Foto: Privatna arhiva
TAMARA ŠAŠIĆ USPEŠNA U SAVLAĐIVANjU NOVIH IZAZOVA
Pobednica u borbi sa sobom
Tokom prve polovine godine bila sam posvećena školi trčanja, za koju je interesovanje bilo odlično i imali smo polaznike od ranih dvadesetih godina, pa do onih u šestoj deceniji. Prijavila sam se za 400 metara, što nikada u životu nisam trčala. Borko mi je dao savete, ali ja sam na samom početku trke uradila sve pogrešno
Kada smo pre oko godinu dana pisali o Tamari Šašić, pripadnici granične policije, ova mlada Šapčanka imala je pregršt zapaženih rezultata na različitim atletskim takmičenjima, pre svega planiniskim i trkama sa preprekama. Pokretala je školu trčanja i svakog jutra trčala od 5 do 6 časova u čemu joj se pridružio i određeni broj sugrađana koji su to shvatili kao svojevrsni izazov.
Tamara je u međuvremenu postala operativni trener fitnesa i rekreacije, shvatila da odlično može da trči i sprinterske discipline, a uskoro sledi i novi krug škole trčanja. Za sve to vreme ne zapostavlja svoj primarni posao u policiji.
-Upisala sam kurs za trenera na HFS akademiju u Novom Sadu, koja izdaje licencirane sertifikate svuda priznate. Kurs traje tri meseca i za to vreme mi nije bilo lako. Morala sam da prisustvujem na najmanje 70 odsto predavanja, tako da sam na poslu odrađivala smene unapred, iako su mi maksimalno izlazili u susret. Sve mi se „namestilo“ tako da je ispod stana gde živim otvoren fitnes studio.
Prihvatila sam da počnem da radim, mada nisa bila potpuno sigurna u sebe, ali sam shvatila da mi znači da ono što učim primenjujem u praksi. Tako sam manje spavala, a više radila. Ta tri meseca sam spavala po tri sata i pokušvala da nadoknadim dugim snom jednom u desetak dana. Kurs mi je mnogo načio, pre svega što sam imala priliku da upoznam ljude koji su napravili nešto u životu, a koji su tamo ne samo prenosili svoje znanje, nego nam pričali i svoje životne priče i kako su oni prevazilazili poteškoće i teške trenutke, priča Tamara.
Prošle godine nije išla na mnogo takmičenja, ali tamo gde jeste ostvarila je odlične rezultate. Prvi put se oprobala na kraćim distancama, koje zahtevaju potpuno drugačije treninge i fizičku pripremljenost.
-Tokom prve polovine godine bila sam posvećena školi trčanja, za koju je interesovanje bilo odlično i imali smo polaznike od ranih dvadesetih godina, pa do onih u šestoj deceniji. Takmičenje Sport u policiji se desilo u međuvremenu. Prijavila sam se za 400 metara, što nikada u životu nisam trčala. Treninzi su mi bili jako naporni, ali posle sam se osećala odlično. Prvo takmičenje je bilo u maju, a kasnije, na nivou regiona, u Novom Pazaru. Prošla sam odlično. Jedva sam našla i patike sprinterice i trebalo mi je oko mesec dana da se naviknem da trčim u njima. Spremao me je Borko Antonić iz AŠK „Tempo“ i za dva, tri meseca sam popravila rezultat za pet, šest sekundi, što je odlično. Tokom tog perioda organizovana je i noćna trka na Fruškoj Gori, za koju uopšte nisam bila spremna, ali kako sam prethodne godine tamo osvojila prvi pehar, zacrtala sam da moram ponovo da budem prva. Uspela sam u tome i stigla oko dva minuta brže nego prethodne godine, ali sam nakon toga tri dana ležala, priča Tamara.
Usledilo je republičko takmičenje Sporta u policiji, koje je u septembru održano u Vrnjačkoj Banji. Jedna devojka je bila favorit, ali se ispostavilo da je Tamara sama sebi najveći protivnik.
-Borko mi je dao savete, ali ja sam na samom početku trke uradila sve pogrešno. Grdila sam samu sebe u glavi, ali u poslednjih 100 metara kolege su toliko navijale, da me je to ponelo i istrčala sam brže nego ijedan trening i prva prošla kroz cilj. Sposobnost je ono za šta ste sposobni. Motivacija određuje šta radite. Stav određuje koliko dobro to radite, poručuje Tamara.
