Orali i učestvovali u trkama

Andrija Đurić (80) iz Štitara, kod Šapca je dobar primer privatnog odgajivača konja koji je ove plemenite životinje koristio u radu i na trkačkoj stazi, gotovo podjednako. Tako su dugo praktikovali u njegovoj porodici, te je nastavio i on.

Sve je krenulo, kada se o njemu radi od Domete, danas davne 1966. godine. Ovu kobilu, kao dvogodku i starijeg Diona paralelno je koristio za rad u polju ali i za trke. Od malena konji su mu bili velika opsesija. Prodavao je i nabavljao nove.

Na zidu stare kuće i danas čuva mali pano sa imenima svojih najboljih konja i njihovim fotografijama u raznim prilikama, a najviše na trkačkoj stazi, gde rezultati nisu izostajali, isto kao na njivi.
Daglas dva, Dalida, Dacija, Dometa, Daglas jedan, Dion. Od ukupno 58 startova sa njima osvojio je 17 prvih, 15 drugih i devet trećih mesta.

-Kraljevi moje karijere su bili Dalida i njen sin Daglas. Osim pripremljenosti konja, njegove pravilne ishrane, treninga i taktike, neobično je važno poznavati ga i biti iskren prijatelj. Ja u trci nisam mnogo koristio korbač, samo u krajnjoj nuždi. Konji su me slušali, a od hraniva najviše sam im davao vitamin B, koštano brašno, mekinje, šećer, jagode.., priseća se Andrija. U hranivo za svoje ljubimce mešao je i mlečni med. Strastveni odgajivači konja u to vreme, kao neku vrstu prirodnog dopinga, da bi konj trčao brže, davali su mu suvu žaru, kokošija jaja i druge špecije samo njima znane.
Naš sagovornik se priseća da su njegovom Daglasu jedan u to vreme najveći rivali bili Mačvanin, Skivi i Brđanin, a Daglasu dva Berdi, Kardif i Madrid.

Foto: Privatna arhiva, Dalila u Bogatiću kao trogodka

Bio je takve konstitucije da su mu praktično svi konji odgovarali, a ni on nije opterećivao njih. Uz neizmernu ljubav koju je od malih nogu gajio prema ovim plemenitim životinjama, dočekao je čak 70 godina na njihovim leđima. Sa tih sedam decenija jahao je Sinsinatija.

Andrija se slaže da mu je porodica ipak najveće bogatstvo. Sa suprugom Zorkom, koja mu je desna ruka u mnogim poslovima ima dva sina i ćerku, a u štali, gde su nekada bili konji, nalaze se dve rasne krave koje kaže Andrija ukupno, dnevno daju 50 litara mleka.

Konji su ostali kao lepa uspomena, na panou ali i u srcu. Šabački hipodrom za koji ga vezuju lepe uspomene i danas redovno posećuje, kada su trke. Ovaj dinamičan sport ostaće kako na kraju ovog razgovora kaže njegova večna i najveća ljubav.