„Arturovo ostrvo“

Mladi Arturo odrasta skoro potpuno izolovan u staroj vili na ostrvu Pročida u Napuljskom zalivu. Ostao je bez majke, a svojeglavi otac, koji ga je kao dete ostavio na ostrvu, vraća se samo sporadično. Odsečen od društva, dečak živi u skoro potpunoj samoći: luta ostrvom sa svojim voljenim psom, plovi u čamcu i čita priče o vrlim junacima i avanturistima, koje poistovećuje sa ocem. Otac mu je veliki uzor – visok, plav, neustrašiv.

Dečakov svet se okreće naglavačke kada se otac vrati iz Napulja sa mladom ženom kojom se upravo oženio. Ona je samo malo starija od Artura i, kao dobra vernica iz velikog grada, zalaže se za sve što Arturo mrzi. Njeno prisustvo na ostrvu razbija idilu iz detinjstva, budi strasna osećanja i vuče porodicu ka bolnim konfliktima.

Roman je napisan s neuobičajenim narativnim majstorstvom, pun sadržaja, slika i senzacija, jer je autorka želela da stvori dualizam između pogleda na svet najpre deteta, a zatim adolescenta, kao i predstavljanja stvarnog i svakodnevnog sveta u vreme u koje je radnja smeštena.