Foto: "Glas Podrinja"
DOBRE VESTI ZA ŠABAČKO ZDRAVSTVO
Preko magnetne rezonance do angio sale sa dovoljno obučenog kadra
Vlada Republike Srbije prošle sedmice donela je zaključak na osnovu kog će posao na neodređeno vreme dobiti svi koji su u zdravstvenim ustanovama pomagali i učestvovali u lečenju pacijenata obolelih od kovida tokom pandemije. Ovo se odnosi na zdravstvene radnike, odnosno lekare, sestre i tehničare, ali i na one koji su radili na pomoćno-tehničkim poslovima
Opšta bolnica „Dr Laza K. Lazarević“ spremila je 94 ugovora za zasnivanje stalnog radnog odnosa, do toga je 69 zaposleno već u ovoj ustanovi. Među njima je 11 lekara, 61 sestra (više sestre, laboranti, ginekološko - akušerske sestre, radiološki tehničari) i 22 tehničkih radnika (spremačice, vozači...). Postoji potreba i za većim brojem kadrova, ali šabačka ustanova čeka da Ministarstvo donese novi prošireni kadrovski plan.
-Mnogo je lepih vesti za srpsko i šabačko zdravstvo i nikada veća ulaganja države u zdravstveni sistem. Ulaže se u objekte zdravstvenih ustanova na svim nivoima, medicinsku opremu, kadar, povećane su plate. Zatečeno je devastirano zdravstvo, loše odluke koje su donošene do 2012. godine su zdravstvo dovele na niske grane. Specijalizacije su deljene „na kašičicu“, a mladi lekari su na specijalizacije čekali godinama. Mnogi od njih su u tom čekanju odlučili da napuste državu i posao potraže u inostranstvu. Sistem je veliki i ne može se preko noći nadoknaditi propušetno, ali se intenzivno radi na svim poljima, navodi direktor OB Šabac dr Slobodan Popović.
Intenzivno se u šabačkoj ustanovi radi na pripremi prostora u koji će biti smeštena magnetna rezonanca koja u ustanovu stiže početkom decembra. Početkom naredne godine, a možda i pre, Šabac će dobiti i dugoočekivanu angio-salu.
Šabačka bolnica je ustanova regionalnog tipa, sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite i ka njoj gravitira oko 160.000 stanovnika. Zadatak menadžmenta i zaposlenih je da ona pruža optimum zdravstvene usluge za ustanovu ovog nivoa, a dobar primer je u okruženju. Valjevska bolnica je još 2010. godine imala magnetnu rezonancu, angio salu, pejsmejker centar, minimalmno invazivnu hirurgiju, vantelesnu oplodnju.
-Imerativ je da se ovaj nivo dostigne, kao optimum za bolnicu regionalnog tipa. Tokom prethodnih pet, šest godina, uprkos pandemiji i najtežem periodu za zdravstveni sistem, uspeli smo da veliki deo naših planova i vizija realizujemo. Iz oblasti interventne kardiologije pre tri godine je formirana pejsmejker ambulanta, a nakon toga smo počeli sa ugradnjom pejsmejkera. Obučena je naša doktorka Jelena Peranović, uz nazor mentora prof. dr Siniše Pavlovića. Angio sala će sigurno doći, što je decenijski san i od velike važnosti za spasavanje života kod stanja gde je svaki minut bitan. Naši sugrađani više neće morati da budu transportovani u Beograd i Valjevo, kaže dr Popović.
Edukacija lekara iz oblasti interventne kardiologije počela je još pre pandemije, a sada im pomaže i interventni kardiolog, Šapčanin, dr Rade Babić, koji će biti i stožer početka rada angio sale i edukator mladih lekara koji će raditi u njoj. Grupa motivisanih mladih lekara već je spremna da se uključi u implementaciju ove složene procedure.
Lekarima u šabačkoj bolnici u radu pomažu eminentni stručnjaci, ekperti u svojim oblastima. Nikada više konsultanata, tokom poslednjih decenija, nije dolazilo u ustanovu.
-Sa nama rade konsultanti iz oblasti hirurgije, ortopedije, interventne kardiologije, endokrine hirurgije, ORL... Konsultant u endokrinoj hirurgiji nam je dr Branislav Rovčanin koji je edukovao našeg hirurga da radi najteže operacije u ovoj oblasti. Dobili smo još jednog subspecijalistu vaskularne hirurgije, a inače sa našim timom radi i naš Šapčanin vaskularni hirurg dr Mihailo Mićić. Ortopedija je pored opreme u operacionoj sali uvela i nove procedure na šta se čekalo pune dve decenije. Dolaze nam dva izuzetna kosultanta iz Instituta za ortopediju Banjica dr Branislav Krivokapić i iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije dr Uroš Dabetić. Iskorak je napravljen i u dečjoj ortopediji, zahvaljujući ekipi dečjih ortopeda sa Instituta za majku i dete „Dr Stojan Čupić“, predvođenih Šapčaninom dr Ninoslavom Begovićem. Akcenat na minimalno invazivne procedure se sve više stavlja i u abdominalnoj hirurgiji i u našu ustanovu su dolazili instruktori iz Beograda, a najviše nam je pomogao dr Nebojša Stojaković iz valjevske bolnice. Ovakve saradnje će nam biti imperativ i u narednom periodu i da što više stručnjaka dođe u našu ustanovu kako bi bili i edukatori, ali i nadzor za uvođenje novih procedura, navodi dr Popović.
Nikada više lekara na specijalizacijama
-Kadar i prostor su problemi koji nas trenutno najviše pritiskaju. Lošom kadrovskom politikom došli smo u nezavidnu situaciju, međutim stanje se menja. Trenutno su nam na sprecijalizaciji 43 mlada lekara, iz različitih oblasti. Neki su se po završetku specijalizacije vratili u ustanovu, dok će se najveći broj njih vratiti tokom 2024. i 2025. godine. Pored njih, još 15 lekara je već završilo ili se nalazi na subspecijalističkim studijama. To nam sve uliva snagu i daje nadu de ćemo uskoro prebroditi jedan težak period u kom smo se našli usled nedostatka kadrova. Mogu da kažem da nas čekaju mnogo bolji dani, ističe dr Slobodan Popović.
Specijalistički staž traje četiri do pet godina. Međutim, zbog kovid pandemije sve je produženo, zbog toga što su specijalizanti povučeni sa specijalizacija da bi pomogli u borbi sa najtežim virusom koji je pogodio savremeno zdravstvo.
Šabačka bolnica ima odličnu saradnju sa tercijarnim ustanovama u Beogradu, kliničkim centrima i pojedinim klinikama Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Tokom poslednjih nekoliko godina u šabačku bolnicu stiglo je mnogo nove opreme. Pored zanavljanja stare i ne više tako funkcionalne opreme, nabavljeno je i dosta toga što je nedostajalo. Ustanova je dobila 64-oro slajsni skener, više ultrazvučnih i rendgen aparata, tokom kovida kompletno su opremljeni operacioni blok i jedinice intenzivnog lečenja gde su stigli pacijent monitori, respiratori, aspiratori i još dosta toga. Nijedna služba nije zapostavljena, kako u smislu medicinske opreme, tako i kadrova i edukacije.
Projekat izgradnje nove bolnice ide po planu. Projektna dokumenatacija će biti završena na proleće i nakon toga će se krenuti sa aktivnostima izgradnje. Bolnica na novoj lokaciji će zadovoljavati sve internacionalne standarde i biće i prostorno i funkcionalno prilagođena svim zaposlenim i pacijentima.
-U najtežem periodu koji je zadesio globalno zdravstveni sistem, pandemija sars-kovid 2 virusa, uspeli smo za kratko vreme da pređemo ozbiljan put i planirano privodimo kraju. Sve ovo ne bi moglo bez podrške države, nikada većih ulaganja u zdravstvo i dobre zdravstvene politike koju vodi Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić, ističe dr Slobodan Popović.
-Mnogo je lepih vesti za srpsko i šabačko zdravstvo i nikada veća ulaganja države u zdravstveni sistem. Ulaže se u objekte zdravstvenih ustanova na svim nivoima, medicinsku opremu, kadar, povećane su plate. Zatečeno je devastirano zdravstvo, loše odluke koje su donošene do 2012. godine su zdravstvo dovele na niske grane. Specijalizacije su deljene „na kašičicu“, a mladi lekari su na specijalizacije čekali godinama. Mnogi od njih su u tom čekanju odlučili da napuste državu i posao potraže u inostranstvu. Sistem je veliki i ne može se preko noći nadoknaditi propušetno, ali se intenzivno radi na svim poljima, navodi direktor OB Šabac dr Slobodan Popović.
Intenzivno se u šabačkoj ustanovi radi na pripremi prostora u koji će biti smeštena magnetna rezonanca koja u ustanovu stiže početkom decembra. Početkom naredne godine, a možda i pre, Šabac će dobiti i dugoočekivanu angio-salu.
-Imerativ je da se ovaj nivo dostigne, kao optimum za bolnicu regionalnog tipa. Tokom prethodnih pet, šest godina, uprkos pandemiji i najtežem periodu za zdravstveni sistem, uspeli smo da veliki deo naših planova i vizija realizujemo. Iz oblasti interventne kardiologije pre tri godine je formirana pejsmejker ambulanta, a nakon toga smo počeli sa ugradnjom pejsmejkera. Obučena je naša doktorka Jelena Peranović, uz nazor mentora prof. dr Siniše Pavlovića. Angio sala će sigurno doći, što je decenijski san i od velike važnosti za spasavanje života kod stanja gde je svaki minut bitan. Naši sugrađani više neće morati da budu transportovani u Beograd i Valjevo, kaže dr Popović.
Edukacija lekara iz oblasti interventne kardiologije počela je još pre pandemije, a sada im pomaže i interventni kardiolog, Šapčanin, dr Rade Babić, koji će biti i stožer početka rada angio sale i edukator mladih lekara koji će raditi u njoj. Grupa motivisanih mladih lekara već je spremna da se uključi u implementaciju ove složene procedure.
Lekarima u šabačkoj bolnici u radu pomažu eminentni stručnjaci, ekperti u svojim oblastima. Nikada više konsultanata, tokom poslednjih decenija, nije dolazilo u ustanovu.
-Sa nama rade konsultanti iz oblasti hirurgije, ortopedije, interventne kardiologije, endokrine hirurgije, ORL... Konsultant u endokrinoj hirurgiji nam je dr Branislav Rovčanin koji je edukovao našeg hirurga da radi najteže operacije u ovoj oblasti. Dobili smo još jednog subspecijalistu vaskularne hirurgije, a inače sa našim timom radi i naš Šapčanin vaskularni hirurg dr Mihailo Mićić. Ortopedija je pored opreme u operacionoj sali uvela i nove procedure na šta se čekalo pune dve decenije. Dolaze nam dva izuzetna kosultanta iz Instituta za ortopediju Banjica dr Branislav Krivokapić i iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije dr Uroš Dabetić. Iskorak je napravljen i u dečjoj ortopediji, zahvaljujući ekipi dečjih ortopeda sa Instituta za majku i dete „Dr Stojan Čupić“, predvođenih Šapčaninom dr Ninoslavom Begovićem. Akcenat na minimalno invazivne procedure se sve više stavlja i u abdominalnoj hirurgiji i u našu ustanovu su dolazili instruktori iz Beograda, a najviše nam je pomogao dr Nebojša Stojaković iz valjevske bolnice. Ovakve saradnje će nam biti imperativ i u narednom periodu i da što više stručnjaka dođe u našu ustanovu kako bi bili i edukatori, ali i nadzor za uvođenje novih procedura, navodi dr Popović.
-Kadar i prostor su problemi koji nas trenutno najviše pritiskaju. Lošom kadrovskom politikom došli smo u nezavidnu situaciju, međutim stanje se menja. Trenutno su nam na sprecijalizaciji 43 mlada lekara, iz različitih oblasti. Neki su se po završetku specijalizacije vratili u ustanovu, dok će se najveći broj njih vratiti tokom 2024. i 2025. godine. Pored njih, još 15 lekara je već završilo ili se nalazi na subspecijalističkim studijama. To nam sve uliva snagu i daje nadu de ćemo uskoro prebroditi jedan težak period u kom smo se našli usled nedostatka kadrova. Mogu da kažem da nas čekaju mnogo bolji dani, ističe dr Slobodan Popović.
Specijalistički staž traje četiri do pet godina. Međutim, zbog kovid pandemije sve je produženo, zbog toga što su specijalizanti povučeni sa specijalizacija da bi pomogli u borbi sa najtežim virusom koji je pogodio savremeno zdravstvo.
Šabačka bolnica ima odličnu saradnju sa tercijarnim ustanovama u Beogradu, kliničkim centrima i pojedinim klinikama Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Tokom poslednjih nekoliko godina u šabačku bolnicu stiglo je mnogo nove opreme. Pored zanavljanja stare i ne više tako funkcionalne opreme, nabavljeno je i dosta toga što je nedostajalo. Ustanova je dobila 64-oro slajsni skener, više ultrazvučnih i rendgen aparata, tokom kovida kompletno su opremljeni operacioni blok i jedinice intenzivnog lečenja gde su stigli pacijent monitori, respiratori, aspiratori i još dosta toga. Nijedna služba nije zapostavljena, kako u smislu medicinske opreme, tako i kadrova i edukacije.
Projekat izgradnje nove bolnice ide po planu. Projektna dokumenatacija će biti završena na proleće i nakon toga će se krenuti sa aktivnostima izgradnje. Bolnica na novoj lokaciji će zadovoljavati sve internacionalne standarde i biće i prostorno i funkcionalno prilagođena svim zaposlenim i pacijentima.
-U najtežem periodu koji je zadesio globalno zdravstveni sistem, pandemija sars-kovid 2 virusa, uspeli smo za kratko vreme da pređemo ozbiljan put i planirano privodimo kraju. Sve ovo ne bi moglo bez podrške države, nikada većih ulaganja u zdravstvo i dobre zdravstvene politike koju vodi Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić, ističe dr Slobodan Popović.
M.M.
Najnoviji broj
25. april 2024.
