DR OLIVERA ĐOKIĆ, ONKOLOG POVODOM MARTA MESECA BORBE PROTIV RAkA
Stres kao okidač za pojavu bolesti
“Danas smo svedoci postojanja sve većeg broja dijagnostikovanih i lečenih pacijenata od malignih bolesti. Postoje geni i nasledni sindromi koji povećavaju rizik za češće oboljevanje od maligne bolesti u nekoj porodici. Najlakše se dijagnostikuju oni karcinomi za koje imamo skrining testove i predviđenu sekundarnu prevenciju. U svojoj praksi sam imala i mlade pacijente starosti od 25 godina. Napretkom medicine, savremene tehnologije u lečenju maligne bolesti omogućeno je duže i kvalitetnije lečenje pacijenata. Maligna bolest postaje hronična bolest i sa njom se živi”, navodi dr Olivera Đokić
Mart je mesec borbe protiv raka. Ova opasna bolest zahteva da se protiv nje borimo svakog dana i to tako što će se isticati značaj zdravog načina života kao prevencije bolesti, ali i redovnih pregleda, kako bi se bolest otkrila na vreme i povećala mogućnost za izlečenje.
Pokušali smo da sa dr Oliverom Đokić, internistom onkologom, šefom odseka za onkologiju Opšte bolnice “Dr Laza K. Lazarević” dođemo do odgovora na neka od pitanja i nedoumica u vezi sa malignim bolestima.
Postoji li neki obrazac, koji pacijenti najčešće oboljevaju od malignih bolesti, odnosno, ko su najugroženije grupe?
-Danas smo svedoci postojanja sve većeg broja dijagnostikovanih i lečenih pacijenata od malignih bolesti. Ne zna se tačan uzrok nastanka maligne bolesti. Zna se da maligna ćelija nastaje akumulacijom brojnih oštećenja koja su iz nekog razloga izbegle ćelijske mehanizme popravke oštećenja i time dovele do maligne transformacije. Oštećenja ćelija mogu biti prisutna u embrionalnim ćelijama (napr. RB gen) i prenosi se na potomstvo ili mogu nastati tokom života pod uticajem različitih faktora sredine kada se govori o biološkoj, hemijskoj ili fizičkoj kancenogenezi.
Deca i mladi ljudi najčešće oboljevaju usled naslednih genetskih poremećaja. Odrasli ljudi se najčešće razbole od 50 do 70 godine života kumulacijom genetskog nasleđa, rizičnih faktora sredine i rizičnog ponašanja.
Ukoliko maligna bolest postoji u porodici, da li deca obolelog imaju veće šanse da se i sami razbole i da li treba da povedu računa samo o vrsti karcinoma od koje je oboleo roditelje ili da generalno budu oprezniji?
-Postoje geni i nasledni sindromi koji povećavaju rizik za češće oboljevanje od maligne bolesti u nekoj porodici. Zato se sprovode genetska ispitivanja radi otkrivanja značajnih mutacija za pojedini gen. To su kod raka dojke i jajnika geni BRCA 1 i BRCA 2, kod familijarne polipoze gen APC, kod retinoblastoma Rb1, kod melanoma geni P16 i CDK 4... Ti genetski testovi su skupi, izvode se jednom na ciljnu grupu. Ako su ispitanici pozitivni -preporučuje se primarna prevencija raka: hirurška profilaktična -mastektomija, ovarijektomija ili sekundarna prevencija: mamografija, kolonoskopija, dermatoskopija..
To jest, ako je kod više članova porodice (npr. mame, bake, tetke) dijagnostikovan/lečen karcinom dojke, kod srodnika se u ranom uzrasnom dobu predlažu preventivne kontrole ultrazvuk dojki, mamografija, čak i u slučaju da je genetski test negativan. U zaključku, potomci imaju veće šanse za oboljevanje od istog karcinoma.
Koji su najčešći karcinomi kod žena, a koji kod muškaraca?
Kod žena su najčešći karcinom dojke, pluća, kolorektuma, karcinom grlića materice, jajnika.. A kod muškaraca najčešći je karcinom pluća, kolorektuma, prostate..
