2. novembar 2023.2. nov 2023.
Foto: "Glas Podrinja"

Foto: "Glas Podrinja"

23. šabački Internacionalni blues&jazz festival

Energičnost, elegancija, umetnost, esencija

Muzika je moćna, jedino ona snažno udari a ne zaboli. Ona menja svet, jer menja ljude, ona leči jer odvodi ljude od sebe na neko vreme
Dobar dan, mislim da se poznajemo, ja sam Bedži, dolazim s druge strane vode, evo me u Šapcu 23. put. Volim ovaj vajb oko teatra, ima nešto posebno u šabačkom oktobru. Eno ga i moj drug Fiš. Ja u crnom odelu i šeširu pripadam ovde, jednako koliko i on u crvenom jeleku, beloj košulji, zelenim čakširama i sa šubarom. Mi smo deo grupe koju spaja jedna želja i zadovoljstvo, to je prijatelji dragi suština muzike i umetnosti. Gledam ga, 23 godine je isti, ne menja se. Sada bi i on meni rekao da sam isti vek i preko toga, dobri moj Fiš. Vreme je da uđemo, videćemo se posle. Počinje. Čeka nas sve Rafael i ekipa.

Wressnig&The soul Gift Bend
-Jesi li ti znao da Vresing svira na Hemond orguljama iz ‘57 i da su prve manje orgulje kupili Henri Ford i Džordž Geršvin? – pita me Fiš, čuo je na tek završenom koncertu.

Pita me kao da ne zna da su muzičke zanimljivosti moja starst, sećam se i ovog drugog što je ispričao Rafael na sceni, kada su male orgulje stigle u ruke naše večne braće, džez majstora i otkrile svima jedan novi svet.

Foto: "Glas Podrinja"


-Znam Fiši prijatelju, nego jesi li video šta rade ljudi, muzika protresa salu, jedni igraju, drugi bi da sede, ali im ritam ne da mira? – još su mi utisci sveži. Gotov je koncert, a i Fiš još poskakuje u stolici.

-Osećam se kao da sam popio najjaču i najbolju kafu na svetu, igrao bih sa sve saksom u ruci. Ne mogu da verujem da se na kraju popeo na orgulje.

Smejem se i mislim da, da, nije čudno, Rafael je lud i uvek nezaboravan. Tek počinjemo priču, ali nema vremena, iz sale dopire aplauz, moramo poći...

Blues tone
Fiš se zadržao malo, ipak je domaćin, ja sam na kraju oktobra svakim delom bića u Šapcu, ne žurim nigde. Imam svoje piće, malo komponujem u sebi, ali volim da čujem i impresije drugih. Evo dve dame sede iza mene i pričaju. Kažu da ih je Blues tone vratio u prošlost što doživljenu, što nedoživljenu.

-Znaš koliko sam sanjala kao mlada da živim u Kaliforniji. Zamišljala sam kako radim od ponedeljka do petka, brojeći u nazad do izlaska za vikend na mesta sa ovakvom muzikom. Klub, harmonija instrumenata, red bržeg ritma i igre, red lagane melodije za odmor i ples, tu se rađaju velike ljubavi – priča jedna dama, po izgledu i manirima.

Foto: "Glas Podrinja"


-Mene podsetiše na Vremeplov, volela sam da ih slušam – odgovara druga. Shvatio sam da misle na šabački bend što su ga spomenuli na bini - Ja nisam prestala da izlazim zbog godina, nego kada je takva muzika prestala da bude na svirkama. Malo je, veruj mi, nedostajalo da se popnem na binu i zaigram, kao nekada.

Fiš se nekako došunjao do stola, ili sam i ja odlutao svojim mislima, ko će ga znati.

-Fiš, nisam znao da ste imali odavno bluzere u Šapcu, Vremeplov...
-Oni samo jedni od, ovde su snažni koreni bluza i džeza, iz njih sam i ja potekao.
Mathias Duplessy&Jeremy Jouve

Šteta što ovaj vajb mora da prođe, ali dobro, ima vremena, idem na staro mesto, dolaze Francuzi koji mi ne daju da mislim o kraju, čuvam energiju početka još jednog dana. Prvi put u duetu nastupaju, prvi put u Srbiji i sve to u Šapcu...

