18. januar 2024.18. jan 2024.
Foto: Nacionalna ekološka asocijacija

Foto: Nacionalna ekološka asocijacija

Dejan Lekić, jedan od onivača Nacionalne ekološke asocijacije (NEA)
i osnivač portala Ekstremna ekologija (xEco – Extreme Ecology)

Neophodni analizatori PM čestica u svim mernim stanicama

Dejan Lekić, jedan od onivača Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) i osnivač portala Ekstremna ekologija (xEco – Extreme Ecology), tvorac desktop i mobilnih aplikacija xEco Vazduh, xEco Polen i xEco Odžak ističe da postoji određeni pomak kada je reč o monitoringu kvaliteta vazduha, ali da to nije dovoljno, jer većina gradova nema merne stanice, kao ni analizatore suspendovanih čestica (PM).

Rešenje vidi u saradnji države, lokalnih samouprava i sporvođenju Programa zaštite kvaliteta vazduha u Repubulici Srbiji do 2030. godine sa akcionim planom koji je Vlada Republike Srbije usvojila decembra 2022. godine.

Vlada R. Srbije je na sednici 25.5.2023. godine donela Zaključak o primeni Evropskog indeksa kvaliteta vazduha. Šta je srž ovog Zaključka i u kojoj meri utiče na informisanost građana o kvalitetu vazduha?
Primena ovog Indeksa onemogućava “slobodan” izbor termina za ocenu srednje satne koncentracije (prema sada korišćenom indeksu CAQI). Primera radi, ako za pripremu priloga u medijima izaberete “pravi” sat, vazduh će skoro uvek biti “bolji” za jednu ili više kategorija. Tako se događa da je prema vestima vazduh veći deo godine “prihvatljiv” a na kraju godine se ispostavi da su baš ona mesta u kojima je sve vreme vazduh navodno bio “osrednji”, prema zvaničnim izveštajima svrstana u III kategoriju vazduha - prekomerno zagađen.

I najvažnije, u ocenu kvaliteta vazduha moraju ući koncentracije PM čestica! A ako se ne mere, to mora biti praćeno odgovarajućom napomenom. Ovo je posebno značajno za Srbiju i zemlje regiona jer su zapravo jedina prekoračenja koja beležimo upravo prekoračenja koncentracija PM čestica. Posebno zanimljivo je da se upravo gradovi kao što su Šabac, Sremska Mitrovica ili Loznica nalaze u grupi onih koje imaju automatske merne stanice za praćenje kvaliteta vazduha, ali ne i PM analizatore, odnosno ne mere koncentracije suspendovanih čestica koje su zapravo jedina zagađujuća materija za koju se u Republici Srbiji beleže prekoračenja Graničnih vrednosti propisanih zakonom.

Postoji li pomak u monitoringu kvaliteta vazduha u Srbiji u odnosu na 2021. i 2022. godinu?
Monitoring kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, sem u Beogradu gde je nabavljeno 20-tak novih automatskih mernih stanica unapređen je za nijansu. Naime, postavljeni su analizatori suspendovanih čestica u Čačku, Kraljevu i Kragujevcu, što je svakako za pohvalu ali je istovremeno i nedovoljno jer i dalje u velikom broju lokalnih samouprava u statusu grada, nema merenja suspendovanih čestica( PM2.5 i PM10):
Vranje, Vršac, Zaječar, Jagodina, Kikinda, Kruševac, Loznica, Sremska Mitrovica, Šabac (merna stanica nema PM analizator), Leskovac, Požarevac, Prokuplje (nema mernu stanicu), Subotica, Zrenjanin, Sombor (podaci nemaju zahtevani nivo pouzdanosti ili nema PM analizator).

Šabac je poseban slučaj jer je lokalna samouprava u saradnji sa privrednim subjektom u gradu nabavila potpuno opremljenu automatsku mernu stanicu, uključujući analizatore PM čestica. Ova stanica još uvek nije uključena u državni sistem za prikupljanje podataka na portalu Agencije za zaštitu životne sredine.

Posebno su povišene bile vrednosti PM čestica. Kako nastaju, šta ih uzrokuje?
Tri su glavna izvora zagađenja vazduha u Srbiji. U toku cele godine, u kontinuitetu, imamo emisije zagađujućih materija iz industrije uključujući termoenergetski sektor koji je u Srbiji dominantan izvor pre svega sumpor-dioksida i oksida azota. Drugi značajni izvori su postrojenja odnosno uređaji za proizvodnju toplote, toplane, kotlarnice, mala ložišta. Dalje, tu je saobraćaj koji nosi nešto manji udeo, do 10% sa epizodama koje prema svetskim istraživanjima mogu ići i do 20%.

U kontekstu zagađenja suspendovanim česticama redosled je nešto drugačiji. Dominantne emisije ovih čestica dolaze upravo iz procesa proizvodnje toplote odnosno toplana manje snage, malih kotlarnica i ložišta, čak i do 80%. To je zapravo i jednostavno objašnjenje činjenice da se praktično sva prekoračenja koncentracija suspendovanih čestica u Srbiji beleže u toku grejne sezone.


NEA preuzima podatke sa šabačke automatske merne stanice, koja je počela sa radom prošle godine.
Kako tumačite rezultate ovakvog načina merenja, da li je adekvatan i šta može biti uzrok povišenog zagađenja u poslednja dva meseca?

Nova automatska merna stanica u Šapcu je opremljena najsavremenijom opremom i to je vrlo pouzdan način praćenja kvaliteta vazduha. Ono što možemo zaključiti na osnovu nekoliko meseci raspoloživih podataka je da je, kao što se i očekivalo, vazduh u Šapcu prekomerno zagađen. Naime, u nešto manje od 4 meseca, koliko xEco prikuplja podatke sa ove stanice, zabeleženo je 49 dana sa prekoračenjem srednje dnevne Granične vrednosti za koncentracije PM10 suspendovanih čestica (50 µg/m3), Zakonska regulativa propisuje da je maksimalni dozvoljeni broj dana u toku kalendarske godine sa ovakvim prekoračenjima 35.

Dakle, i pored toga što imamo niz podataka koji pokriva manje od polovine godine, prekoračena je jedna od zakonom definisanih granica. Uzrok povišenih koncentracija PM čestica je kao i u ostalim delovima zemlje - proizvodnja toplotne energije u srednjim i malim postrojenjima odnosno toplana i kotlarnicama koje kao gorivo koriste mazut ili ugalj kao i emisije iz malih ložišta odnosno grejanja domaćinstava gde se takođe koriste različita fosilna goriva a u ekstremnim slučajevima i otpad ili još gore materije koje su posebno štetne za ljudsko zdravlje, npr. otpadno motorno ulje. Udeo navedenih izvora u zagađenju vazduha PM česticama ide i do 80%.

Pored adekvatne zakonske regulative koje su to mere koje mogu poboljšati kvalitet vazduha?
Potrebno je kroz koordinisani rad lokalnih samouprava uz podršku nacionalnih institucija sprovesti mere iz Programa zaštite kvaliteta vazduha u Repubulici Srbiji do 2030. godine sa akcionim planom koji je Vlada Republike Srbije usvojila decembra 2022. godine. Takođe, potrebno je da lokalne samouprave u kojima je vazduh u zvaničnim izveštajima ocenjen kao III kategorije – prekomerno zagađen kroz izradu Plana kvaliteta vazduha i njegovu potpunu implementaciju urade sve što je u njihovoj moći da se zagađenje smanji na najmanju moguću meru – na samom izvoru. Dakle, radi se o uvođenju sistema daljinsko grejanja, gasifikaciji, unapređenju energetske efikasnosti zgrada, zameni srednjih i malih ložišta, zameni grejnih tela, čišćenju odžaka, itd. Sve to morali bi da radimo mnogo efikasnije i mnogo brže.
G.P.

Najnoviji broj

13. jun 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa