„Ne prihvatamo mirenje sa sudbinom i ne čekamo pasivno da se desi čudo. Borimo se i bodrimo jedni druge na tom putu koji nije lak (mi to najbolje znamo) jer svaki život je vredan“
Udruženje „Živimo zajedno-Šabac“ zaživelo je pre pet godina kao zajednica koja pruža kontinuiranu pomoć osobama sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Defektolozi različitih profila i bogatog iskustva svakodnevno su posvećeni korisnicima. Rad sa decom ne odvija se na konvencionalan način kao u školi, nego kroz igru i aktivnosti bliske deci, čije su potrebe prioritetne.
Kada smo po prvi put posetili prostorije Udruženja u ulici Oslobođenja u Šapcu, bili smo prijatno iznenađeni atmosferom. Tako je svaki put.
- Ni mi nismo očekivali da će ljudi tako reagovati. Mama jedne devojčice rekla nam je da je ovo jedino mesto izvan škole gde može da ostavi svoje dete a da se ne brine. To mi je mnogo značilo. Razmenjujemo energiju i pomažemo jedni drugima koliko možemo, kaže defektolog Tatjana Vladisavljević, predsednica Udruženja.
Ne prihvatamo mirenje sa sudbinom i ne čekamo pasivno da se desi čudo. Borimo se i bodrimo jedni druge na tom putu koji nije lak (mi to najbolje znamo) jer svaki život je vredan. Zajedno možemo i moramo da otvorimo vrata boljeg sutra
U Udruženju su aktivni stručnjaci kojima je na raspolaganju veliki fond didaktičkog materijala i sportskih rekvizita. Dobar deo resursa, kao i rad ove zajednice omogućen je zahvaljujući kontinuiranim donacijama poznanika i prijatelja, rukovodioca i vlasnika šabačkih firmi. Kroz prethodno druženje sa članovima Udruženja, upoznali smo čitaoce sa istorijatom i bazičnim aktivnostima. Ovaj put smo fokusirani na druge aktivnosti, koje utiču na razvoj i produbljivanje sposobnosti deteta.
- U prethodnom periodu, akcenat je stavljen na socijalnu integraciju i povezivanje porodice. Učestvovali smo na 36. beogradskom maratonu, u Trci zadovoljstva, gde smo otišli u organizaciji SSOSI- Šabac. Kroz šetnju gradom , posete igralištima, gradskim poslastičarnicama, piceriji, crkvi, manastiru, deca su bila u prilici da u konkretnim situacijama demonstriraju nivo ovladanosti socijalnim veštinama.
Skoro svake nedelje deca sa stručnjacima iz Udruženja prisustvuju liturgijama u manastiru Svetih apostola Petra i Pavla u Dobriću. Bili smo i uverili se sa koliko strpljenja korisnici stoje na Liturgiji i koliko uživaju u vremenu provedenom u manastirskom okruženju. Takođe, posetili su i hram Sv. Nikolaja u Klenku, gde su se poklonili moštima Prebodobne Majke Paraskeve.
- Zahvalni smo divnim domaćinima na podršci u našim misijama. To zaista jesu misije, iako možda nekom zvuči kao precenjivanje, ali svaki izlazak i boravak van podrazumevanog okruženja jeste poduhvat, kako za decu tako i za njihove roditelje i nas.
Foto: Privatna arhiva
Pored defektološkog rada, edukativnih i igrovnih aktivnosti koje se sprovode u prostorijama Udruženja, korisnici posećuju i druge ustanove kao što je Sokolski dom, gde zajedno sa učenicima škole „Sveti Sava“ prisustvuju treninzima stonog tenisa.
- Bili smo gosti kod roditelja jednog od naših drugara i to je bio nezaboravan provod na bazenu. Prisustvovali smo i Fijakerijadi u Drenovcu i, naravno, provozali smo se fijakerom, kao naši preci nekada...
- Jedna od najvažnijih, ako ne i najvažnija specifičnost rada u našem Udruženju je što u realizaciji velikog broja aktivnosti postoji primetno učešće roditelja. Na taj način se povezuje porodica, deli odgovornost i briga. Veliki je poduhvat prevazići osećaj nemoći i beznađa u situacijama i okolnostima koje su zadesile ove roditelje. Svi oni sa ponosom mogu da pokažu da su shvatili da njihova deca mogu da imaju kvalitetan život, što je neprocenjivo. Evolutivna obdarenost ljudskih bića rezervom razvojnih potencijala uz emocionalnu i praktičnu podršku porodice i stručnjaka neminivno dovode do poboljšanja kvaliteta života deteta, a samim tim i roditelja. Oni uče da komuniciraju sa svojim detetom, kao i dete sa njima, na svim nivoima. Na taj način prepoznaju i izlaze u susret njihovim potrebama i prevazilaze svoja i detetova osujećenja.
Foto: Privatna arhiva
Iz Udruženja nikada niko nije vraćen, a boravak nije ograničen uzrastom. Svi funkcionišu kao velika porodica.
- Ne prihvatamo mirenje sa sudbinom i ne čekamo pasivno da se desi čudo. Borimo se i bodrimo jedni druge na tom putu koji nije lak (mi to najbolje znamo) jer svaki život je vredan. Zajedno možemo i moramo da otvorimo vrata boljeg sutra.
Foto: Privatna arhiva
Foto: Privatna arhiva