Foto: "Glas Podrinja"


-Šta ovo bi prijatlju – Fiš je stigao pre mene u klub na pauzu. Prvi put ga vidim ovako impresioniranog, govori mnogo glasnije nego inače – šta uradiše ljudi?

Osećam da se u njemu sudaraju čestice oduševljenja. Razumem ga, mislio sam da me muzički ništa ne može iznenaditi ali...

-Šta da ti kažem i ja još dolazim sebi. Bio sam i onaj čovek što se oseti ništavnim pred prizorima prirode i Brazilac i Španac i Matiasov otac u Africi i onaj konjanik u Mongoliji i usvojitelj i ostavljeno dete – teško mi je svega da se setim.

-Ali oni glasovi, onomatopeje, slušaš muziku, gledš muzičare, a u glavi slike kao u dobrom filmu.
Ne bih svoj saks menjao ni za šta, ali nekada, posle ovakvih svirki, žalim što nikada nisam toliko gitarom uspeo da ovladam.

Foto: "Glas Podrinja"


-Znaš Fiš, postoje: duvački, gudački, žičani i udarački instrumenti, a gitara je gospođa koju svi cene i skrušeno stoje pred njenim mogućnostima.

-U pravu si Bedži, u nekom paralelnom svetu instrumenata, svi je prisvajaju i svi slušaju njene savete, dive joj se, a ona sve uvažava i poštuje kao svoju decu – priča mi Fiš još pod tenzijom zadovoljstva, gledište je izgrado neposredno posle nastupa.

Do nas dopire zvuk, završavamo piće i idemo u salu, još sat da uživamo i onda ćemo žaliti zbog rastanka na godinu dana. Nemanja već nastupa sa svojom „koalicijom“.

Zlatarev&Funktastic Coalition
Kada dođe kraj nismo mnogo raspoloženi za priču, ali uz nas, Fiša i Bedžija ide i tišina, tek sada počinjemo da sabiramo utiske, detalje. Svuda oko nas je priča. Mladić i devojka su pored, možda su par, možda prijatelji, nije ni važno.

-Dok sam radio u Beogradu, nedeljom uveče krenem i nekako mi sve deluje setno dok prolazim ispod svetiljki na putu, petak deluje najdalje u nedelju uveče. Ovakva muzika mi je trebala u kolima da me prodrma, podigne i drži bar kroz ponedeljak i utorak – veli momak.

Foto: "Glas Podrinja"


-Ksenija je carica, ja sam zavolela džez zbog ženskih vokala poput nje.

-Jeste, i njen muž Maks je bio ovde pre par godina, maestralno je svirao, jedan od boljih koncerata koji sam slušao.

Foto: "Glas Podrinja"


Odlaze polako svi, tišina sve pokorava. Mesta su prazna, klub se posprema, na sceni pozorišta više nema obeležja Festivala. Vreme je da se i mi rastanemo.

-Fiš druže stari, brzo dođe kraj.
-Bedži tako je to, ro je taj krug početak – kraj, kraj – početak.
- Samo što je između početka i kraja dva, a između kraja i početka 364 dana.
-Pusti matematiku prijatlju – Fiš već sprema svoj saks – ajde za kraj mi u duetu.

Foto: "Glas Podrinja"


Spremam i ja svoj instrumet i počinjemo. Mi samo osećamo, ne vidimo i ne čujemo ništa drugo, ne odlazimo, već odlećemo na notnim talasima.

Dvojica mladih ljubitelja su ispred pozorišta dok se svetla gase. Jedan, koji je prvi put na Festivalu bio, kune se da je čuo kako vetar svira, nema šta drugo da bude. Drugar, iskusni posetilac ga razume i veruje mu, priča mu o Fišu i Bedžiju.

Foto: "Glas Podrinja"


-Fiš je obrnuto od Šif, Šabački internacionalni festiva, a Bedži je izvedenica od skraćenice Bluz i džez. Mnogo su dobar tandem.

-Level maks – slaže se novajlija.
D. Blagojević

Najnoviji broj

22. februar 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa