SAVET STRUČNjAKA
Mikroorganizmi u zemljištu
Većina organizama u zemljištu pripada mikroflori pod kojom se podrazumevaju mikroorganizmi: bakterije, gljive, aktinomicete i alge.
Sloj zemljišta oko korenovog sistema se naziva rizosferom. Koncentrisanje mikroorganizama u zoni rizosfere uslovljeno je aktivnošću korena, koji u spoljašnju sredinu izlučuju organske i neorganske supstance. Korenove izlučevine stvaraju bogatu sredinu za razvoj mikroorganizama. Mikroorganizmi za uzvrat fiksiraju azot iz zemljišne atmosfere, razlažu zemljišne minerale i mineralizuju organsku materiju, stvarajući tako preduslove korenovom sistemu za usvajanje esencijalnih hranjivih elemenata.
Najznačajnija uloga zemljišnih mikroorganizama predstavlja njihova aktivnost kojom se omogućava kruženje hranljivih elemenata u zemljištu. Zemljišni mikroorganizmi hranljive elemente transformišu iz organskih jedinjenja u neorganske oblike koje biljke mogu da usvoje. Pored ovoga, pojedini neorganski, nepristupačni oblici hranljivih elemenata, zahvaljujući njihovoj aktivnosti, prevode se u pristupačne oblike za biljke. Sve ove transformacije u zemljištu koje se dešavaju pod uticajem mikroorganizama mogu se obuhvatiti sledećim procesima:
Razlaganje - proces kojim se razlaže organski kompleks zemljišta na organska jedinjenja.
Mineralizacija - proces kojim se jedinjenja organske materije prevode u neorganske oblike koje biljka može usvojiti.
Imobilizacija - proces kojim se neorganski joni prevode u organske komplekse i bivaju ugrađeni u biomasu mikroorganizama, a koji postaju dostupni biljkama tek njihovim odumiranjem i njihovom mineralizacijom.
Transformacija mineralnih oblika - proces prevođenja mineralnih oblika hranljivih elemenata u jonske, koji tako mogu postati pristupačni za biljke.
U procesu razlaganja biljni i životinjski organski ostaci se prevode u različita organska i neorganska jedinjenja. Ovi procesi dobijaju na intenzitetu pri dovoljnoj količini vlage, kiseonika i povoljnoj temperaturi, a to je razlog što u nekim slučajevima oni ne daju krajnje produkte pa se nedovoljno razložene supstance nagomilavaju. U toplim i sušnim predelima, sadržaj organske materije u zemljištu je minimalan, jer se pri visokim temperaturama i dobroj aeraciji ona potpuno mineralizuju.
Naravno ovo su samo neki od pokazatelja stanja u zemljištu i treba imati u vidu da su svi prirodni procesi međusobno tesno povezani i da samim tim zavise i od drugih biotičkih ili abiotičkih faktora. Na osnovu ovih činjenica iznetih u ovom tekstu moguće je pratiti procese u zemljištu ali i procese njegove popravke ili degradacije i postavljati pretpostavke o sudbini živog sveta koje je direkto vezano za njega. Pri tome, obzirom da ovim putem dobijamo samo deo slike prirodnih procesa u zemljištu, neophodno je obratiti pažnju i na neke druge pokazatelje koji nam mogu dati dodatne informacije koje će nam poslužiti za sklapanje kompletne slike i postavljanje tačnijih pretpostavki.
Poenta jednog ovakvog teksta jeste da se ukaže na mogućnosti, koje nam se pružaju, u praćenju procesa u svetu oko nas, kao i da pokrene na razmišljanje o kompleksnosti ali istovremeno i potpunoj logičnosti svega što se dešava u prirodi.
Kada gledište da je sve u prirodi na neki način povezano ali da istovremeno ima i određeni smisao i clij postojanja, prihvatimo kao realnost, biće nam lakše da shvatimo kako i najmanji pogrešan potez učinjen od strane čoveka može uticati na prirodne procese.
