24. mart 2022.24. mar 2022.
Foto: "Glas Podrinja"

Foto: "Glas Podrinja"

Dušan Blagojević, novinar “Glasa Podrinja” dobitnik priznanja “Cvet jednakosti”

Životne priče koje inspirišu

„Na „Cvet jednakosti“ gledam kao krunu na prethodni rad i saradnju sa osobama sa invaliditetom. Počelo je sve još dok sam radio kao televizijski novinar i samo je nastavljeno u štampanim medijima kroz različite forme. Od prvog susreta sam osetio koliko pozitivne energije i životne snage oni nose u sebi i trudio sam se da u svakom trenutku fokus tekstova ne bude na nekom događaju ili okolnostima, već na tome što oni nose u sebi“, rekao je Dušan Blagojević, novinar “Glasa Podrinja”
Dušan Blagojević, naš kolega i novinar “Glasa Podrinja”, sveukupni je pobednik konkursa “Cvet jednakosti” za najbolji novinarski prilog koji organizuje Udruženje distrofičara Zlatiborskog okruga.

Žiri je jednoglasno doneo odluku da Dušan bude laureat za tekst pod nazivom „Borba zbog sebe i najbližih“ u kategoriji štampani mediji, kao i u svim drugim kategorijama (štampa, radio, televizija i internet mediji).

Zbog emocije, profesionalizma i pristupa izveštavanju o osobi sa invaliditetom bez tako uobičajene patetike, ovaj tekst je žiri jednoglasno izabrao za najbolji


Kako se navodi u obrazloženju, priznanje je dodeljeno, jer “Čitajući ovaj tekst, u potpunosti se gubi osećaj da se čita radi žiriranja, već sa iskrenim zanimanjem za Mitrovu životnu priču o oscilacijama sreće, patnje, tuge i na kraju, pobede. U eri „novinarstva na klik“, ovakvi tekstovi – profesionalni, zanatski korektni i nadasve ljudski, vraćaju veru u pisanu reč. Zbog emocije, profesionalizma i pristupa izveštavanju o osobi sa invaliditetom bez tako uobičajene patetike, ovaj tekst je žiri jednoglasno izabrao za najbolji, ne samo u kategoriji štampani mediji, već i kao celokupnog pobednika konkursa Cvet jednakosti.”

O impresijama povodom priznanja, izveštavanju o osoba sa invaliditetom i izazovima novinarskog posla razgovarali smo sa nagrađenim kolegom Blagojevićem.

Ovo ti je prva nagrada u novinarskoj karijeri, ali ne i prvo priznanje s obzirom da si više puta dobijao priznanja za literarni rad, a istovremeno imaš i nacionalno atletsko odličje.
-Nije prva, ali je prva u hijerarhiji. Na „Cvet jednakosti“ gledam kao krunu na prethodni rad i saradnju sa osobama sa invaliditetom. Počelo je sve još dok sam radio kao televizijski novinar i samo je nastavljeno u štampanim medijima kroz različite forme. Od prvog susreta sam osetio koliko pozitivne energije i životne snage oni nose u sebi i trudio sam se da u svakom trenutku fokus tekstova ne bude na nekom događaju ili okolnostima, već na tome što oni nose u sebi. Verujem da je statueta dokaz da sam bar donekle uspeo u tome i to me čini ponosnim.

Nagrađeni tekst je jedan iz serijala „Pobeda nad sudbinom“ realizovanog tokom marta i aprila prethodne godine gde si u više nastavaka predstavio životne priče osoba sa invaliditetom.
-To je feljton koji je činilo devet razgovora ili kako više volimo da kažemo životnih priča osoba sa različitim oblicima invalidnosti, koji su ostvarili brojne pobede, ali i onu ključnu, pobedu nad sudbinom. Kod nekih je invaliditet urođen, kod druge je najgori splet okolnosti morala da iznova gradi život u novim okolnostima i uspeli su u tome. Imali su dva puta pred sobom, samosažaljenje i borbu, izabrali su teži. To su ljudi koji su mahom stvorili porodice, ostvarili karijere, stekli obrazovanje, postigli uspehe nedostižne za mnoge i samo podaci o onome što su postigli izazivaju divljenje. Mitar je jedan od njih, uvek kažem vrhunski sportista, još bolji čovek. O kakvoj ličnosti se radi dovoljno je reći da je bio fudbaler, golgeter, velikog potencijala, osuđen je na kolica ne svojom greškom, ali je pratio sportski san i za jednu deceniju stigao od prvog treninga u Šapcu do paraolimpijske medalje u Riju.