Dejstvo spoljnih faktora
Zna se da izloženost biološkim faktorima- bakterijama - npr. HBP - (Helicobakter pylori) povećava rizik za karcinom želudca. Izloženost virusima: HCV – (hepatitis C virus) povećava rizik za nastanak karcinoma jetre, HPV - (humani papiloma virus) - povećava rizik za karcinom grlića materice, EBV (EpstajBarov virus) - za karcinom glave i vrata i limfome, HIV za sarkome...
Izloženost hemijskim faktorima - pušenju (aktivnom i pasivnom), u aerozagađenim sredinama, izloženost insekticidima, pesticidima, alkilirajućim sredstvima, naftnim derivatima, teškim metalima (npr. u fabrikama boja) povećavaju rizik za karcinom pluća, pankreasa, bubrega, mokraćne bešike, leukemije...
Fizički faktori koji povećavaju rizik za oboljevanje od maligne bolesti su dejstvo sunčevih zraka (za rizik od melanoma i karcinoma kože), dejstvo jonizujućeg zračenja.
Deca i mladi ljudi najčešće oboljevaju od tumora mozga, sarkoma kostiju, leukemije... Mladi muškarci najčešće oboljevaju od karcinoma testisa, pluća, a kod devojaka su najčešći karcinom grlića materice, štitne žlezde i dojke.
Da li godine starosti imaju neku ulogu, odnosno da li se određeni karcinomi češće javljaju u određenoj životnoj dobi?
U mlađoj životnoj dobi kod muškaraca najčešći je karcinom testisa, tumor mozga, karcinom pluća, kolorektuma... U starijoj životnoj dobi najčešći je karcinom prostate, želudca, grkljana...
Kod mlađih žena češći je karcinom grlića materice, dojke, štitne žlezde... Starije žene češće oboljevaju od karcinoma dojke, pluća, kolona, jajnika, materice, želudca.
Koje karcinome je najlakše otkriti, a koji su najpodmukliji?
-Najpodmukliji i teško dijagnostikovan u ranoj fazi bolesti su karcinom pluća i jajnika. Oni se najčešće otkriju u poodmakloj fazi bolesti kada je stopa izlečenja mala i vreme ukupnog preživljavanja kratko. Početni simptomi bolesti su nespecifični, zanemarljivi - malaksalost, umor, kašalj, bol u stomaku.
Najlakše se dijagnostikuju oni karcinomi za koje imamo skrining testove i predviđenu sekundarnu prevenciju.
Najlakše otkrivamo karcinom dojke jer je predviđena sekundarna prevencija-mamografija, ultrazvuk dojki (skrining za starije od 50 godina); za karcinom grlića materice - ginekološki pregled, PAPA test, ultrazvuk male karlice; za karicnom kolorektuma predložena je posle 50. godine života kolonoskopija i FOB-test; za karcinom prostate određuje se PSA marker; a za melanom se predlaže dermatoskopija..
Kada se govori o faktorima rizika uglavnom se uvek ističe značaj ishrane, kretanja, duvan, alkohol... Može li se napraviti neka veza između stresa i najtežih bolesti?
Primarna prevencija obuhvata mere koje sprečavaju nastanak raka i otklanjaju faktore rizika - predlaže se prestanak pušenja (aktivnog i pasivnog), promene u prehrambenim navikama - korišćenje povrća i voća, crvenog mesa u manjoj količini, izbegavanje dimnjenog mesa i konzerviranih namirnica. Važna je regulacija telesne težine, fizička aktivnost - manje sedenja.
Smatra se da je hronični stres okidač za manifestaciju maligne bolesti.
Koliko dugo radite kao onkolog i možete li napraviti neku paralelu između oboljevanja od karcinoma tada kada ste tek počeli da radite i sada (učestalost, godine, vrste...)?
-Kao lekar internista - onkolog radim 12 godina. Broj obolelih pacijenata od karcinoma pluća je u porastu, a značajan je i broj obolelih žena od karcinoma dojke i povećan broj obolelih oba pola od karcinoma kolorektuma. U svojoj praksi sam imala i mlade pacijente starosti od 25 godina. U razgovoru sa pacijentima značajan faktor je stres.
