog i muzikalnu ravan tekstova koja ih sasvim približava teorijskim postavkama i ‘primerima’ jezičke melodije Stanislava Vinavera i Momčila Nastasijevića, dobili smo još jednu esejističku knjigu koja spada u sam vrh naše esejističke književnosti uopšte“, ocenjuje on.

Autorka upozorava da je sve više lica, a sve manje ljudi, da su naselja sve gušća, a domova sve manje, da izvorišta presušuju a ponori se dube. Ona pita poznajemo li osetljive načine zbliženja, jesmo li spremni na samoodricanja i saučešća.

Zorica Arsić Mandarić, književnica, lekar, otorinolaringolog, doktor medicinskih nauka, likovna umetnica. Iza nje je više od pola veka književnog stvaralaštva.
Član je uprave Udruženja književnika Srbije i među osnivačima Udruženja lekara pisaca Srbije „Vidar“. Objavila je više od 40 knjiga poezije, eseja i pripovedaka. Bavi se slikarstvom, vajarstvom i primenjenom umetnošću, ilustruje svoje i knjige drugih pisaca. Obuhvaćena je vodećim književnim časopisima, zbornicima i antologijama. Dela su joj prevođena na italijanski, engleski, španski, bugarski, grčki, arapski, rumunski i makedonski jezik.
Nosilac je Nacionalnog priznanja za doprinos kulturi Republike Srbije (2014). Prva je dobitnica nagrade „Gordana Todorović“ (1997), nagrade za očuvanje srpskog duhovnog blaga „Ravaničanin“ (2006), međunarodne nagrade „Povelja Morave“ (2008), pesničke nagrade Udruženja književnika Srbije „Milan Rakić“ (2011), nagrade „Jefimijin vez“ u Ljubostinji (2005). Ponela je „Zlatni prsten Despota Stefana Lazarevića“ Bagdala (2017). Takođe, dobitnica je nagrade „Poet“ izdavačke kuće „Arte“ (2015), makedonske međunarodne književne nagrade „Zlatni prsten“ (2015) i Krajiške gramate (2018).


„Plaćamo najskuplje serume za podmlađivanje tela, a nemamo strpljenja za ulepšavanje izborane duše i smežurane mašte. Nemamo trpilo za fine tretmane bliskosti i nezarasle rane, i svoje i tuđe. Izgubili smo unutrašnji mir. Da bi izbistrili um i vratili dobru volju, obnovimo samopoštovanje! Dobrota je moć ljudske prirode, ona je u svima, a zlo je izbor nepomirenih sa samim sobom koji neće nikoga da usreće,“ poručuje Zorica Arsić Mandarić.

Odgonetajući tajnovito i nekazivo, ona uzbunjuje i poziva da ne čekamo da nam drugi skuju dvorac od kolibe i svoj stav daje kao polog nekom srećnijem vremenu. Veruje!

Za nju je čovek misleni događaj, a odakle se sama čita ne može nam reći jer, kako otkriva, i ne piše redom i ne živi po diktatu. „Radoznalost je tajna mlade starosti, dete u meni nije htelo da odraste u goloj istini gde nema poetike... Nema cveća dobra i zla, u vrtu čoveštva sve miriše na Božji sad. Mir u duši je poligraf istorije, a gde prestaje sloboda odlučivanja o sudbini naraštaja, prestaje čovek“, kaže nam autorka.

Namerna i hrabra da dosegne ono što je dosegnuti najteže – sopstveno središte, Zorica Arsić Mandarić nam još jednom pokazuje da je „uzvišeno, prećutno savezništvo pisca i čitaoca bez ličnog poznanstva, mnogo ličnije, određenije i smislenije od svakog prijateljstva“. Uverava nas da je „knjiga susret za sva vremena ... rajski ključ za vrata samoće“.

Zorica Arsić Mandarić


U svojoj analizi esejistike Zorice Arsić Mandarić, Dušan Stojković kaže da nam spisateljica kao na dlanu pokazuje svoj mikrokosmos koji je, oslikavanjem i suštinskim tumačenjem makrokosmosa, postao esencijalna duhovna čestica koja nas obdaruje mnogim uvidima u ono što smo budni sanjali, a da toga nismo bili svesni, ali, istovremeno, i u ono što smo bili, i jesmo, našim snovima uprkos. „Jedino tako, kada se stope, brisanjem svih međa koje ih dele, naša java i naši snovi, postajemo slobodna bića, bića slobodna da prime slobodu sa kojom nas slobodna duhom autorka slobodna srca zaista slobodi. Nimalo slučajno, Zorica Arsić Mandarić, jednako vrsna pesnikinja i likovna umetnica, upravo u svojevrsno shvaćenom eseju nalazi sebe. Ovu, po definiciji najslobodniju književnu formu, jer ni na kakva ograničavanja, ni tematska ni formalna ona ne pristaje, autorka je prigrlila s namerom da njenu slobodu proširi do krajnjih mogućih granica. I uspela je u svom naumu“, zaključuje kritičar.

„Čudo u kolibi duha“ Zorica Arsić Mandarić posvetila je svom nedavno preminulom suprugu prof. dr Draganu Mandariću, grudnom hirurgu svetskog glasa, humanisti i prijatelju umetnika, na kom, kako je zapisala, počiva svih dvanaest stubova duhovnog hrama ove knjige.

Ilustracija na koricama je skulptura Tijane Mandarić: „Putenost forme“.
Gordana Jojić

Najnoviji broj

24. novembar 2022.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa