Ekranizovana legenda kao zaostavština za buduće generacije

Godinu dana je profesor engleskog, zamenik direktora Osnovne škole „Laza K.Lazarević“ Svetislav Predić pažljivo osmišljavao svaki detalj i želja da sačuva slovensku mitologiju prenošenu šest vekova pretočena je u film o Milošu Obiliću prema trilogiji Aleksandra Tešića čije je snimanje nedavno završeno. Misleći o autentičnosti i svakom detalju, kao lokaciju za prvu i poslednju scenu ekranizacije odabrao je Crkvu Svetog Đorđa u Godoviku u neposrednoj okolini Požege, baš onakvu kakvom ju je on kao inicijator, scenarista, reditelj i montažer zamišljao. U snimanju je učestvovalo 30 dece, učenika šestog i sedmog razreda iz izdvojene jedinice u Varni.

Zaokružena celina o slavi i časti
-Cilj je očuvanje legende o Milošu Obiliću, kosovskog zaveta, kosovskih junaka, svega onoga što danas pokušava da nam se perfidno obriše i predstavi kao nevažno. Izuzetno je bitno, zato što je naš narod nastao na tome, to je naša odgovornost. Ako je neko prenosio mit o nečemu 600 godina sa kolena na koleno usmenim putem, kakvi bismo mi potomci bili ukoliko to ne bismo zabeležili na neki drugi način? Ako Englezi mogu da prave za svaku generaciju novog Robina Huda i kralja Artura, zašto mi to ne bismo radili s Milošem Obilićem? Kvalitet filma je, naravno, važan, ali bitno je da deca dobiju informaciju, pa će i oni kasnije doprinositi tome kada budu odrasli, prenoseći znanje svojoj deci i unucima- naglašava profesor Predić.

Talenat i posvećenost đaka i profesora, Foto: Privatna arhiva

Film prati radnju od rođenja Miloša Obilića do njegovog boravka na dvoru cara Dušana i trenutka kada postaje vitez, gde uzima koplje Svetog Georgija. Birajući predanje koje, kako autor ističe, možda nije popularno danas, držali su se uverenja da on Murata nije ubio na prevaru, nego da ga je u stvari ubio tim kopljem u boju.

-Prilično je kompleksna priča. U današnje vreme se istorija prekraja na različite načine. Mi smo želeli da to bude tako kako su i naši preci odrastali, slavno i časno. Miloš Obilić je u čitavom filmu na taj način i prikazan, kao i svi ostali zmajeviti vitezovi- Milan Toplica, Ivan Kosančić, Marko Kraljević... Ima tu i nekih izmišljnih likova koje je Tešić dodavao u svoju trilogiju, pa smo i njih ugradili u tu priču da bi se deca još više zainteresovala, jer bi bilo šteta da se Marko Kraljević ne pojavi, iako on nije deo te inicijalne priče- ističe on, dodajući da su pored školske kamere koristili dva „ajfona 11“ i posebnu aplikaciju za snimanje.

Foto: Privatna arhiva

Konsultovali su se sa autorom, koji je čak dolazio u školu i održao u oktobru prošle godine jedno predavanje na tu temu. Od prvobitne ideje da to bude predstava došlo se do saznanja da ona ne bi mogla da dočara bogatstvo slovenske mitologije.

-Cilj je bio decu navesti da se upute malo u čitavu tu priču koja je meni lično bila zanimljiva i interesantna zato što je mešavina preciznih istorijskih podataka, nema izmišljenih stvari. Sa druge strane, naša deca mnogo više znaju rimsku i grčku mitologiju nego našu, iako postoji pandan za sve to kod nas, štaviše, razne reči u vezi sa slovenskom mitologijom koriste u svakodnevnom govoru, a da uopšte toga nisu svesni. Ciljano smo odabrali šesti razred, zato što tada rade epsku narodnu poeziju, priču o Marku Kraljeviću, Kosovskom boju, caru Dušanu, padu carstva srpskoga, tako da je sve to bilo umrežavanje sa gradivom iz istorije. Trilogija je jako velika, a mi smo se potrudili da bude zanimljiva, zaoružena celina, da ima jasan početak i kraj- objašnjava Predić.

Talenat i posvećenost đaka i profesora
Talentovani đaci, bez prethodnog glumačkog iskustva, posvećeno i odgovorno su radili, te nije bilo odstupanja od plana i organizacije snimanja. Do te mere su bili profesionalni da su čitali prateću literaturu, a neki se četiri- pet meseci nisu šišali da bi njihovi likovi bili što uverljiviji na ekranu. Bespogovorno su poklonili svoje slobodno vreme projektu koji ih je podstakao da uče kroz kreativan rad i stvaranje.

-Glavno je da smo postigli da uče, a da ne znaju da uče i da dobijaju razne informacije. Deca su provela mnogo vremena u prirodi družeći se, što je veoma značajno posle dve godine izolacije zbog korone. Jedan nezanemarljiv cilj je bio da ih odvojimo od računara i telefona. Tamo gde smo išli uglavnom nije bilo mreže, bili su upućeni jedni na druge i to je veoma značajno, bez obzira na to kakav će biti konačan uspeh filma. Ne radimo ga ni za kakav projekat, ne želimo s njim da se takmičimo, ali naravno da ćemo ga promovisati na jesen i za to odabrati simboličan datum- podvlači profesor.

Zaokružena celina
o slavi i časti, Foto: Privatna arhiva

Snimali su na više lokacija- u okolnim selima, Petničkoj pećini, Posavotamnavi i najviše na planini Cer. Crkva u Godoviku sagrađena u 12. veku najdalja je destinacija na koju su putovali. Odgovarala im je, jer je odolela modernizaciji i poslužila da imitira kapelu Svetog Georgija.

-Imali smo divan prijem kod lokalnog sveštenika, dobili smo odobrenje Eparhije žičke da možemo da snimamo unutar samog hrama, koji je uređen, nije modernizovan, nema behatona, tako da smo mogli da uživamo u autentičnosti- navodi on.

Deca su učila
kroz kreativan rad i stvaranje, Foto: Privatna arhiva

Film radnog naziva „Čuvari koplja Svetog Georgija“ rađen je sopstvenim sredstvima škole, uz neizmernu podršku kolega, ali i drugih obrazovnih ustanova u gradu. Profesorka srpskog jezika Jelena Despotović autoru je bila desna ruka na probama i u vežbama izgovora teksta. Učiteljica Mirjana Torbica šila je kostime za koje je škola obezbedila materijal u saradnji sa koleginicama iz Stručne hemijske i tekstilne škole- smer krojač. Nastavnica Jelena Damnjanović radila je rekvizite- šlemove, mačeve, dok je nastavnik Miloš Popović iz Škole primenjenih umetnosti napravio prsten Miloša Obilića koji je on dobio u momentu kad je postao vitez čuvara koplja Svetog Georgija.