Napretkom medicine, savremene tehnologije u lečenju maligne bolesti – dostupnost Gama noža, X noža i savremene biološke terapije - monoklonska antitela, mali molekuli, citokini - omogućeno je duže i kvalitetnije lečenje pacijenata. Maligna bolest postaje hronična bolest i sa njom se živi. Smatram da su ključni faktori u lečenju pacijenata rano otkrivanje bolesti, dostupnost savremenih metoda lečenja i podrška porodice i okoline obolelom.
Pokušali smo da sa dr Oliverom Đokić, internistom onkologom, šefom odseka za onkologiju Opšte bolnice “Dr Laza K. Lazarević” dođemo do odgovora na neka od pitanja i nedoumica u vezi sa malignim bolestima.
Postoji li neki obrazac, koji pacijenti najčešće oboljevaju od malignih bolesti, odnosno, ko su najugroženije grupe?
-Danas smo svedoci postojanja sve većeg broja dijagnostikovanih i lečenih pacijenata od malignih bolesti. Ne zna se tačan uzrok nastanka maligne bolesti. Zna se da maligna ćelija nastaje akumulacijom brojnih oštećenja koja su iz nekog razloga izbegle ćelijske mehanizme popravke oštećenja i time dovele do maligne transformacije. Oštećenja ćelija mogu biti prisutna u embrionalnim ćelijama (napr. RB gen) i prenosi se na potomstvo ili mogu nastati tokom života pod uticajem različitih faktora sredine kada se govori o biološkoj, hemijskoj ili fizičkoj kancenogenezi.
Deca i mladi ljudi najčešće oboljevaju usled naslednih genetskih poremećaja. Odrasli ljudi se najčešće razbole od 50 do 70 godine života kumulacijom genetskog nasleđa, rizičnih faktora sredine i rizičnog ponašanja.
Najpodmukliji i teško dijagnostikovan u ranoj fazi bolesti su karcinom pluća i jajnika. Oni se najčešće otkriju u poodmakloj fazi bolesti kada je stopa izlečenja mala i vreme ukupnog preživljavanja kratko
Ukoliko maligna bolest postoji u porodici, da li deca obolelog imaju veće šanse da se i sami razbole i da li treba da povedu računa samo o vrsti karcinoma od koje je oboleo roditelje ili da generalno budu oprezniji?
-Postoje geni i nasledni sindromi koji povećavaju rizik za češće oboljevanje od maligne bolesti u nekoj porodici. Zato se sprovode genetska ispitivanja radi otkrivanja značajnih mutacija za pojedini gen. To su kod raka dojke i jajnika geni BRCA 1 i BRCA 2, kod familijarne polipoze gen APC, kod retinoblastoma Rb1, kod melanoma geni P16 i CDK 4... Ti genetski testovi su skupi, izvode se jednom na ciljnu grupu. Ako su ispitanici pozitivni -preporučuje se primarna prevencija raka: hirurška profilaktična -mastektomija, ovarijektomija ili sekundarna prevencija: mamografija, kolonoskopija, dermatoskopija..
To jest, ako je kod više članova porodice (npr. mame, bake, tetke) dijagnostikovan/lečen karcinom dojke, kod srodnika se u ranom uzrasnom dobu predlažu preventivne kontrole ultrazvuk dojki, mamografija, čak i u slučaju da je genetski test negativan. U zaključku, potomci imaju veće šanse za oboljevanje od istog karcinoma.
Koji su najčešći karcinomi kod žena, a koji kod muškaraca?
Kod žena su najčešći karcinom dojke, pluća, kolorektuma, karcinom grlića materice, jajnika.. A kod muškaraca najčešći je karcinom pluća, kolorektuma, prostate..
Zna se da izloženost biološkim faktorima- bakterijama - npr. HBP - (Helicobakter pylori) povećava rizik za karcinom želudca. Izloženost virusima: HCV – (hepatitis C virus) povećava rizik za nastanak karcinoma jetre, HPV - (humani papiloma virus) - povećava rizik za karcinom grlića materice, EBV (EpstajBarov virus) - za karcinom glave i vrata i limfome, HIV za sarkome...
Izloženost hemijskim faktorima - pušenju (aktivnom i pasivnom), u aerozagađenim sredinama, izloženost insekticidima, pesticidima, alkilirajućim sredstvima, naftnim derivatima, teškim metalima (npr. u fabrikama boja) povećavaju rizik za karcinom pluća, pankreasa, bubrega, mokraćne bešike, leukemije...