Sloj zemljišta oko korenovog sistema se naziva rizosferom. Koncentrisanje mikroorganizama u zoni rizosfere uslovljeno je aktivnošću korena, koji u spoljašnju sredinu izlučuju organske i neorganske supstance. Korenove izlučevine stvaraju bogatu sredinu za razvoj mikroorganizama. Mikroorganizmi za uzvrat fiksiraju azot iz zemljišne atmosfere, razlažu zemljišne minerale i mineralizuju organsku materiju, stvarajući tako preduslove korenovom sistemu za usvajanje esencijalnih hranjivih elemenata.
Najznačajnija uloga zemljišnih mikroorganizama predstavlja njihova aktivnost kojom se omogućava kruženje hranljivih elemenata u zemljištu. Zemljišni mikroorganizmi hranljive elemente transformišu iz organskih jedinjenja u neorganske oblike koje biljke mogu da usvoje. Pored ovoga, pojedini neorganski, nepristupačni oblici hranljivih elemenata, zahvaljujući njihovoj aktivnosti, prevode se u pristupačne oblike za biljke. Sve ove transformacije u zemljištu koje se dešavaju pod uticajem mikroorganizama mogu se obuhvatiti sledećim procesima:
Razlaganje - proces kojim se razlaže organski kompleks zemljišta na organska jedinjenja.
Mineralizacija - proces kojim se jedinjenja organske materije prevode u neorganske oblike koje biljka može usvojiti.
Imobilizacija - proces kojim se neorganski joni prevode u organske komplekse i bivaju ugrađeni u biomasu mikroorganizama, a koji postaju dostupni biljkama tek njihovim odumiranjem i njihovom mineralizacijom.
Transformacija mineralnih oblika - proces prevođenja mineralnih oblika hranljivih elemenata u jonske, koji tako mogu postati pristupačni za biljke.
U procesu razlaganja biljni i životinjski organski ostaci se prevode u različita organska i neorganska jedinjenja. Ovi procesi dobijaju na intenzitetu pri dovoljnoj količini vlage, kiseonika i povoljnoj temperaturi, a to je razlog što u nekim slučajevima oni ne daju krajnje produkte pa se nedovoljno razložene supstance nagomilavaju. U toplim i sušnim predelima, sadržaj organske materije u zemljištu je minimalan, jer se pri visokim temperaturama i dobroj aeraciji ona potpuno mineralizuju.
Naravno ovo su samo neki od pokazatelja stanja u zemljištu i treba imati u vidu da su svi prirodni procesi međusobno tesno povezani i da samim tim zavise i od drugih biotičkih ili abiotičkih faktora. Na osnovu ovih činjenica iznetih u ovom tekstu moguće je pratiti procese u zemljištu ali i procese njegove popravke ili degradacije i postavljati pretpostavke o sudbini živog sveta koje je direkto vezano za njega. Pri tome, obzirom da ovim putem dobijamo samo deo slike prirodnih procesa u zemljištu, neophodno je obratiti pažnju i na neke druge pokazatelje koji nam mogu dati dodatne informacije koje će nam poslužiti za sklapanje kompletne slike i postavljanje tačnijih pretpostavki.
Poenta jednog ovakvog teksta jeste da se ukaže na mogućnosti, koje nam se pružaju, u praćenju procesa u svetu oko nas, kao i da pokrene na razmišljanje o kompleksnosti ali istovremeno i potpunoj logičnosti svega što se dešava u prirodi.
Kada gledište da je sve u prirodi na neki način povezano ali da istovremeno ima i određeni smisao i clij postojanja, prihvatimo kao realnost, biće nam lakše da shvatimo kako i najmanji pogrešan potez učinjen od strane čoveka može uticati na prirodne procese.
Darko Simić
Najnoviji broj
25. april 2024.