Ove godine Tamara je osvijila prvo mesto u Svetosavskoj trci u koja se održava kroz ulice u Valjevu i tako popravila prošlogodišnji rezultat kada je bila drugoplasirana. Sada je za sobom ostavila koleginicu iz SAJ-a.
Kada smo pre oko godinu dana pisali o Tamari Šašić, pripadnici granične policije, ova mlada Šapčanka imala je pregršt zapaženih rezultata na različitim atletskim takmičenjima, pre svega planiniskim i trkama sa preprekama. Pokretala je školu trčanja i svakog jutra trčala od 5 do 6 časova u čemu joj se pridružio i određeni broj sugrađana koji su to shvatili kao svojevrsni izazov.
Tamara je u međuvremenu postala operativni trener fitnesa i rekreacije, shvatila da odlično može da trči i sprinterske discipline, a uskoro sledi i novi krug škole trčanja. Za sve to vreme ne zapostavlja svoj primarni posao u policiji.
-Upisala sam kurs za trenera na HFS akademiju u Novom Sadu, koja izdaje licencirane sertifikate svuda priznate. Kurs traje tri meseca i za to vreme mi nije bilo lako. Morala sam da prisustvujem na najmanje 70 odsto predavanja, tako da sam na poslu odrađivala smene unapred, iako su mi maksimalno izlazili u susret. Sve mi se „namestilo“ tako da je ispod stana gde živim otvoren fitnes studio.
Prihvatila sam da počnem da radim, mada nisa bila potpuno sigurna u sebe, ali sam shvatila da mi znači da ono što učim primenjujem u praksi. Tako sam manje spavala, a više radila. Ta tri meseca sam spavala po tri sata i pokušvala da nadoknadim dugim snom jednom u desetak dana. Kurs mi je mnogo načio, pre svega što sam imala priliku da upoznam ljude koji su napravili nešto u životu, a koji su tamo ne samo prenosili svoje znanje, nego nam pričali i svoje životne priče i kako su oni prevazilazili poteškoće i teške trenutke, priča Tamara.
Prošle godine nije išla na mnogo takmičenja, ali tamo gde jeste ostvarila je odlične rezultate. Prvi put se oprobala na kraćim distancama, koje zahtevaju potpuno drugačije treninge i fizičku pripremljenost.
-Tokom prve polovine godine bila sam posvećena školi trčanja, za koju je interesovanje bilo odlično i imali smo polaznike od ranih dvadesetih godina, pa do onih u šestoj deceniji. Takmičenje Sport u policiji se desilo u međuvremenu. Prijavila sam se za 400 metara, što nikada u životu nisam trčala. Treninzi su mi bili jako naporni, ali posle sam se osećala odlično. Prvo takmičenje je bilo u maju, a kasnije, na nivou regiona, u Novom Pazaru. Prošla sam odlično. Jedva sam našla i patike sprinterice i trebalo mi je oko mesec dana da se naviknem da trčim u njima. Spremao me je Borko Antonić iz AŠK „Tempo“ i za dva, tri meseca sam popravila rezultat za pet, šest sekundi, što je odlično. Tokom tog perioda organizovana je i noćna trka na Fruškoj Gori, za koju uopšte nisam bila spremna, ali kako sam prethodne godine tamo osvojila prvi pehar, zacrtala sam da moram ponovo da budem prva. Uspela sam u tome i stigla oko dva minuta brže nego prethodne godine, ali sam nakon toga tri dana ležala, priča Tamara.
Usledilo je republičko takmičenje Sporta u policiji, koje je u septembru održano u Vrnjačkoj Banji. Jedna devojka je bila favorit, ali se ispostavilo da je Tamara sama sebi najveći protivnik.
-Borko mi je dao savete, ali ja sam na samom početku trke uradila sve pogrešno. Grdila sam samu sebe u glavi, ali u poslednjih 100 metara kolege su toliko navijale, da me je to ponelo i istrčala sam brže nego ijedan trening i prva prošla kroz cilj. Sposobnost je ono za šta ste sposobni. Motivacija određuje šta radite. Stav određuje koliko dobro to radite, poručuje Tamara.
Ove godine Tamara je osvijila prvo mesto u Svetosavskoj trci u koja se održava kroz ulice u Valjevu i tako popravila prošlogodišnji rezultat kada je bila drugoplasirana. Sada je za sobom ostavila koleginicu iz SAJ-a.
M.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
