Info

24. avgust 2023.24. avg 2023.
Mikroorganizmi u zemljištu
SAVET STRUČNjAKA

Mikroorganizmi u zemljištu

Većina organizama u zemljištu pripada mikroflori pod kojom se podrazumevaju mikroorganizmi: bakterije, gljive, aktinomicete i alge.

Sloj zemljišta oko korenovog sistema se naziva rizosferom. Koncentrisanje mikroorganizama u zoni rizosfere uslovljeno je aktivnošću korena, koji u spoljašnju sredinu izlučuju organske i neorganske supstance. Korenove izlučevine stvaraju bogatu sredinu za razvoj mikroorganizama. Mikroorganizmi za uzvrat fiksiraju azot iz zemljišne atmosfere, razlažu zemljišne minerale i mineralizuju organsku materiju, stvarajući tako preduslove korenovom sistemu za usvajanje esencijalnih hranjivih elemenata.
Najznačajnija uloga zemljišnih mikroorganizama predstavlja njihova aktivnost kojom se omogućava kruženje hranljivih elemenata u zemljištu. Zemljišni mikroorganizmi hranljive elemente transformišu iz organskih jedinjenja u neorganske oblike koje biljke mogu da usvoje. Pored ovoga, pojedini neorganski, nepristupačni oblici hranljivih elemenata, zahvaljujući njihovoj aktivnosti, prevode se u pristupačne oblike za biljke. Sve ove transformacije u zemljištu koje se dešavaju pod uticajem mikroorganizama mogu se obuhvatiti sledećim procesima:
Razlaganje - proces kojim se razlaže organski kompleks zemljišta na organska jedinjenja.
Mineralizacija - proces kojim se jedinjenja organske materije prevode u neorganske oblike koje biljka može usvojiti.

Imobilizacija - proces kojim se neorganski joni prevode u organske komplekse i bivaju ugrađeni u biomasu mikroorganizama, a koji postaju dostupni biljkama tek njihovim odumiranjem i njihovom mineralizacijom.

Transformacija mineralnih oblika - proces prevođenja mineralnih oblika hranljivih elemenata u jonske, koji tako mogu postati pristupačni za biljke.

U procesu razlaganja biljni i životinjski organski ostaci se prevode u različita organska i neorganska jedinjenja. Ovi procesi dobijaju na intenzitetu pri dovoljnoj količini vlage, kiseonika i povoljnoj temperaturi, a to je razlog što u nekim slučajevima oni ne daju krajnje produkte pa se nedovoljno razložene supstance nagomilavaju. U toplim i sušnim predelima, sadržaj organske materije u zemljištu je minimalan, jer se pri visokim temperaturama i dobroj aeraciji ona potpuno mineralizuju.

Naravno ovo su samo neki od pokazatelja stanja u zemljištu i treba imati u vidu da su svi prirodni procesi međusobno tesno povezani i da samim tim zavise i od drugih biotičkih ili abiotičkih faktora. Na osnovu ovih činjenica iznetih u ovom tekstu moguće je pratiti procese u zemljištu ali i procese njegove popravke ili degradacije i postavljati pretpostavke o sudbini živog sveta koje je direkto vezano za njega. Pri tome, obzirom da ovim putem dobijamo samo deo slike prirodnih procesa u zemljištu, neophodno je obratiti pažnju i na neke druge pokazatelje koji nam mogu dati dodatne informacije koje će nam poslužiti za sklapanje kompletne slike i postavljanje tačnijih pretpostavki.
Poenta jednog ovakvog teksta jeste da se ukaže na mogućnosti, koje nam se pružaju, u praćenju procesa u svetu oko nas, kao i da pokrene na razmišljanje o kompleksnosti ali istovremeno i potpunoj logičnosti svega što se dešava u prirodi.

Kada gledište da je sve u prirodi na neki način povezano ali da istovremeno ima i određeni smisao i clij postojanja, prihvatimo kao realnost, biće nam lakše da shvatimo kako i najmanji pogrešan potez učinjen od strane čoveka može uticati na prirodne procese.
Darko Simić

Najnoviji broj

23. maj 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa