„Ako se za Sajam šljiva zna širom naše zemlje i regiona, o šljivi i šljivovici zna se širom sveta“ rekla je Maja Gojković, ministarka kulture. „Podgorci ruše mit da ćemo svi stati pod jednu šljivu. Oni su ga pokorili tako što je svako od nas zasadio bar po jednu ranku, požegaču ili stenlejku“ rekao Nikola Tomić, predsednik Opštine Osečina
Zahvaljujući Tešmanu Soldatoviću, narodnom poslaniku, načelniku Rađevskog okruga i Drinske oblasti, suva šljiva bila je jedan od najznačajnijih izvoznih proizvoda Srbije, pre više od vek i po. Podgorina je nastavila ovu tradiciju i Osečina je i danas najveći izvoznik suve šljive u Srbiji. Sajam šljiva u Osečini održan je od 1. do 3. septembra 18. put. Proizvođači šljiva i tradicionalnih proizvoda od ovog voća predstavili su posetiocima najbolje iz svojih gazdinstava: suve šljive, pekmeze, džemove, rakiju šljivovicu.
Ovogodišnji Sajam svečano je otvorila potpredsednica Vlade Republike Srbije i Ministarka kulture Maja Gojković. Tom prilikom istakla je da se na ovaj način neguju tradicija i nasleđe, a istovremeno promovišu potencijali.
Foto: Glas Podrinja
-Šljiva, sa pravom nazvana i „plavo zlato“ je jedan od najznačajnijih srpskih proizvoda. Nastavljajući viziju Tešmana Soldatovića, jednog od najvećih izvoznika šljiva sa prostora Kneževine Srbije, danas je ovaj kraj sa milion stabala šljive nadaleko poznat. Promovišući šljivu, Osečina i Sajam, za ovih 18 godina, spajajući tradiciju i savremenu potrebu za razvojem voćarstva, prerasli su prestižnu manifestaciju na kojoj se predstavlja više od stotinu izlagača. Ako se za Sajam šljiva zna širom naše zemlje i regiona, o šljivi i šljivovici zna se širom sveta. Našu tradiciju, znanje i veštine za pripremu šljivovice u domaćinstvu UNESKO je, na predlog Ministarstva kulture, 2022. godine upisao na reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, rekla je ministarka Gojković. Predsednik Opštine Osečina Nikola Tomić istakao je da mogu da budu ponosni na ono što su postigli za 18 godina trajanja manifestacije.
-Svaka godina za nas je novi izazov i prilika da učinimo nešto dobro za naš kraj. Sada kada sa ponosom slavimo šljivu i zbog nje se ovde sabiramo, vreme je da saberemo šta smo sve uradili da bi naša Podgorina bila lepša, a ljudi u njoj srećniji. Podgorci ruše mit da ćemo svi stati pod jednu šljivu. Oni su ga pokorili tako što je svako od nas zasadio bar po jednu ranku, požegaču ili stenlejku. Raskrčio je zaparloženu njivu i, umesto bagrema, posadio drvo koje rađa. Njegov plod pretvorio je u proizvod kom nadaleko nema ravnog. Šljiva je naše znamenje, nepresušno blago i naš izdanak. Šljiva je najlepši rukopis u razglednici naše lepe Podgorine. Podgorina među šljivama, koja je prehranila srpskog vojnika, danas hrani Srbiju, rekao je Nikola Tomić.
Između dva sajma mnogo urađeno Između dva sajma završena je dogradnja bioskopske sale, deo obilaznice sa pristupnim saobraćajnicama, kao i radovi na izgradnji toplane za grajanje sajmova. -Zahvaljujući sredstvima od 46 miliona dinara dobijenih od Ministarstva kulture finansirana je rekonstrukcija bioskopske sale Narodne biblioteke u Osečini. Mi smo uradili sve što je do nas. Svaki novi metar asfalta nada je za Bastav, Dragijevicu, Carinu, Gornje Crniljevo. Svaki kilometar puta vera je da će se u Gunjacima i Lopatnju rađati deca. Svaki zvuk mašina šansa je da se oganj u Skadru i Komiriću ne ugasi. Uz pomoć države posle pola veka asfaltirali smo put do kompleksa heroju Podgorine u Gornjem Crniljevu i njegovim poštenim zemljacima. Sanjamo da bageri dođu do svakog sokaka. Maštamo da naši meštani pod gumenim opancima jednom u svom veku osete asfalt. Svesni smo da je prestonica daleko, ali znamo da i ona nama i mi njoj budemo blizu, rekao je Nikola Tomić.
Otvaranju su prisustvovali i predstavnici okolnih gradova i opština, vladika valjevski Isihije, načelnik Mačvanskog upravnog okruga Željko Marjanović, narodni poslanik Živan Bajić. Uručene su i nagrade najvećim izvoznicima suve šljive. Prema podacima Privredne komore Srbije, najveći izvoznik suve šljive u Srbiji za prošlu godinu je firma “Agranela” iz Valjeva, dok je „Jovanović voće“ najveći izvoznik suve šljive iz Osečine.
- Odgajeni smo u voćnjaku i šljivom se bavimo od malih nogu. Nastavljamo tradiciju koju su radili naši dedovi. Nekada su bile sušare na dim, kasnije smo nabavili savremene, ali malog kapacitera, po tonu. Ozbiljnije smo ovim poslom počeli da se bavimo 2005 – 2006. godine i tada smo nabavili sušare od ze mljoradničke zadruge u Valjevskoj Kamenici, 5 tunela. Od 2015. nabavili smo savremene tunele, 10 u Osečini koji rade na komprimirani gas i dva u Bastavu koji rade na drva. Naša firma ima 12 tunela za sušenje i dnevni ulaz je 12 vagona sveže šljive. Dnevno dobijamo oko 30 tona (tri vagona) suve šljive. Sezona traje 20-25 dana, to je oko 750 tona. Prerađujemo između 1.000 i 1.200 tona. Izvozimo malte ne u ceo svet: sve zemlje okruženja, Nemačka, Danska, Poljska, Arapski Emirati, Egipat, Alžir, Maroko, navodi Ljubiša Jovanović iz firme „Jovanović voće“.
Na Sajmu uvek ima neko sa specifičnom ponudom. Porodica Ivanović posebnu vrstu šljive suši na suncu. Ukus je specifičan, ali su i mogućnosti ograničene, te ovaj proizvod nije moguće dobiti u velikim količinama koje tržište traži.
- Bio sam 40 godina profesor Poljoprivrednog fakulteta. Hteo sam da napravim nešto da ne trošim energiju. Od odlaska u penziju sam radio na tome, osam godina. Sušimo domaću sortu, Krinu, koja je stvorena u institutu za voćarstvo u Čačku. To je novopriznata sorta, od pre nekoliko godina. Mi smo je odabrali zbog toga što je pogodna da se suši prirodno, na suncu. Šljiva se cepa, stavi na lese i u plastenik koji je potpuno zatvoren mrežama, da insekti ne mogu da ulaze. Poenta je u tome da nema nikakvih konzervanasa. Mogu je jesti dijabetičari. Proizvedemo 200-300 kilograma. Ne možemo više zbog procedure, limitirajući faktor je što treba da se pocepa šljiva i što može da se suši samo kada ima sunca. Kada je jako sunce suši se dva i po do tri dana. Oblaci ometaju sušenje, kaže Mirko Ivanović iz Družetića, penzionisani profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Foto: Glas Podrinja
Mali proizvođači na Sajmu imaju istu šansu za predstavljanje kao i najveći. Domaćinstva koja šljivu prerađuju samo za svoje potrebe iskoriste priliku da nešto od viška proizvoda ponude kupcima. Domaćinstvo Milovanovića prošle godine dobilo je i nagradu za kvalitet svojih proizvoda.
-Imamo oko 3,5 hektara šljive. Već generacijama se bavimo time i pravimo sve što može od šljive: džem, pekmez, slatko, šljivani kolač, suvu šljivu, rakiju. Nekada se isplati, nekada baš i ne, ali moramo da radimo. Najviše šljive ode za sušenje i to predajemo „Jovanović voću“ sa kojim godinama sarađujemo. Ostale proizvode ne pravimo u velikim količinama, nešto prodamo na sajmu, nešto bude za rođake, prijatelje. Ovde dolazimo najviše da podržimo našu opštinu, ali i upoznamo ljude, sretnemo neke stare poznanike, kažu iz porodice Milovanović iz Gornjeg Crniljeva.
Tokom Sajma ljiva organizovan je i sajam poljoprivredne mehanizacije. Održana je i dobrodošlica kod lampeka, kao i degustacija rakije i pekmeza pripremanih na tradicionalni podgorski način. Na platou ispred Narodne biblioteke postavljena je izložba “Zlatne ruke”, koja je bila prodajnog karaktera.
Deca su takođe imala prigodan program koji je uključivao i dečji karneval. Posetioci su mogli da uživaju u kocertima Dejana Matića i OK benda.
Foto: Glas Podrinja
Foto: Glas Podrinja
