Autobusi navijača BK Mačva putuju za prestonicu na majstoricu za plasman u prvu saveznu ligu
U ringu protiv zaborava
Decenija za nove iskorake
Samo onaj ko zna kako je bit poražen može zaroniti duboko u svoju dušu i tu pronaći izvor snage za pobedu kada je borba izjednačena (Mohamed Ali)
Kroz osam decenija šabački boks je dao, uz brojne takmičare i takmičarke, kao i trenere, mnoge sudije. Šapčanin Zoran Andrić je poznat i danas, poneo je prethodne godine i priznanje za najboljeg na Prvenstvu Srbije. Uz njega su, između ostalih sudili: Svetozar Karamata, Dragan Jovanović, Dragan Jeremić, Velja Vuković, Dušan Jančikić, MIihailo Purić, Moma Mladenović, Evgenije Čolić, Dobrivoje Lazić, Borisav Gavrić, Milan Despotović, Ljubiša Šera Marković, Dragan Maksimović...
U 80 godina boksovani su mečevi: ispod tribine stadiona FK Mačva, na stadionu Mačve, stadionu Radničkog, dvorištima Doma JNA, Cara Dušana, kafane „Grand“, gradskom Trgu, salama bioskopa Pariz i Kasina, sali Doma sindikata, hali „Zorka“, sali Gimnazije, sali Sokolskog doma, sali na Starom gradu...
Na posletku I tako, 80 godina je iza nas, kao i dvadeset nastavaka feljtona povodom velikog jubileja. Sve što smo napisali u proteklih pet meseci samo je mali deo bogate istorije plemenite veštine u Šapcu. Sigurno je da smo neka imena zaboravili, neke trenutke, ali ništa nije bilo sa namerom, jer o ovdašnjem boksu mogla bi biti sastavljena čitava enciklopedija. Sve decenije su ostavile uspomene i važno je da prolaze samo godine, ali da sećanje traje.
Šabački boks živi 81. godinu organozovanog i zvaničnog rada, kao što smo videli više od veka je prošlo kako je grad na Savi došao u dodir sa plemenitom veštinom još dok su bile sveže rane od Velikog rata. Voleli su čivijaši i poznavali veštinu još pre nego što su stasali njihovi sugrađani borci i klub.
Situacija u ovom trenutku sadašnjosti može se oceniti kao obećavajuća. Ovdašnja škola boksa je zastupljena u svim reprezentativnim kategorijama, Branislav Jovičić, direktor i trener BK Mačva je i selektor juniorske reprezentacije, a svakako ćemo kao grad imati najmanje dva predstavnika na predstojećem Svetskom seniorskom prvenstvu i to drugi put uzastopno. Pre dve goddine u Beogradu su bili debitanti, sada sledi Taškent, iskustvo više i veća očekivanja. Istovremeno stasavaju i nova imena.
Kuba Miražić boksuje pred ispunjenom dvoranom Zorka
Budućnost su želje i trud Budućnost ne možemo predvideti, mnogo faktora je određuje, međutim imamo pravo da predviđanja zamenimo željama.
Godine 2032. šabački boks će proslaviti 90. rođendan. Nadamo se da će u sumiranju istorije popularnog sporta, u završnim delovima tim povodom, biti prisećanje na nastupe Šapčana na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. i Los Anđelesu 2028, uz redovan osvrt na aktuelnosti u kojoj se ovdašnji bokseri pripremaju i za OI u Adelaidu 2032. Olimpijska medalja bi bila taj novi nivo i iskorak za plemenitu veštinu u Šapcu. Istovremeno, u tom hipotetičkom osvrtu na treću deceniju XXI veka želeli bi da bude spisak novih osvajača evropskih medalja u mlađim kategorijama, odlikaša sa Svetskih i Evropskih seniorskih prvenstava, kao i trenera/selektora koji će rad šabačke škole boksa primenjivati na pulene iz cele Srbije.
Klupskom boksu želimo da ostane u vrhu, da ima ne samo svetlu tradiciju, već bude važan oslonac srpskog boksa. Nadamo se da će Super liga postati brojnija, te da će klubovi kao nekada imati veliki broj takmičara, i mečevi biti jednako popularni kao nekada. Ne tako davno u hali „Zorka“ nije moglo da se nađe slobodno mesto u duelu Mačve i Loznice. Uz tradiciju kakvu boks u Šapcu ima, sličan događaj ponovo bi privukao hiljade posetilaca. Želimo da Super liga bude velika snaga boksa u Srbiji, a da Šabac ima bar jednog predstavnika, ne samo učesnika, već pretendenta na titulu.
Možda još snažnije šabačkom boksu želimo da i među najmlađima bude čest izbor, da iz kvantiteta iznikne kvalitet, da upravo početnici nauče ne samo kako da budu dobri bokseri, već da shvate i zašto je boks plemenita veština u kojoj nije važno samo imati jak udrac, dobar rad nogu, odlične reflekse, već kao i u svakom sportu, kako poštovati rivala, fer plej i kako se slažu borbenost, hrabrost i istinski sportski duh.
Ovo jeste poslednji deo feljtona „U ringu protiv zaborava“, ako ga nismo nokautirali, nadamo se da smo pobedili, svi zajedno, na poene. Ipak, nije kraj naše priče o boksu u Šapcu. Na drugačiji način, ali istom mestu u narednim brojevima slede još neke zanimljivosti, priče, sećanja, te nema jedne, već tri tačke...
Veliku zahvalnostu u realizaciji feljtona dugujemo gospodinu Slavku Sinđeliću, višedecenijskom boskerskom radniku, večnom entuzijasti plemenite veštine, hroničaru bez premca čije poznavanje je omogućilo da Feljton doživi 20 nastavaka, a odigraće i važnu ulogu u najavljenim periodičnim nastavcima, sve u slavu boksa Šapca.
Kuba Miražić 