Fizički faktori koji povećavaju rizik za oboljevanje od maligne bolesti su dejstvo sunčevih zraka (za rizik od melanoma i karcinoma kože), dejstvo jonizujućeg zračenja.
Deca i mladi ljudi najčešće oboljevaju od tumora mozga, sarkoma kostiju, leukemije... Mladi muškarci najčešće oboljevaju od karcinoma testisa, pluća, a kod devojaka su najčešći karcinom grlića materice, štitne žlezde i dojke.
Da li godine starosti imaju neku ulogu, odnosno da li se određeni karcinomi češće javljaju u određenoj životnoj dobi?
U mlađoj životnoj dobi kod muškaraca najčešći je karcinom testisa, tumor mozga, karcinom pluća, kolorektuma... U starijoj životnoj dobi najčešći je karcinom prostate, želudca, grkljana...
Kod mlađih žena češći je karcinom grlića materice, dojke, štitne žlezde... Starije žene češće oboljevaju od karcinoma dojke, pluća, kolona, jajnika, materice, želudca.
Koje karcinome je najlakše otkriti, a koji su najpodmukliji?
-Najpodmukliji i teško dijagnostikovan u ranoj fazi bolesti su karcinom pluća i jajnika. Oni se najčešće otkriju u poodmakloj fazi bolesti kada je stopa izlečenja mala i vreme ukupnog preživljavanja kratko. Početni simptomi bolesti su nespecifični, zanemarljivi - malaksalost, umor, kašalj, bol u stomaku.
Najlakše se dijagnostikuju oni karcinomi za koje imamo skrining testove i predviđenu sekundarnu prevenciju.
Najlakše otkrivamo karcinom dojke jer je predviđena sekundarna prevencija-mamografija, ultrazvuk dojki (skrining za starije od 50 godina); za karcinom grlića materice - ginekološki pregled, PAPA test, ultrazvuk male karlice; za karicnom kolorektuma predložena je posle 50. godine života kolonoskopija i FOB-test; za karcinom prostate određuje se PSA marker; a za melanom se predlaže dermatoskopija..
Primarna prevencija obuhvata mere koje sprečavaju nastanak raka i otklanjaju faktore rizika - predlaže se prestanak pušenja (aktivnog i pasivnog), promene u prehrambenim navikama - korišćenje povrća i voća, crvenog mesa u manjoj količini, izbegavanje dimnjenog mesa i konzerviranih namirnica. Važna je regulacija telesne težine, fizička aktivnost - manje sedenja
Kada se govori o faktorima rizika uglavnom se uvek ističe značaj ishrane, kretanja, duvan, alkohol... Može li se napraviti neka veza između stresa i najtežih bolesti?
Primarna prevencija obuhvata mere koje sprečavaju nastanak raka i otklanjaju faktore rizika - predlaže se prestanak pušenja (aktivnog i pasivnog), promene u prehrambenim navikama - korišćenje povrća i voća, crvenog mesa u manjoj količini, izbegavanje dimnjenog mesa i konzerviranih namirnica. Važna je regulacija telesne težine, fizička aktivnost - manje sedenja.
Smatra se da je hronični stres okidač za manifestaciju maligne bolesti.
Koliko dugo radite kao onkolog i možete li napraviti neku paralelu između oboljevanja od karcinoma tada kada ste tek počeli da radite i sada (učestalost, godine, vrste...)?
-Kao lekar internista - onkolog radim 12 godina. Broj obolelih pacijenata od karcinoma pluća je u porastu, a značajan je i broj obolelih žena od karcinoma dojke i povećan broj obolelih oba pola od karcinoma kolorektuma. U svojoj praksi sam imala i mlade pacijente starosti od 25 godina. U razgovoru sa pacijentima značajan faktor je stres.
Napretkom medicine, savremene tehnologije u lečenju maligne bolesti – dostupnost Gama noža, X noža i savremene biološke terapije - monoklonska antitela, mali molekuli, citokini - omogućeno je duže i kvalitetnije lečenje pacijenata. Maligna bolest postaje hronična bolest i sa njom se živi. Smatram da su ključni faktori u lečenju pacijenata rano otkrivanje bolesti, dostupnost savremenih metoda lečenja i podrška porodice i okoline obolelom.
M.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