Koliko su u medijima zastupljene osobe sa invaliditetom i na koji način se najčešće izveštava o njihovim aktivnostima, ukazuje na njihove probleme i ističu postignuća?
-Kako sam rekao i na dodeli, nisu dovoljno zastupljeni i uvek je to najčešće usputno. Uglavnom se izveštava sa događaja koje udruženja osoba sa invaliditetom organizuju, eventualno se spomenu na međunarodni dan i to je sve. Neretko ukoliko se vremenski događaji poklapaju, ni njih ne isprate. Trudimo se u „Glasu Podrinja“ da bude drugačije. Moja želja je da osobe sa invaliditetom ne budu vidljive samo na taj način, već da se o njima, njihovim problemima i uspesima redovno izveštava, jer opet kažem da oni nose priče koje inspirišu sve i ukazuju na pravi pristup životu za svakoga.
Novinarstvo se konstantno suočava sa brojnim izazovima i svaki dan je novinar u borbi da opstane i ostane ne izneverivši sebe i ljude koji taj medij prate.

Cvet jednakosti
Na konkursu “Cvet jednakosti” nagrađuju se prilozi objavljeni u medijima od nacionalnog, regionalnog i lokalnog značaja koji promovišu aktivnosti, prava i dostignuća osoba sa invaliditetom.
Konkurs je deo manifestacije “Kikini dani” ustanovljeni u sećanje na Tijanu Petrović Kiku dugogodišnju portparolku Udruženja i aktivistkinju za prava osoba sa invaliditetom.


-Jedna od najpotcenjenijih profesija u javnosti. Nikada nije bilo više „novinara“ koji su svojim radom srozali profesiju, a konzumenti mahom sve izjednačavaju sa onim najgorima u našoj branši. Stvorena je slika da svako može i još gore da svako ume da radi, te da je dovoljno poznavanje svih slova jednog pisma za novinarsko zvanje. Kada je tako svaki radni dan je izazov, te smo stalno u potrazi za izvorom energije. Kroz priče sa osobama sa invaliditetom spoznao sam pristup životu koji može i treba da „zarazi“ druge i pomogne im u ličnim bitkama.

Imaš odličnu saradnju sa različitim udruženjima osoba sa invaliditetom i trenutno je u Glasu Podrinja aktuelan projekat „Zajedno u medijima“ nastao u saradnji sa Udruženjem paraplegičara Mačvanskog okruga.

-Reč je o zajedničkom projektu kao nastavku odlične saradnje a posvećen je svakodnevici osoba sa invaliditetom. Kroz osam priča, od kojih su tri već realizovane, trudimo se da kompletiramo sve segmente značajne za ovu populaciju. Govorimo o arhitektonskim barijerama, putu do nabavke pomagala, zaposlenju, porodičnom životu, sportskim uspesima, školovanju, saobraćajnim poteškoćama...Navodimo pozitivne i negativne primere, sve u cilju buđenja svesti kod ljudi o potrebi rešavanja postojećih problema, jer je to vin-vin situacija, osobe sa invaliditetom su na dobitku, ali i svi drugi, jer, na primer, rampa ili platforma kod svakog ulaza u javne i privatne objekte nikome ne šteti, a svi mogu imati korist.

Specifičnost ovogodišnjeg izbora „Cveta jednakosti“ je da je žiri sačinjen od starijih kolege sa nacionalnih medija izabrao u svim kategorijama mlade novinare. Ukazuje li to da se mladi više bave problemima osetljivih grupa?
-Ne mora nužno da ukazuje da se bave više, već pre svega da to rade na drugačiji, kreativniji i dopadljiviji način. U obrazloženju žirija za svako od priznanja istican je pristup temi koji je izdvojen iz uobičajenog i bez pravog objašnjenja nametnutog kalupa koji javnost odbija. Dugo postoji potreba da se o svakodnevici govori drugačije i prijemčivije, a čini mi se da mladi imaju više entuzijazma i hrabrosti da ne robuju „pravilima“, odnosno normama koje su nametnute davno i bespogovorno se prihvataju bez promišljanja.

Medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana Šapca.
M. Ž.

Najnoviji broj

11. april 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa