Žuta i crna šljivina osa
Na terenu RC Šabac šljive se nalaze, u zavisnosti od sorte i lokaliteta, u fazama od 10% cvetova otvoreno do polovina cvetova otvoreno (BBCH 61-65). Na belim lepljivim klopkama se hvataju šljivine ose - crna i žuta šljivine ose (Hoplocampa minuta, H. flava). U pitanju su štetočine čije suzbijanje je skopčano sa problemima budući da se njihovo štetno dejstvo ispoljava tokom cvetanja kada je inače zabranjena upotreba insekticida zbog aktivnosti polinatora. Stoga su hemijski tretmani preporučljivi tek od perioda precvetavanja zasada.
Obe pomenute štetočine imaju vrlo sličnu biologiju i razviće. Razvijaju po jednu generaciju godišnje, a štetu pričinjavaju larve koje se i suzbijaju. Štetnost se oslikava u činjenici da ženke polažu jaja u cvetne pupoljke a larve uništavaju unutrašnjost plodića. Larva prezimljava u zemljištu a do eklozije dolazi kad se zemljište na dubini od 5 do 10 cm zagreje do temperature od oko 10C.
Nakon pojave, imago polaganje jaja vrši na dostupnim cvetovima, odnosno biljkama koje su u tom trenutku u cvetu. Od toga u kojoj se fenofazi biljka domaćin nalazi u vreme pojave imaga, zavisiće i intenzitet napada. Ukoliko se šljiva u tom trenutku nalazi u punom cvetu, intenzitet napada je najizrazitiji. Ako je ona u fazi bubrenja cvetnih pupoljaka, štetočine će se fokusirati na druge izvore i napad će biti ublažen. S druge srane, ako su šljive u tom momentu u fazi precvetavanja, napad je gotovo savim izbegnut. Dakle, u zavisnosti od toga kad se štetočina pojavi i u kojoj fazi su tada različite sorte šljiva, napad može biti jači ili slabiji u određenom sortimentu.
Mere zaštite se sprovode u periodu piljenja larvi, a pre njihovog ubušivanja u plodove . U tu svrhu koristimo registrovane insekticide :Decis 2,5EC, Konfuzija, Polux (a.m. deltametrin) u koncentraciji 0,03-0,05%.
Obe pomenute štetočine imaju vrlo sličnu biologiju i razviće. Razvijaju po jednu generaciju godišnje, a štetu pričinjavaju larve koje se i suzbijaju. Štetnost se oslikava u činjenici da ženke polažu jaja u cvetne pupoljke a larve uništavaju unutrašnjost plodića. Larva prezimljava u zemljištu a do eklozije dolazi kad se zemljište na dubini od 5 do 10 cm zagreje do temperature od oko 10C.
Nakon pojave, imago polaganje jaja vrši na dostupnim cvetovima, odnosno biljkama koje su u tom trenutku u cvetu. Od toga u kojoj se fenofazi biljka domaćin nalazi u vreme pojave imaga, zavisiće i intenzitet napada. Ukoliko se šljiva u tom trenutku nalazi u punom cvetu, intenzitet napada je najizrazitiji. Ako je ona u fazi bubrenja cvetnih pupoljaka, štetočine će se fokusirati na druge izvore i napad će biti ublažen. S druge srane, ako su šljive u tom momentu u fazi precvetavanja, napad je gotovo savim izbegnut. Dakle, u zavisnosti od toga kad se štetočina pojavi i u kojoj fazi su tada različite sorte šljiva, napad može biti jači ili slabiji u određenom sortimentu.
Mere zaštite se sprovode u periodu piljenja larvi, a pre njihovog ubušivanja u plodove . U tu svrhu koristimo registrovane insekticide :Decis 2,5EC, Konfuzija, Polux (a.m. deltametrin) u koncentraciji 0,03-0,05%.
Dipl.inž.zaštite bilja Sanja Popović PSSS Šabac
Najnoviji broj
5. decembar 2024.